уторак, 21.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:16
КОНСТИТУИСАН НАЦИОНАЛНИ САВЕТ ЗА НАУЧНИ И ТЕХНОЛОШКИ РАЗВОЈ

Научници траже да конкурса за пројекте не буде наредне две године

Заједница института Србије, Синдикат науке и Покрет „Спасимо науку” захтевају да се наставии финансирање постојећих пројеката док се не среди стање у науци
Аутор: Сандра Гуцијануторак, 18.10.2016. у 12:05
(Фото Танјуг)

Научници Србије нису јуче добили одговор на питање шта ће бити са новим конкурсом за научноистраживачке пројекте које је Влада поништила почетком маја, јер ово питање није било на дневном реду прве седнице Националног савета за научни и технолошки развој.

Конститутивна седница је одржана у Министарству просвете, а председник, академик Зоран Поповић за „Политику” каже да је конкурс споменут под „разно”, јер су део који су послали Заједница института Србије (ЗИС), Синдикат науке и Покрет „Спасимо науку” добили на сам дан седнице.

– Ово је била конститутивна седница, упознавање чланова који се нису до сад познали, а и морали смо и да урадимо оно што је приоритет, а то су жалбе на избор у звања и на акредитације у науци. Формиране су три радне групе по областима, које ће размотрити жалбе које чекају и по годину дана, јер ово тело дуго није радило. О конкурсу ће бити речи на следећој седници, вероватно до краја месеца – објашњава академик Поповић.

Истраживачи са којима смо разговарали кажу да схватају шта су приоритети у овом тренутку, јер Савет није функционисао јако дуго, али и напомињу да су дописе послали 7. октобра на адресу Савета, али и министра просвете, премијера и скупштинског Одбора за образовање и науку. Такође су ставови ЗИС, синдиката и „Спасимо науку” послали и на имејлове свих чланова Савета.

– Ми предлажемо да се одложи расписивање новог конкурса и продужи финансирање постојећих пројеката за још две године, а да се до тада уради општа реформа науке и уведе комбиновано финансирање (институционално и пројектно). Проблем је у томе што је ова верзија конкурса, о којој Савет треба да расправља, још гора од конкурса који је Влада поништила, а при том смо ову најновију верзију добили од инсајдера, нисмо ни консултовани у њеној изради – каже за наш лист Душко Благојевић, председник Заједнице института Србије.

Верзија конкурса о којој Савет треба да расправља гора је од оне коју је Влада поништила, каже Душко Благојевић, председник Заједнице института Србије

Замерке научника на најновију верзију конкурса су што се њиме предвиђа „рационализација”, односно биле би смањене плате великом броју иистраживача, јер би се они вредновали по новом правилнику и на основу неповољних услова. Њихове пројекте би оцењивали у већини области страни рецензенти, а њихова оцена би била много значајнија од онога што су научници до сада урадили. Осим тога, нетранспарентне базе истраживача и референци наводе на закључак да научна заједница никако не би знала ко је на основу којих критеријума и како вреднован.

Благојевић, иначе научни саветник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, појашњава да су до сада у оцени пројекта 50 одсто чинили страни рецезенти, а другу половину компетентност тима, а у новој верзији је тај однос 70 – 30. То значи да, рецимо, странци могу да кажу – овај пројекат је одлична идеја, а да ми онда немамо људство ни опрему да га спроведемо.

– За нас са института сваки конкурс је стрес, јер нема фиксног новца, значи ако не прођу сви пројекти, може да се догоди да институт нема ни струју да плати, а да истраживач на пример добије отказ. Од укупног фонда за плате по основу пројеката, држава даје и део за материјалне трошкове, а знамо да има института са огромним бројем квадрата и великим бројем људи и да рецимо, поједини институти плаћају порез на земљиште и да на то иде велики новац. Истовремено, факултети не плаћају порез на имовину и финансирају се из два извора, дакле запослени добијају плате и плус новац од пројеката – истиче Благојевић.

На наш коментар да се у јавности често може чути да „Србија има превише истраживача који ништа и не раде осим што сваки дан пију кафу, а финансирани су за пројекат на којем раде годинама и при том не доносе резултат”, Благојевић одговара – ми не штитимо нерад, што је недавно изнела и др Ђурђица Јововић, председница Синдиката науке.

– Зато и тражимо да се јавно објави регистра истраживача, и да се пребројимо, да се изађе са именима и презименима људи и где су запослени. И пројекти и истраживачи који немају резултат не треба да се финансирају. Министарство просвете зна ко су ти који не раде, хајде да се већ једном изађе са именима, да пребројимо квадрате, да погледамо каква је опрема и колико је потребно за трошкове. Неопходна је општа реформа и ми Министарству просвете нудимо и све своје капацитете – истиче наш саговорник.

Милиони евра неискориштених кредита

У Србији се за целокупну науку оквирно издваја око 100 милиона евра из републичког буџета или око 0,35 одсто БДП, а да би наша држава била конкурентна са светом у науци и технологији, потребно је да годишње издвајање из буџета буде од 250 до 300 милиона евра.

Поређења ради, наводи се у отвореном писму ЗИС и Синдиката науке, Србија за науку издваја скоро исти износ који издваја и немачка козметичка кућа Бајерсдорф, иначе власник бренда Нивеа, која годишње улаже у истраживања око 92 милиона евра.

