четвртак, 23.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:11
ЗАВРШЕН ДВОДНЕВНИ САСТАНАК ПРАВОСЛАВНО-КАТОЛИЧКЕ КОМИСИЈЕ

О Степинцу догодине у Новом Саду

О историјској улози загребачког надбискупа великодостојници две цркве поново ће разговарати у фебруару
Аутор: Јелена Чалијауторак, 18.10.2016. у 18:20
Две делегације разговарале су у просторијама Хрватске бискупске конференције (Фото Служба за информисање ХБК)

„Надбискуп Алојзије Степинац и Српска православна црква од 1934. до 1941“ била је тема у уторак завршеног првог радног састанка Мешовите православно-католичке комисије која разматра историјску улогу загребачког надбискупа.

Дводневни састанак одржан је у Загребу, у просторијама Хрватске бискупске конференције (ХБК), а председавао му је, у име Свете столице, Бернар Ардир, председник Папског већа за историјске науке. О односу надбискупа Степинца према српској цркви до почетка Другог светског рата на овим просторима, разговарале су петочлане делегације Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције.

Српска делегација за ову прилику позвала је на састанак и професора др Љубодрага Димића са Филозофског факултета у Београду. Како је саопштио ХБК, наредни састанак заказан је за 13. и 14. фебруар следеће године и биће одржан у Новом Саду.

Комисија, основана на предлог папе Фрање, треба да размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и након Другог светског рата користећи се научном методологијом историјске науке, подсећа се у саопштењу ХБК. Осим кратког саопштења домаћина овог сусрета, као и приликом првог састанка у Риму на којем је утврђен начин рада комисије, нису се оглашавали ни СПЦ ни Католичка црква у Хрватској.

Ипак, у српским медијима појавили су се незванични наводи да папа Фрањо неће канонизовати надбискупа Степинца, који је 1998. године проглашен блаженим, па чак и да је о томе дипломатским каналима обавестио и сам врх СПЦ. У српској цркви такве наводе не желе да коментаришу, уз више пута поновљени став да је канонизација Степинца унутрашња ствар Ватикана.

С друге стране, ХБК је, у саопштењу поводом другог састанка комисије, навео да рад комисије неће имати утицаја на канонизацију, која је за Католичку цркву у Хрватској „готова ствар“. Црквене комисије које су се бавиле канонизацијом Алојзија Степинца завршиле су свој рад и остало је још само да папа својим потписом потврди његово уврштавање у ред светих Католичке цркве. То не би требало да се деси док Мешовита комисија не заврши свој рад за који јој је дат рок од годину дана. 


Коментари28
6b604
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Demos Cratein
Kao sto se SPC nije mesala kada Pavelic unapredi nekogu ustasu i svestenima u generala a koji se dokaze kao ubica srpske dece tako se ne bi trebala mesati ni oko Stepinca. Nece on postati nas svetac kada ga Vatikan proglasi svetim. On je jedan od tvoraca NDH i logicno je da postane katolički svetac.
Nedjo
Поштовање! Да бих могао у потпуности разумјети ову причу потребно ми је да знам алгоритам по коме Католичка црква врши канонизацију. Зато молим добре познаваоце ове приче да ме упуте како да дођем до тог сазнања. Хвала!
Леон Давидович
Степинац није страдао за Христа и Његову науку као што су многи страдали у историји хришћанства. Напротив чинио је све супротно. Он је благословио НДХ и позвао народ да је подржи. Многи његови свештеници починили су злочине , а он их није кажњавао ни прекорава нити избацио из цркве ( наводно можда је фра Мајсторовић црквено кажњен). Нове власти нису прогониле Степинца због вере хришћанске већ због његовог саучешћа у злочинима које је починила НДХ. Ако је од власти кажњаван кажњаван је због грехова које је починио према ближњима, према другим људима, а не због хришћанства да бига сада требало гледати као страдалника због хришћанства.
deda Trifun
Veoma je bitan pravilan sud o Stepincu i njegovoj ulozi za vreme NDH.Treba istaknuti postovanje prema aktuelnom Papi Franji,sto je stopirao proglasenje Stepinca za svetca i ,uopste,formiranje mesovite pravoslavno-katolicke komisije koja razmatra ulogu zagrabackog nadbiskupa.Naravno,svaka strana tu ima svoje interese. 1.Vatikan propagira ekumenizam i unapredjenje odnosa sa pravoslavljem(glavni cilj Rusija).U principu,nista sporno i za pozdraviti je pomirenje hriscana! 2. Hrvatskoj je mnogo stalo da se Stepinac proglasi za svetca.To se uklapa u kampanju relativizovanja genocida i ustaskih zlocina za vreme NDH. 3.Srbi i Srbija su najzainteresovanija strana da se sazna puna istinao genocidu nad Srbima,za vreme NDHO tome se u svetu se vrlo malo zna(zahvaljujuci Brozovim komunistima i pristajanju Srba na to u ime ,pokazalo se,laznog "bratstva i jedinstva" .Kao posledicu toga,izmedju ostalog, smo na kraju 20.veka proglaseni za "genocidni narod"a stvarne zrtve genocida su Srbi...
Milos
Bravo Sotire, samo ti brines o dobru Pravoslavlja, a svi episkopi su naivni i spremni da prodaju veru za veceru, je l. Dozovi se pameti? Ti episkopi su nasa deca koja vole nasu veru, bar koliko i ti, ako ne i vise jer oni su zbog vere ostavili sve.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља