четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Поруке са српског зида плача

Коментари које млади остављају у књизи утисака Спомен-музеја „21. октобар” говоре да се осећај патриотизма мења и прилагођава духу новог времена
Аутор: Бране Карталовићчетвртак, 20.10.2016. у 11:00
Кустос Марко Терзић (Фото: Б. Карталовић)

Крагујевац – Шта је музеј, установа која само нешто чува или и место сусретања људи који разговарају, коментаришу изложено и размењују утиске и ставове о виђеном? Историчар Марко Терзић ово питање сматра важним, али за њега оно није једино. Изложбом „Punctum saliens”, овај кустос Спомен-музеја „21. октобар” заправо покреће расправу о улози једне установе меморијалног карактера у 21. веку.

Изложба је заснована на коментарима које су посетиоци, почев од 2001, остављали у књизи утисака Спомен-музеја „21. октобар”, а отворена је у оквиру обележавања 40 година рада ове важне националне установе која је, као баштиник и промотор културе сећања, позната и призната и ван граница наше земље.

Музеј је посвећен невиним жртвама нацистичке одмазде у Крагујевцу с почетка Другог светског рата, када је у околним селима и Шумарицама, данас меморијалном парку, убијено око 3. 000 људи које су немачки војници довели на стратиште, наводно их позивајући да замене своја лична документа.

Поруке које су стрељани оставили уочи погубљења носе у себи снажну антиратну поруку, али како на тај трагичан догађај гледају припадници млађих генерација, како они који су били сведоци распада земље, а како данашњи тинејџери који не памте ратове вођене током последње деценије 20. века? Изложбом „Punctum saliens“, Терзић, у ствари, показује како се осећај патриотизма мења и прилагођава духу новог времена.

– Коментари посетилаца су различити. Има оних који одишу истинском тугом, има их са политичком поруком, али и шаљивих који су типични за млађе генерације. „Punctum saliens” је тачка у којој се, као крај и почетак, сусрећу два погледа на један трагичан догађај који је оставио дубок ожиљак на лицу Крагујевца, наше земље и целог човечанства. После свега што нам се десило, патриотски дискурс је претрпео промене, а установа попут Спомен-музеја „21. октобар” то мора да примети ако жели да буде жива, да и даље, можда агилније него досад, испољава свој универзални антиратни карактер – објашњава кустос Терзић, чију изложбу прати и његов писани рад о професионалном карактеру и образовној улози једног меморијалног музеја у новом добу.

Међу десетинама изложених коментара, преузетих из књиге утисака Спомен-музеја „21. октобар”, налази се и следећи: „Ја се зовем Петар и дошао сам у музеј са Невеном, чији сам гост у Крагујевцу. Гледам већ скоро сат времена слике и читам текстове, крећу и сузе, и још увек сам ту, и сами смо Невен и ја, и никог нема већ сат времена, то ме боли једнако колико и ово што овде видим. Ово је српски зид плача, најтужније место у Србији, али и даље нема никог, и даље смо сами, а на улазу је карта била 100 динара, за 20 динара јефтинија од кафе коју сам јутрос попио у граду. Оно што се десило не можемо да променимо, али нашу свест можемо, не дозволите да ово место буде празно, нису заслужили они чија су имена на овим зидовима. Ја ћу се вратити овде чим поново дођем, молим вас, желим да вас сретнем овде, да ћутимо заједно”.

Изложба „Punctum saliens” биће отворена до 21. октобра када се у крагујевачким Шумарицама, у организацији Спомен-музеја „21. октобар”, одржава традиционална манифестација Велики школски час.


Коментари12
ff9fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pesnik2
saljivi komentar na srpskom zidu placa?kakvo je to pozvanje na svest i patriotizam sa citiranjem saljivih komentara?sramota...
Lovac
Nista nisi razumeo. Nisu svi posetioci muzeja tako doziveli ono sto su videli i culi. O tome se i radi na izlozbi... Posteni presek reakcija posetilaca, da bi se iz toga nesto naucilo.
Препоручујем 0
ВлаДо
Никада се нећемо опаметити.Док сам ишао у гимназију из Превојничке обуке учили смо које су обавезе локалне власти и народа у окупираној земљи по међународној Женевској конвенцији.Истовремено из другог предмета,Историје, учили смо о зверствима Немаца окупатора.
Dr.Sreten Bozic -Australia
Toga oktobarskog dana trebao sam da idem sa ocem na pijac u Kragujevac. Imao sam 9 g. Nase selo G. Tresnjevica je udaljeno 40km . Da bi tamo stigli trebalo se poci odmah po ponoci .Otisli smo rano na spavanje li je nas pas Vucko urlao celu noc i omeo nase spavanje. Nismo oticli na pijac . Oni koji iz naseg sela koji jesu nisu se ni vratili.
Haralampije Kanader
Uz sav duzni pijetet, treba vec jednom reci punu istinu. Posle nekoliko decenija omerte, treba reci da je odmazda izvrsena nakon sto su partizani izmasakrirali grupu nemackih inzenjera i tehnicara (bili su kastrirani, a genitalije strpane u usta). Nemci su pocinili ratni zlocin, svakako, ali i uz pomoc domacih kolaboracionista. Trebalo bi reci naziv te partizanske jedinice, ali i imena njenog komandanta i politickog komesara, a takodje i ime kvislinske jedinice i ime njenog komandanta. Bez toga se kosti zrtava nece smiriti. Vreme je. Amin!
Љубезни Харалампије
а, да ви мало обновите градиво, љубезни Харалампије, изгледа да нисте баш превише стручни да говорите о овој теми, а нарочито ако коментар завршавате са амин... Та манте се мешања религије и историјске науке, ако уопште имате додира са науком.
Препоручујем 15
Joван П
Наводе из Вашег коментара сам више пута чуо, али ме је потпуно одсуство доступних података о томе увек чудило. И онда ми је једна домаћа серија, ''Moj рођак са села'', кроз дијалог Војина Ћетковића, који глуми официра и једне Немице дала одговоре. Наиме, у серији се каже да о предметном догађају не постоји ниједан података, чак ни у педантним немачким архивама, јер се није ни догодио. У суштини је та прича пуштена од самих Немаца, да би окривили жртве за злочине масовних стрељања. Харалимпије, не бих имао ништа против да ме чињеницама демантујете.
Препоручујем 20
Razlika
Narod postuje. Vlast ne. To je razlika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља