понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:45

Комшија, колико је сати?

Речца чак налази се на првом месту употрeбе са чак (опет се не може без чак!) 69.539 потврда, речца бар/ барем је на трећем, а узвик хајде на петнаестом месту
Аутор: Др Ма­ри­ја Ђин­ђић*четвртак, 20.10.2016. у 12:57
Ћирилично иницијално писмо ГАРДОШ (Дарко Новаковић)

Ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да у са­вре­ме­ном срп­ском књи­жев­ном је­зи­ку да­нас има око 3.000 тур­ци­за­ма. По­ло­ви­на ових ре­чи је одо­ма­ће­на и ак­тив­но жи­ви у срп­ском је­зи­ку. Да би­смо про­ве­ри­ли ак­ту­ел­ност тур­ци­за­ма у са­вре­ме­ном стан­дард­ном је­зи­ку, тур­ци­зме из Реч­ни­ка срп­ско­га је­зи­ка Ма­ти­це срп­ске про­ве­ри­ли смо у Кор­пу­су са­вре­ме­ног срп­ског је­зи­ка, ко­ји се из­ра­ђу­је на Ма­те­ма­тич­ком фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду под вођ­ством проф. др Ду­шка Ви­та­са. Ста­ти­стич­ки пре­глед ко­ри­шће­ња тур­ци­за­ма у ви­ду опа­да­ју­ће ли­сте ба­зи­ра­не на уче­ста­ло­сти ја­вља­ња ре­чи пру­жио нам је увид у то ко­је тур­ци­зме нај­че­шће ко­ри­сти­мо. Кор­пу­сни при­ступ, ко­ји се ина­че при­ме­њу­је, на при­мер, при из­ра­ди ве­ли­ких опи­сних реч­ни­ка ен­гле­ског је­зи­ка у ци­љу пра­ће­ња про­ме­на уче­ста­ло­сти и зна­че­ња ре­чи то­ком вре­ме­на и ње­ног ка­сни­јег ста­ту­сног опи­са у реч­ни­ку, по­ка­зао се као до­бра осно­ва за до­но­ше­ње за­кљу­ча­ка у ве­зи са ак­ту­ел­ним ста­ту­сом тур­ци­за­ма и њи­хо­вим опи­сом. 
Са нај­ве­ћим бро­јем по­ја­вљи­ва­ња у Кор­пу­су из­дво­ји­ло се сле­де­ћих де­сет ре­чи: чак, сат, бар/ба­рем, бо­ја, па­ра, ка­фа, кре­вет, ку­ти­ја, џеп, ком­ши­ја. 
Ме­ђу име­ни­ца­ма нај­у­по­тре­бља­ва­ни­ја је име­ни­ца сат, а за­тим сле­де бо­ја, па­ра, ка­фа, кре­вет, ку­ти­ја, џеп, ком­ши­ја, као и ка­пи­ја, ше­ћер, ку­ла, ду­ван, ба­шта, ра­ки­ја, за­нат, ба­кар, ма­на, ко­је за­у­зи­ма­ју сле­де­ћа ме­ста на ли­сти. Ве­ћи­на ових ре­чи има­ју исто зна­че­ње у тур­ском је­зи­ку и део су оп­штег лек­сич­ког фон­да тур­ског је­зи­ка. С дру­ге стра­не, реч ду­ван (du­han) арап­ског је по­ре­кла и одав­но је по­ти­сну­та реч­ју tütün из тур­ског је­зи­ка. И док кре­вет спа­да ме­ђу де­сет нај­у­че­ста­ли­јих име­ни­ца тур­ског по­ре­кла у срп­ском је­зи­ку, кре­вет се у са­вре­ме­ном тур­ском је­зи­ку ка­же yatak, а реч ke­re­vet при­па­да књи­жев­ном из­ра­зу и озна­ча­ва др­ве­ну со­фу, ди­ван пре­ко ко­јег се про­сти­ре ма­драц и ко­ји слу­жи за се­де­ње и ле­жа­ње.
Реч­ца чак на­ла­зи се на пр­вом ме­сту ли­сте упо­тре­бља­ва­ња са чак (опет се не мо­же без чак!) 69.539 по­твр­да, реч­ца бар/ба­рем на­ла­зи се на тре­ћем ме­сту, а уз­вик хај­де је на пет­на­е­стом ме­сту. Ду­би­на ути­ца­ја тур­ско­га је­зи­ка на лек­сич­ком ни­воу упра­во се мо­же са­гле­да­ти на осно­ву ли­сте уче­ста­ло­сти, јер се ме­ђу два­де­сет нај­че­шће ко­ри­шће­них тур­ци­за­ма на­ла­зе по­ме­ну­те две реч­це и је­дан уз­вик. Ви­со­ко ме­сто на тој ли­сти има­ју и уз­вик бре и ве­зник и реч­ца ама. 
Оно што је ка­рак­те­ри­стич­но у је­зич­ким кон­так­ти­ма срп­ског и тур­ског је­зи­ка је­сте чи­ње­ни­ца да срп­ски је­зик ни­је усво­јио са­мо ре­чи ко­је озна­ча­ва­ју пред­ме­те ма­те­ри­јал­не кул­ту­ре (нпр. на­зи­ви за је­ла, пи­ћа, оде­ћу, за­ни­ма­ња, зва­ња, ти­ту­ле, ин­сти­ту­ци­је, род­бин­ске од­но­се и сл.), што је и уоби­ча­је­но и оче­ки­ва­но у је­зич­ким кон­так­ти­ма, већ и реч­це, уз­ви­ке и ве­зни­ке. 
Ли­ста упо­тре­бе до­би­је­на срав­њи­ва­њем гра­ђе са елек­трон­ским кор­пу­сом ука­зу­је на уче­ста­лост лек­си­ке и при­бли­жно ста­ње тур­ци­за­ма у са­вре­ме­ном стан­дард­ном је­зи­ку, али сва­ка­ко не пред­ста­вља вер­ну сли­ку ста­ња у срп­ском је­зи­ку (по­себ­но не у раз­го­вор­ном срп­ском је­зи­ку, у ко­ме има ви­ше тур­ци­за­ма не­го у књи­жев­ном је­зи­ку).
Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ


Коментари15
fb2a1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

035
Занима ме колико је Математички факултет ангажовао лексичара (ако се тако називају) јер речници обично нису сагласни о пореклу речи ?
Катарина Крстић
Заиста бих очекивала да после 70 година тупљења о турским утицајима, почнемо да говоримо истину, без поједностављивања за неуке. Туски језик није природни језик и из њега тешко да смо неку од речи добили, можда неке везане за узгој коња и јахање, али су то области којима се и сами више не бавимо. АЛИ, јесмо ПРЕКО Турака дошли у контакт и преузели неке речи арапског или персијског порекла... Објашњење за кревет је невероватно, објашњавање уз 5 речи од којих нити једна није изворно српска. Док су Турци јашући на неоседланим коњима спавали у креветима, Срби старседеоци су спавали у седлима. За чувено БРЕ, иначе, турски речници кажу да је значење непознато, али да потиче из српскога језика.
književni prevodilac
Ivo Andrić, jedini naš književni nobelovac, možda nikada ne bi dobio Nobelovu nagradu, da nije Gun Bergman,jedna od žena Ingmara Bergamana, prevela na švedski nekoliko njegovih romana. Postoji objavljena njihova vrlo obimna prepiska u "Sveskama Andićeve Zadužbine" gde ga gdja. Berman pita šta je "ćepenak". A Andrić, kao jedan od retkih pisaca koji je cenio prevodilački rad, u kojem se i sam okušao, u jednom pismu je nacrtao taj "ćepenak".Ne znam koliko srpskih izvornih reči postoji u švedskom, i obratno, ali ipak mislim da bi u ovu raspru, koju je Politika započela,trebalo ukljućiti osim lingvista i prevodioce, čiji je udeo u našem jeziku,neuporedivo veći čak i od vrhunskih pisaca. A oni koji sede u SANU, pa za šezdeset godina nisu uspeli da završe nijedan rečnik, zaista ničim nisu zadužili našu kulturu. Čitajte Vinavera, Veru Stojić, B.Živojinovića,ili Slobodana Jovanovića i mnoge druge prevodioce, jer ne mogu da se setim nijednog lingviste koji je nešto valjano preveo.
Аца Дорћолац
Што би рекли језичка размена али мени тачније је културна доминација, у данашње време енглески језик потврђује тезу. Посматрајте само како се не и тако лагано уводе англицицизми у српски језик...све у свему мало се ко бави темељно и одговорно нашом српском, словенском култруром и кад смо код првога упитао бих вас колика је употреба хрватског писма у српском језику!? Како објашњавате тај ( малограђнски по мени ) феномен? Чијега су овце тога је брдо, чијега КУЛТУРА тога ЈЕ МОЋ.
Tomislav K
Valjalo bi reći da su neki jezici čistunskiji (n.pr. islandski), no da i u normalnim europskim jezicima vrijedi da je u fondu od 100,000 riječi, broj "stranih" često od 50-70% (ovisno o funkcionalnom stilu). To je opći zakon, leksičko bogaćenje i gramatičko pojednostavljenje. Dobro uklopljene posuđenice postaju usvojenice, a važnije je da se ne izobliči rečenica s rogobatnima anglizmima. Ne smetaju sredstvo ni prednost, a pretpostavka je iz ruskog po njemačkom (kao što su cjepidlake iz njemačkog po francuskom). Znam da bječve neće izbaciti čarape, da je mjed drugo no bakar, da ni uzglavlje ni podglavlje nemaju šansu uz jastuk. No, lingvisti i pisci bi trebali poraditi oko njegovanja izraza, umjesto da se bave tričarijama i beru novac, da ne kažem pare.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља