петак, 14.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:34

Крцун спасио музеј на Ушћу

Упорност Миодрага Б. Протића се исплатила – на данашњи дан 1965. МСУ отворио тадашњи градоначелник Београда Бранко Пешић
Аутор: Милица Димитријевићчетвртак, 20.10.2016. у 17:00
Са отварања музеја 1965. године (Фото: Архива МСУБ)
Скеле на фасади Музеја савремене уметности (Фото: Саша Рељић)

Тито, како се прича, мада о томе нема званичних података, није био одушевљен идејом отварања Модерне галерије у Београду коју је 1950, након првих помака направљених још почетком 20. века, поново актуелизовао Миодраг Б. Протић. Наум нашег познатог теоретичара уметности и критичара код њега није наишао на велико одобравање, али Протић, њен потоњи први управник, није од своје замисли одустао. Народни одбор града Београда основао је Модерну галерију 1958. да би се 1965. године отишло корак даље: на данашњи дан врата ове институције, као Музеја модерне уметности Београд, отворио је свечано тадашњи градоначелник Београда Бранко Пешић, а ко други до Протић био је на њеном челу.

Овај уметник и визионар мудро је предложио да се међу интелектуалцима прво направи анкета о оснивању галерије. Неки од учесника били су Светозар Радојчић, Сретен Стојановић, Нада Андрејевић Кун, Ото Бихаљи Мерин, Бранко Шотра, сликари Петар Лубарда, Мило Милуновић, Ђорђе Андрејевић Кун, Предраг Милосављевић, Милан Коњовић, Марко Челебоновић… Сви анкетирани подржали су идеју.

До зграде музеја на Ушћу, ауторског дела архитеката Ивана Антића и Иванке Распоповић, које се води као споменик културе од 1987. године, када то решење добија и Октобарску награду Града Београда, није се дошло лако. Приоритет је било подизање нове Народне библиотеке, али је оснивачки одбор био неумољив и здање на Ушћу је ипак никло. Занимљив је један куриозитет – још током изградње зграда је била на мети критика јавности јер „личи на амбар или на сојенице и да ће се због њене ружноће обуставити градња”, о чему је писао Протић у књизи „Нојева барка” (1992). У току радова 1962. због мера штедње претила је опасност да се одступи од пројекта и да се мермерно прочеље, мермерна фасадна оплата и храстов паркет у изложбеном простору замене малтером и бетоном.

– Протић је прекинуо тадашњи боравак у Њујорку и вратио се у Београд како би то спречио. Обилазио је политичаре: Јована Веселинова, Дражу Марковића, Душана Петровића, Слободана Пенезића Крцуна и друге. Иако је Пенезић, тада председник Извршног већа Србије, које је финансирало градњу, окарактерисао зграду као ружан објекат, управо је он те 1963. на седници Владе Републике Србије тражио да се првобитни трошкови одобре. Рекао је: „Боље да платимо и то, него да сутра ми будемо криви због очигледно ружног објекта”, што је такође Протић забележио у књизи – каже данашњи в. д. директора МСУБ Слободан Накарада и додаје да се радови на Ушћу, који увелико теку, на којима дневно тренутно ради око педесетак радника, спроводе према плану, и да ће бити и неких иновација што се тиче ентеријера.

– Тренутно смо у фази рушења свега у музеју, скидају се сви плафони и зидови како бисмо дошли до инсталација. Фасаду морамо да завршимо до краја године јер зиму без ње не смемо да чекамо. Ниједан менаџер никада није потпуно задовољан урађеним али сам изузетан оптимиста и верујем да ћемо коначно публику примити како је и најављено 2017. Важно је да је музеј ушао у мирну фазу руковођења, да функционишемо у континуитету као тим и надам се да ћемо имати и политичку подршку која је неопходна да би се све окончало добро – каже Накарада.


Коментари0
0b0bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља