уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:29

Грлом у јагоде – 40 година дуговечности

У Културном центру Београда тродневно подсећање на безвремену ТВ серију „Грлом у јагоде”, уз сусрете са ауторима и протагонистима, изложбу и књигу посвећену култном серијалу
Аутор: Дубравка Лакићуторак, 18.10.2016. у 17:29
А. Поповић, Д. Стојковић, С. Карановић, Ж. Залар, Ј. Татић, Б. Цвејић и С. Вељић (Фото: Из програмског Архива РТС-а)

Популарна телевизијска серија „Грлом у јагоде” редитеља Срђана Карановића који је са Рајком Грлићем потписао и сценарио за десет епизода, један је од оних феномена због којих још увек вреди веровати у то да праве вредности никада не умиру.

Снимљена у продукцији Телевизије Београд 1975. године, емитована од априла до октобра 1976, с лакоћом је освојила тада још увек поноситу Југославију, бивала репризирана сијасет пута, прошла све могуће тестове времена и невремена, постала је и остала заувек млада. Безвремена.

 Поводом 40. године откако су гледаоци испред малих екрана први пут упознали младића Бранислава Живковића званог Бане Бумбар и његову незаборавну дружину: Ушкета, Чомбета, Микија Рубирозу и Гоцу, Културни центар Београда, од 28. до 30 октобра, организује својеврсну тродневну рођенданску прославу. На отварању у петак, 28. октобра, у 20 часова посетиоцима ће се представити цела екипа овог серијала, а пре емитовања прве две епизоде у 21 час у Дворани Културног центра Београда биће отворена изложба фотографија и представљена књига „Грлом у јагоде – 40 година ТВ серије” коју су приредили Маја Медић и Стефан Арсенијевић. Књига ће се у издању КЦБ и Вулкана наћи и на београдском Сајму књига.

 Овом несвакидашњем рођендану пред публиком присуствоваће аутори и протагонисти: Срђан Карановић, Бранко Цвејић, Гордана Марић, Предраг Мики Манојловић, Богдан Диклић, композитор Зоран Симјановић, и биће то још једна сјајна прилика за подсећање или тек упознавање разлога због којих је прича о једној младости (1960–1969) и једном времену постала овако (дуго)вечна.

 У чему је њена тајна? Зашто се реплике из серије и данас цитирају? Зашто је Бане Бумбар јунак и нашег времена? Зашто и 40 година касније људи толико емотивно реагују на њу?

 На ова питања у уводном слову књиге посвећене серији „Грлом у јагоде”, у чије је делове „Политика” имала увид, Стефан Арсенијевић нуди неке од могућих одговора. Каже: „Пре свега зато што је серија искрен и аутентичан портрет једне наше породице, па самим тим и друштва. За разлику од већине домаћих серија које покушавају да личе на стране или стварају идеализовану слику нас и наше славне прошлости, 'Грлом у јагоде' нас приказује таквим какви заиста јесмо. И то чини истовремено са љубављу, иронијом, осећањем горчине, сете, промашености. Користећи носталгију као поступак, серија фетишизира једно време и једну генерацију, али истовремено је критикује разоткривајући малограђанштину и паланачки менталитет. Осећајући ове противречне и комплексне емоције, као публика инстинктивно знамо да гледамо нешто истинито, нешто близу живота...”

„Када биолошки нестанемо, серија ће и даље живети”, рекао је нанјучерашњој конференцији за новинаре глумац Богдан Диклић и додао да се сви јунаци у серији бескрајно воле. Диклић је приметио да раније није било толико „ометача људске душе” као данас, људи су се раније сретали и разговарали у директном контакту, а не као данас путем мобилних телефона и интернета.

Завирујући у сопствена сећања, главни кривац за ову четрдесетогодишњу младост – сценариста и редитељ Срђан Карановић каже: „Tадашњи главни уредник Другог програма и познати ТВ новинар Бора Мирковић предложио ми је да радим серију о младим људима из Београда. То је можда највећа поруџбина коју сам икада добио. Ја сам размислио и како сам, сходно својим годинама, тада ишао увек грлом у јагоде, пристао сам и позвао свог друга Рајка Грлића да ми се прикључи у писању. Жудео сам да се код нас појаве филмови о младим људима с асфалта. Филмови о проблемима моје генерације. До тада су, око 90 посто свих југословенских филмова, били партизански и по која комедија...”

 У књизи о серији „Грлом у јагоде”, у форми интервјуа, нашла су се и сећања сценаристе Рајка Грлића, директора фотографије Живка Залара, композитора Зорана Симјановића. Наравно и вољених глумаца Бранка Цвејића, Гордане Марић, Богдана Диклића. И Микија Манојловића који у једном тренутку каже: „Упоређивати популарност данашњих серија са серијом 'Грлом у јагоде' је неумесно. Културни ниво целог друштва се обрушио, сакрио се у мислеће људе којих је све мање. Дуговечност серије се може објаснити и потребом бега од српских порнографских телевизија током ратова и касније до данас, до катастрофалног рада чувене РРА која је гомилом дозвола за националне фреквенције омогућила да се дно смисла тако важног медија као што је телевизија дотакне брзо и у њему пусти дубок корен неуништиве биљке зване примитивизам. Популарност серије 'Грлом у јагоде' не јењава док има људи који препознају разорност таквог духа...”


Коментари24
c65a8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ВладаБГ
Велики успех серије лежи у оном времену које се може описати као невино време. Чистог срца, без интереса и калкулација, прилазило се свему у животу. Живот се живео а данас се животари али не због материјалне ситуације него што је некада у центру свега био човек, мали обичан човек са свим својим радостима, тугама, жељама......Тај мали човек је сањар, он даје зачин животу и добро чини и добром се нада. Данас је човек некако огуглао на све око себе, срце као да се окаменило. Све је ту, на изволте, али опет нема ничег опипљивог. Све је инстант, без укуса и мириса, били они лепи или непријатни. Јер живот не чине само лепе ствари него и све остале. Када се друштво врати у нормалу, а надам се да хоће, опет ће све то почети поново да гради и ствара.
dragica schuetz
Petparačkim - koja je to reč i koji jezik ,to nikad nisam čula iako sam iz Vukovog kraja i išla u njegovu Gimnaziju u Loznici
Petar B.
Ta gimnazija zvala se Jovan Cvijić, zar ne?
Препоручујем 0
alisa mihajlović
Similis simili gaudet, što bi rekli stari Latini. Neka svako po svom izboru, kompetenciji, kompeticiji ili čemu god, bira ono što njegovoj duši, duhu i pameti prija i priliči. Ali mogla bi televizija, i oni koji uređuju njen program, da imaju barem malo obzira i prema publici koja ne pati od nesanice, te ne mora u dva noću da gleda vrhunske drame ili filmove,i da prestane već jedanput da nas spopada nekim petparačkim serijama, čiji scenaristi, dramaturzi i reditelji, ne bi prošle ni prvi krug prijemnog ispita na FDU.
Bane Bumbar?
Zasto nema korelacije izmedju imena napisanih u dnu fotografije i ljudi koji su na njoj (sa izuzetkom Cvejica, Baneta Bumbara)?
jasmina nešković
Ono što je takođe zadivljujuće, kad je reč o ovoj seriji, osim njenog vrhunskog umetničkog kvaliteta, jeste i činjenica da se većina glumaca koji su tada kao vrlo mladi igrali takođe mlade junake, nije kasnije "istrošila" u drugim serijama, kao mnoge njihove kolege, u čije razloge prihvatanja trivijalnih uloga nisam nadležna da ulazim. Žao mi je samo, što će neke velike pozorišne glumce, mlade generacije pamtiti po ulogama koje su daleko ispod njihovog dometa. Ali mi mi je zaista teško da zamislim recimo Mikija Manojlovića, Diklića, i mnoge druge, a o Raheli Ferari i da ne govorimo, kako se "bekelje i šegače" izgovarajući neke petparačke replike.Kako recimo ozbiljno shvatiti "Šojića" koji je igrao u relativno skorije vreme, u čuvenoj drami "Ko se boji Virdžinije Vulf", kad je većini gledalaca on ostao sininim za tu ulogu. Ali "glumac je glumac je glumac".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља