Истраживања показују да у савременом српском књижевном језику данас има око 3.000 турцизама. Половина ових речи је одомаћена и активно живи у српском језику. Да бисмо проверили актуелност турцизама у савременом стандардном језику, турцизме из Речника српскога језика Матице српске проверили смо у Корпусу савременог српског језика, који се израђује на Математичком факултету Универзитета у Београду под вођством проф. др Душка Витаса. Статистички преглед коришћења турцизама у виду опадајуће листе базиране на учесталости јављања речи пружио нам је увид у то које турцизме најчешће користимо. Корпусни приступ, који се иначе примењује, на пример, при изради великих описних речника енглеског језика у циљу праћења промена учесталости и значења речи током времена и њеног каснијег статусног описа у речнику, показао се као добра основа за доношење закључака у вези са актуелним статусом турцизама и њиховим описом.
Са највећим бројем појављивања у Корпусу издвојило се следећих десет речи: чак, сат, бар/барем, боја, пара, кафа, кревет, кутија, џеп, комшија.
Међу именицама најупотребљаванија је именица сат, а затим следе боја, пара, кафа, кревет, кутија, џеп, комшија, као и капија, шећер, кула, дуван, башта, ракија, занат, бакар, мана, које заузимају следећа места на листи. Већина ових речи имају исто значење у турском језику и део су општег лексичког фонда турског језика. С друге стране, реч дуван (duhan) арапског је порекла и одавно је потиснута речју tütün из турског језика. И док кревет спада међу десет најучесталијих именица турског порекла у српском језику, кревет се у савременом турском језику каже yatak, а реч kerevet припада књижевном изразу и означава дрвену софу, диван преко којег се простире мадрац и који служи за седење и лежање.
Речца чак налази се на првом месту листе употребљавања са чак (опет се не може без чак!) 69.539 потврда, речца бар/барем налази се на трећем месту, а узвик хајде је на петнаестом месту. Дубина утицаја турскога језика на лексичком нивоу управо се може сагледати на основу листе учесталости, јер се међу двадесет најчешће коришћених турцизама налазе поменуте две речце и један узвик. Високо место на тој листи имају и узвик бре и везник и речца ама.
Оно што је карактеристично у језичким контактима српског и турског језика јесте чињеница да српски језик није усвојио само речи које означавају предмете материјалне културе (нпр. називи за јела, пића, одећу, занимања, звања, титуле, институције, родбинске односе и сл.), што је и уобичајено и очекивано у језичким контактима, већ и речце, узвике и везнике.
Листа употребе добијена сравњивањем грађе са електронским корпусом указује на учесталост лексике и приближно стање турцизама у савременом стандардном језику, али свакако не представља верну слику стања у српском језику (посебно не у разговорном српском језику, у коме има више турцизама него у књижевном језику).
Институт за српски језик САНУ
четвртак, 20.10.2016. у 12:57
Комшија, колико је сати?
Речца чак налази се на првом месту употрeбе са чак (опет се не може без чак!) 69.539 потврда, речца бар/ барем је на трећем, а узвик хајде на петнаестом месту
Подели ову вест
Коментари15


035
Занима ме колико је Математички факултет ангажовао лексичара (ако се тако називају) јер речници обично нису сагласни о пореклу речи ?
Одговори
|
Препоручујем
2

Катарина Крстић
Заиста бих очекивала да после 70 година тупљења о турским утицајима, почнемо да говоримо истину, без поједностављивања за неуке. Туски језик није природни језик и из њега тешко да смо неку од речи добили, можда неке везане за узгој коња и јахање, али су то области којима се и сами више не бавимо. АЛИ, јесмо ПРЕКО Турака дошли у контакт и преузели неке речи арапског или персијског порекла... Објашњење за кревет је невероватно, објашњавање уз 5 речи од којих нити једна није изворно српска. Док су Турци јашући на неоседланим коњима спавали у креветима, Срби старседеоци су спавали у седлима. За чувено БРЕ, иначе, турски речници кажу да је значење непознато, али да потиче из српскога језика.
Одговори
|
Препоручујем
5

književni prevodilac
Ivo Andrić, jedini naš književni nobelovac, možda nikada ne bi dobio Nobelovu nagradu, da nije Gun Bergman,jedna od žena Ingmara Bergamana, prevela na švedski nekoliko njegovih romana. Postoji objavljena njihova vrlo obimna prepiska u "Sveskama Andićeve Zadužbine" gde ga gdja. Berman pita šta je "ćepenak". A Andrić, kao jedan od retkih pisaca koji je cenio prevodilački rad, u kojem se i sam okušao, u jednom pismu je nacrtao taj "ćepenak".Ne znam koliko srpskih izvornih reči postoji u švedskom, i obratno, ali ipak mislim da bi u ovu raspru, koju je Politika započela,trebalo ukljućiti osim lingvista i prevodioce, čiji je udeo u našem jeziku,neuporedivo veći čak i od vrhunskih pisaca. A oni koji sede u SANU, pa za šezdeset godina nisu uspeli da završe nijedan rečnik, zaista ničim nisu zadužili našu kulturu. Čitajte Vinavera, Veru Stojić, B.Živojinovića,ili Slobodana Jovanovića i mnoge druge prevodioce, jer ne mogu da se setim nijednog lingviste koji je nešto valjano preveo.
Одговори
|
Препоручујем
11

Аца Дорћолац
Што би рекли језичка размена али мени тачније је културна доминација, у данашње време енглески језик потврђује тезу. Посматрајте само како се не и тако лагано уводе англицицизми у српски језик...све у свему мало се ко бави темељно и одговорно нашом српском, словенском култруром и кад смо код првога упитао бих вас колика је употреба хрватског писма у српском језику!?
Како објашњавате тај ( малограђнски по мени ) феномен?
Чијега су овце тога је брдо, чијега КУЛТУРА тога ЈЕ МОЋ.
Одговори
|
Препоручујем
14

Tomislav K
Valjalo bi reći da su neki jezici čistunskiji (n.pr. islandski), no da i u normalnim europskim jezicima vrijedi da je u fondu od 100,000 riječi, broj "stranih" često od 50-70% (ovisno o funkcionalnom stilu). To je opći zakon, leksičko bogaćenje i gramatičko pojednostavljenje. Dobro uklopljene posuđenice postaju usvojenice, a važnije je da se ne izobliči rečenica s rogobatnima anglizmima. Ne smetaju sredstvo ni prednost, a pretpostavka je iz ruskog po njemačkom (kao što su cjepidlake iz njemačkog po francuskom). Znam da bječve neće izbaciti čarape, da je mjed drugo no bakar, da ni uzglavlje ni podglavlje nemaju šansu uz jastuk. No, lingvisti i pisci bi trebali poraditi oko njegovanja izraza, umjesto da se bave tričarijama i beru novac, da ne kažem pare.
Одговори
|
Препоручујем
7
ПРИКАЖИ ЈОШ
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.