Иако су званичне бројке до којих су научници дошли анализом буџета 2009–2016. нешто више, постоји проблем трошења финансијских средстава, јер је систем неефикасан, те тако сваке године буде потрошено 15–20 милиона евра мање него што је предвиђено буџетом. Сличан проблем постоји са трошењем кредита које је Србија добила од Европске инвестиционе банке и Банке за развој савета Европе у вредности од 305 милиона евра. Сав новац је морао да буде потрошен до краја 2015. године, али је, наводи се у писму, рад Јединице за управљање пројектима (ЈУП) био неефикасан тако да је 195 милиона евра остало неутрошено. Због тога данас грађани Републике Србије не само што  плаћају  пенале  на кредите, већ је и целокупна наука оштећена за инвестиције, које доприносе даљем развоју и науке и технологије, наводи се у писму које је послато и премијеру Вучићу.


Коментари59
78d82
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

savan
cini mi se da se sva ova prepucavanja svode na to tko ce sbe pribaviti vise para,a koja je korist za drustvo i zemlju od ovih silnih naucnih radnika nitko se ne pita.Osnovno je pitanje kakav je odnos istrazivaca koje su zaposleni u raznim insitucijama i na fakultetima i takvih koji rade direktno u privredi ili su angazirani na konkretnim istrazivackim i razvojnim problemima u privredi.Samo povecanjem broja ovih drugih moze drustvo i drzava ocekivati korist od naucno- istrazivacke zajednice.Drzava na tom planu moze kroz financiranje napravii reda.
zljp
Не желе научници да се конкурс одложи, већ руководиоци-пензионери хоће да задрже своје позиције до бесконачности и за то користе Синдикат и ЗИС. Новог конкурса ће ипак бити јер ни министар ни Влада не желе да их јавност оцени као и Срђана Вербића. Господине министре, распишите нови конкурс, направите страну рецензију, примите младе људе, а пензионере у пензију!
DOPISIVANJE
@Sram vas bilo! Kolega, s punim pravom pominjete konkretan i veoma poznat slucaj koji samo pokazuje da je dopisivanje na tuđi naučni rad ogroman problem naše nauke. Evo i primera iz velikog renomiranog instituta. Koleginica, jos uvek mladja od 30 godina, dobija godisnju novcanu institutsku nagradu za naucni rad. Tako je nagradjuju za 25 radova u manje od 3 godine. Bilo je starijih kolega koji su se javno pitali kako to da pocetnik u nauci toliko publikuje, ali nista nije vredelo. Broj je broj! Drzala je koleginica i javno predavanje i samo su iz njene grupe znali da prica o tudjim rezultatima. Niko nije hteo da se zamera mocnom sefu koji ju je protezirao i dopisivao na sve sto se publikovalo u grupi. Sada, svi u institutu znaju sta je bilo, koleginica se posvadjala sa sefom, prinudjena je da ode i poslednjih godinu ipo objavila je nula radova!
vinvin
Код нас, ментори и вође пројеката јесу свемоћни и злоуптребе положаја им углавном пролазе. Најрањивији су, и највеће жртве су млади без доктората и на почетку каријере. Али, посматрајмо злоупотребе положаја и трговину утицајем од случаја до случаја. Ипак мислим да нико није толико моћан да може да присили младу сарадницу да путује на Тајланд десет дана са својим ментором.
Препоручујем 5
Ivana Validzic
Postovani kolega, Problem mladjih generacija i njihovo napredovanje nije problem njih samih. Ne treba u losem kontekstu da isticete koleginicu nego mentora koji je to omogucio. Postoje mentori u ovoj Zemlji koji imaju veci broj publikacija nego Nobelovci. Generalno za ono sto se desava mladjim generacijama ne mogu da budu odgovorni oni sami, mogu samo starije generacije. Svaki problem pa i dopisivanje u Nauci nije nikakav problem regulisati i ispraviti ukoliko za to postoji volja. Nauka nikad nije bila lokalni/Srpski problem.
Препоручујем 5
Прикажи још одговора
Vera
Konkurs treba raspisati ali sa poostrenim uslovima tako da se oni koji nisu postigli nikakav rezultat eliminisu i na institucionalno finansiranje predju samo oni koji to zasluzuju. Doktorandima treba traziti polozene ispite i bar jedan objavljen rad na dve godine staza. Ako to ne ispunjavaju, dosta boljih studenata ceka svoju sansu na Birou i njima treba omoguciti da rade. Nisu svi dobili obecanu opremu ali i pored toga postigli su dobre rezultate.
Ivan
Znacajan broj ljudi komentarise a nema "pojma"sta pise. Ovo drustvo pociva na radu naucnika iz instituta. Primera ima puno, navescu samo jedan. Institut "Vinca", laboratorija za radio-farmaceutjke: naucnici se bave proizvodnjom radiofarmaceutika za radio terapiju i dijagnostiku bolesnika u Instituti za onkologiju-samo zamislite sta bi bilo sa pacijentima da se jedne nedelje ne isporuce radio-farmaceutici. Drugih primera ima puno. Broj naucnika u Srbiji je oko 3000 (iz instituta) i oko 9000 (sa fakulteta). Znaci onih "pravih" kojima je to jedini prihod-oko 3000. To je veoma malo.Sredstva koja se iz budzeta izdvajaju za njih su veoma veoma mala u poredjenju sa drugim. Pogledajte budzet (dokumen je dostupan u ministarstvu finansija), cifra je "smesna", oko 2-3%, neuporedivo vise se izdvaja za druge grane. Drustvo treba da neguje i ne dozvoli "unistenje" ovih ljudi jer mnogi visko tehnoloski izazovi nam u narednim godinama prestoje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља