недеља, 25.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:08
ДО КРАЈА ГОДИНЕ КОМПЛЕТАН РЕГИСТАР ИСТРАЖИВАЧА

​Србија тренутно плаћа 12.032 научника

Број од 18.000 истраживача који је Срђан Вербић као „бомбу” бацио у мају, испоставио се нетачним: нека имена су дуплирана, рачунали су се и они у пензији, практично сви који имају титулу др и мр, чак и ако раде у домовима здравља, ЕПС-у или на железници
Аутор: Сандра Гуцијансреда, 19.10.2016. у 22:00
Институт за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” (Фото А. Васиљевић)

Иако је „Политика” из више извора у научној заједници добила податак да у Србији тренутно ради 16.500 истраживача, у Министарству просвете тврде да је тек у току израда регистра и да је једино тачно да држава тренутно финансира 12.032 научника.

Подсећања ради, приликом расписивања конкурса за научноистраживачке пројекте који је влада оборила као незаконит, у научној заједници је као бомба одјекнула изјава министра Срђана Вербића о 18.000 истраживача у Србији. Наши вишемесечни покушаји да утврдимо одакле одједном 6.000 научника више од оних који су финансирани у претходном пројектном циклусу нису уродили плодом, а онда је клупко почело да се одмотава захваљујући притиску Синдиката науке, Заједнице института Србије и Покрета „Спасимо науку” који су инсистирали да просветне власти већ једном преброје и јавно објаве имена и учинак сваког истраживача у Србији.

Незванично нам је речено да је Вербићево Министарство просвете заправо у базу података убацило све који имају академске титуле, чак и оне који нису запослени на факултетима и институтима, већ раде, на пример, у домовима здравља, ЕПС-у или на железници и да се тако дошло до броја који је узбуркао јавност и који и даље представља тачку спорења.

– Податак о 18.000 истраживача био је последица погрешних података који су министарству доставиле научноистраживачке организације (НИО). Ми смо све НИО замолили да нам доставе податке о својим запосленима за нашу базу, која би била основа за будући регистар, али се испоставило да су нека имена дуплирана, да су рачунати и они који су отишли у пензију, иностранство и слично – објашњава за наш лист Никола Танић, помоћник министра просвете за науку.

Он, међутим, не негира могућност да се на новом конкурсу пријави више истраживача него што их званично финансира Министарство просвете, али додаје да је његова лична процена да се неће пријавити више од 12.500. На наше питање да ли је могуће да их ипак буде 16.500, др Танић одговара:

– Не бих волео да се играмо цифрама, једини тачан податак у овом тренутку јесте да у Србији има 12.032 истраживача. Наравно да је могуће да их има више ако се рачунају и они који су у привреди, здравству и слично, али то су људи који нису никада конкурисали за пројекте и вероватно је и да неће, иако формално имају услов, тј. титулу.

Слично каже и др Ђурђица Јововић, председница Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности, која наглашава да ће синдикат инсистирати да се коначно заврши регистар које просветне власти годинама обећавају.

– Министарство просвете је ове године послало упитник свим државним и приватним институтима и факултетима ради попуњавања базе података и тако се дошло до броја од 18.000 људи. У другом кругу министарство је тражило да се прочисти база, јер су на списковима били сви који су имали титуле „др” и „мр” – објашњава др Јововић, иначе научни саветник Института за медицинска истраживања.

Подсетимо, када се у јавности први пут проговорило о броју од 18.000 истраживача, научна заједница је одмах уперила прст у приватне институте и факултете, али нико од представника Заједнице института Србије, Синдиката науке нити Покрета „Спасимо науку” то није желео да потврди под именом и презименом.

– Ако је тачан податак од 16.500 истраживача у Србији, а знамо да их је у претходном циклусу било око 12.000, онда је главно питање где су тих 4.000 нових људи , у којим установама раде и како су запослени. У институтима сигурно нису, јер је на снази забрана запошљавања. Ми, на пример, тешко можемо да добијемо замену чак и када неко оде у пензију – каже др Александра Павићевић из Етнографског института Српске академије наука и уметности.

Опречни подаци и о броју института

Број истраживача није једини податак за дискусију, јер, на пример, није јасно ни колико у Србији заправо има научноистраживачких организација. Према званичним подацима са сајта Министарства просвете, науке и технолошког развоја, имамо 119 акредитованих факултета и универзитета, 63 акредитована института и 15 акредитованих центара изузетних вредности.

Међутим, Душко Благојевић, председник Заједнице института Србије, каже да су у овој организацији 68 института, од која су два приватна, и пет привредних друштава и неколико мешовитих.

Званични податак из 2013. године, о чему је наш лист писао, био је да је у Србији 259 научноистраживачких организација (сада их дакле има 197). Такође је својевремено „Политика” из Министарства просвете добила податак о 121 факултету и 19 државних и приватних универзитета (сада се помиње 119 и факултета и универзитета).Антрфиле

Разлике у платама и структура истраживача

„Политика” је из незваничних извора дошла и до структуре истраживача који су у Србији финансирани од 2011. до половине 2016. године: на факултетима је 7.570, а на институтима 6.320 истраживача.

Међутим, и у министарству и у синдикату нам објашњавају да ова два броја не могу просто да се саберу, јер збир од 14.890 истраживача уноси додатну забуну. Реч је заправо о свим истраживачима који су прошли кроз систем за претходних пет година, а неки од њих су отишли у иностранство, пензију, напредовали у звањима…

Занимљиво је да према подацима до којих смо дошли, на факултетима има највише доцената (2.295) и редовних професора (2.119), а на институтима је највише истраживача сарадника (2.110). Највише звање на институтима је научни саветник (њих има 656) и њихове плате су им од 53.251 до 92.406 динара (без минулог рада и у зависности од категорије). Највише звање на факултету је редовни професор, а примања су им од 72.926 (без пројекта) до 105.058 динара. Зато синдикат и инсистира на изједначавању плата запослених на факултетима и на институтима, јер се дешавају парадоксалне ситуације да асистент има вишу плату од научног саветника. Подсетимо, истраживачи на институтима се финансирају само по основу пројеката, а запослени на факултетима имају плату по основу наставе и додатни део по основу ангажовања на пројектима.


Коментари68
8d5ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Petrovic
I da dodam... Postoji kategorija stipendista ministarstva koji su kao najbolji studenti angazovani na projektu, primaju 32000 i rade bez socijalnog i zdravstvenog osiguranja. U medjuvremenu su se na te iste projekte prikljucili i oni sa prosekom nizim od 8.00 (mnogo i onih oko 7.00) i u startu im je plata bila 52000 i regularno su osiguravani. I gle cuda, doktorirali su i zaposljavaju se na fakultetu kao docenti, po liniji nepotizma i veze sa rukovodstvom, dok su najbolji kandidati i stipendisti "na cekanju do odlaska nekoga u penziju, i sl.". Nije mi jasno ko je odgovoran za ovaj ogroman propust i dokle ce ovo da traje? Da li stipendisti i najbolji kandidati, treba da budu prioritet prilikom zaposljavanja?
naucni savetnik u penziji
Draga Milice, nazalost je tako kako kazete. Dugo u nasoj zemlji traje odlazak iz zemlje najboljih. Sta im drugo preostaje. Ovo sto se sada dogadja su posledice toga. Na fakultetima ne ostaju najbolji, sve se uprosecuje, veliki je broj studenata sa prosecnom ocenom preko 9. Ima izuzetnih, uvek ih je i bilo, ali oni odlaze. Bojim se da se ovo nece zaustaviti cak i da se zeli. Mi smo nazalost vec izgubili ljudske resurse, koji jedini mogu da povuku zemlju napred. Da ne budem pomracitelj, ovi koji su sada mogu po zakonu to da zaustave neka bar pokusaju.
Препоручујем 3
Milica Petrovic
Ja sam istrazivac - saradnik na fakultetu i angazovana sam u nastavi. Ovo je najgrublje krsenje Zakona o visokom obrazovanju, imajuci u vidu da treba da se bavim iskljucivo radom na projektu (jer za to primam platu) i radom na izradi doktorske disertacije. Doktorske studije sam upisala kao budzetski student i ne treba da placam studije po modelu koji propagira rukovodstvo: "Vi drzite nastavu i ne placate studije". Da ironija bude veca, prijem asistenata i docenata je bio zaustavljen vise od 15 godina i sada se u radni odnos primaju oni koji su bliski rukovodstvu, a da se pritom vrednovanje rada u nastavi i na projektu stavlja u drugi plan. Da li osnov za upis doktorskih studija treba da bude da kandidati nisu zaposleni? Ako se u medjuvremenu zaposle onda treba da predju na samofinansiranje. Sa druge strane, na fakultetu bi trebalo da se zadrzavaju najbolji studenti i da se odmah primaju u asistentsko zvanje kako ne bi zavisili od projekata i cuvenih 12 istrazivac meseci.
Aleksandar Mihailovic
Bez odgovornosti, znanja i nauke nam nema spasa, ali, to je kod nas na potpuno pogrešnim i klimavim temeljima i nije u upotrebnoj i funkciji opšteg napretka. Vlada se hvali kako nam nikada nije bilo bolje, kako su prevaziđene lepe godine pod Titom, kako plivamo u suficitu, kako imamo najveći privredni rast u Evropi i na još nekoliko kontinenata,.. pa, koliki je tu doprinos nauke i konkretno po kom pitanju? Čime se bavi SANU i koji projekti istog su primenjeni u praksi? Za koga visoko školstvo školuje ljude i gde se oni zapošljavaju? Ko finansira naučnike, recimo, u Engleskoj? Uglavnom iz naslova grantova i konkretnih primenljivih rezultata istraživanja. Imamo li mi pronalaske i kolika im je primena u praksi? Na ovom planu je ključ za spas Srbije, ali, ljudi koji mogu da je spasu nisu na pravim mestima, ta mesta zauzimaju politikanti, demagozi, neodgovorni i nesposobni, ali zato snalažljivi i poslušni, servilni i ponizni. Dokaz da smo neodgovorni: 7.000 mladih naučnika je u belom svetu.
sonja
lele koliko naucnika...ste su to pronasli novo ili otkrili.......mala zemlja a nauke ..... STA RECI ....BRAVO ZA NAUKU!!!!!!
Laici
Procitajte naucne radove pa cete saznati sta smo otkrili!
Препоручујем 18
Nada Zivic
Kao jedana od 12000 pomenutih naucnica i naucnika apelujem na Vladu da poveca budzet za nauku. Nije u redu da zbog toga sto 16500 doktora nauka pretenduje na budzet neko ostane bez posla. Za ovo je potrebno oko 4 milijarde dinara sto je prava sitnica imajuci u vidu koliko nam dobro ide!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља