Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да у са­вре­ме­ном срп­ском књи­жев­ном је­зи­ку да­нас има око 3.000 тур­ци­за­ма. По­ло­ви­на ових ре­чи је одо­ма­ће­на и ак­тив­но жи­ви у срп­ском је­зи­ку. Да би­смо про­ве­ри­ли ак­ту­ел­ност тур­ци­за­ма у са­вре­ме­ном стан­дард­ном је­зи­ку, тур­ци­зме из Реч­ни­ка срп­ско­га је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске про­ве­ри­ли смо у Кор­пу­су са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка, ко­ји се из­ра­ђу­је на Ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду под вођ­ством проф. др Ду­шка Ви­та­са. Ста­ти­стич­ки пре­глед ко­ри­шће­ња тур­ци­за­ма у ви­ду опа­да­ју­ће ли­сте ба­зи­ра­не на уче­ста­ло­сти ја­вља­ња ре­чи пру­жио нам је увид у то ко­је тур­ци­зме нај­че­шће ко­ри­сти­мо. Кор­пу­сни при­ступ, ко­ји се ина­че при­ме­њу­је, на при­мер, при из­ра­ди ве­ли­ких опи­сних реч­ни­ка ен­гле­ског је­зи­ка у ци­љу пра­ће­ња про­ме­на уче­ста­ло­сти и зна­че­ња ре­чи то­ком вре­ме­на и ње­ног ка­сни­јег ста­ту­сног опи­са у реч­ни­ку, по­ка­зао се као до­бра осно­ва за до­но­ше­ње за­кљу­ча­ка у ве­зи са ак­ту­ел­ним ста­ту­сом тур­ци­за­ма и њи­хо­вим опи­сом. 
Са нај­ве­ћим бро­јем по­ја­вљи­ва­ња у Кор­пу­су из­дво­ји­ло се сле­де­ћих де­сет ре­чи: чак, сат, бар/ба­рем, бо­ја, па­ра, ка­фа, кре­вет, ку­ти­ја, џеп, ком­ши­ја. 
Ме­ђу име­ни­ца­ма нај­у­по­тре­бља­ва­ни­ја је име­ни­ца сат, а за­тим сле­де бо­ја, па­ра, ка­фа, кре­вет, ку­ти­ја, џеп, ком­ши­ја, као и ка­пи­ја, ше­ћер, ку­ла, ду­ван, ба­шта, ра­ки­ја, за­нат, ба­кар, ма­на, ко­је за­у­зи­ма­ју сле­де­ћа ме­ста на ли­сти. Ве­ћи­на ових ре­чи има­ју исто зна­че­ње у тур­ском је­зи­ку и део су оп­штег лек­сич­ког фон­да тур­ског је­зи­ка. С дру­ге стра­не, реч ду­ван (du­han) арап­ског је по­ре­кла и одав­но је по­ти­сну­та реч­ју tütün из тур­ског је­зи­ка. И док кре­вет спа­да ме­ђу де­сет нај­у­че­ста­ли­јих име­ни­ца тур­ског по­ре­кла у срп­ском је­зи­ку, кре­вет се у са­вре­ме­ном тур­ском је­зи­ку ка­же yatak, а реч ke­re­vet при­па­да књи­жев­ном из­ра­зу и озна­ча­ва др­ве­ну со­фу, ди­ван пре­ко ко­јег се про­сти­ре ма­драц и ко­ји слу­жи за се­де­ње и ле­жа­ње.
Реч­ца чак на­ла­зи се на пр­вом ме­сту ли­сте упо­тре­бља­ва­ња са чак (опет се не мо­же без чак!) 69.539 по­твр­да, реч­ца бар/ба­рем на­ла­зи се на тре­ћем ме­сту, а уз­вик хај­де је на пет­на­е­стом ме­сту. Ду­би­на ути­ца­ја тур­ско­га је­зи­ка на лек­сич­ком ни­воу упра­во се мо­же са­гле­да­ти на осно­ву ли­сте уче­ста­ло­сти, јер се ме­ђу два­де­сет нај­че­шће ко­ри­шће­них тур­ци­за­ма на­ла­зе по­ме­ну­те две реч­це и је­дан уз­вик. Ви­со­ко ме­сто на тој ли­сти има­ју и уз­вик бре и ве­зник и реч­ца ама. 
Оно што је ка­рак­те­ри­стич­но у је­зич­ким кон­так­ти­ма срп­ског и тур­ског је­зи­ка је­сте чи­ње­ни­ца да срп­ски је­зик ни­је усво­јио са­мо ре­чи ко­је озна­ча­ва­ју пред­ме­те ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре (нпр. на­зи­ви за је­ла, пи­ћа, оде­ћу, за­ни­ма­ња, зва­ња, ти­ту­ле, ин­сти­ту­ци­је, род­бин­ске од­но­се и сл.), што је и уоби­ча­је­но и оче­ки­ва­но у је­зич­ким кон­так­ти­ма, већ и реч­це, уз­ви­ке и ве­зни­ке. 
Ли­ста упо­тре­бе до­би­је­на срав­њи­ва­њем гра­ђе са елек­трон­ским кор­пу­сом ука­зу­је на уче­ста­лост лек­си­ке и при­бли­жно ста­ње тур­ци­за­ма у са­вре­ме­ном стан­дард­ном је­зи­ку, али сва­ка­ко не пред­ста­вља вер­ну сли­ку ста­ња у срп­ском је­зи­ку (по­себ­но не у раз­го­вор­ном срп­ском је­зи­ку, у ко­ме има ви­ше тур­ци­за­ма не­го у књи­жев­ном је­зи­ку).
Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