уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25
Обележена 72. годишњица ослобођења Београда

Козарачко коло испред „Албаније”

У знак сећања на дан кад се застава са петокраком завијорила на тадашњој највишој згради у главном граду и на изгубљене животе у народноослободилачкој борби, јуче је у престоници одржан меморијални дефиле
Аутор: Ана Вуковићчетвртак, 20.10.2016. у 14:02
Меморијални дефиле у част годишњице ослобођења Београда (Фото Д.Жарковић)
(Фото Д.Ж.)
(Фото Д.Ж.)
(Фото Танјуг/Д.Г.)

 

Развило се козарачко коло испред Палате „Албанија”. Исто као 1944. године, када су борци и грађани славили слободу. Некада на руском тенку, а у пратњи својих сабораца и високих званичника, пред „Албанију” је дошла и Кристина Јовановић, тенкисткиња, носилац Партизанске споменице.

– Имала сам нешто више од 16 година када сам пошла у рат. Жена у рату је тенкиста, пушкомитраљезац... све што треба. Најважније је знати за шта се бориш, а то је да превазиђеш нешто што није добро – прича Кристина и присећа се како је у борбама за ослобођење Београда открила 200 Немаца који су покушали да изненаде ослободиоце нападом с леђа.

– Направили смо предах од петнаестак минута, да бисмо се одморили. Била је киша, лоше време, а они су се сакрили у једној њиви, како би нас побили ударом отпозади. Нисмо им дали – каже ова партизанка, која је после рата постала учитељица и годинама децу учила матерњем језику, математици, али и љубави према отаџбини.

Кристина Јовановић само је један од хероја који су уз помоћ црвеноармејаца успели да освоје тада највишу зграду у Београду у којој су били нацисти. Партизан Миладин Петровић изнео је заставу на врх Палате „Албанија”, тачно пре 72 године. Тријумф наше војске ослабио је непријатељске армије које су после готово 1.300 дана окупације коначно почеле да се повлаче.

У знак сећања на овај успех, али и на изгубљене животе око 3.000 учесника народноослободилачке борбе и око 1.000 црвеноармејаца, Београдом је продефиловала свечана поворка. Полицијски оркестар и коњица предводили су меморијални дефиле заустављајући се на пет места. Ту су глумци Омладинског позоришта „Дадов” изводили кратке представе којима су приказали кроз шта су све борци пролазили тог 20. октобра 1944. године – сусрет девојке и њеног драгог после три године, борбу лекара за ногу једног рањеника, последње тренутке борца Богдана који никад више своју љубљену неће одвести у позориште...

У поворци која је ишла од „Лондона” до „Албаније” били су и председник Скупштине града Никола Никодијевић, градски менаџер Горан Весић и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

– Историја српског народа се писала и пише именима оних који су били на страни слободе и који нису питали колико слобода кошта – рекао је Вулин и поручио да смрт хероја који су нашу земљу пре 72 године уписали на страну најбољих не сме бити обрукана животима њихових потомака.

Весић је истакао да обележавање овог дана више никад неће зависити од политичке воље функционера.

– Верујем да смо после данашње прославе једном заувек прекинули причу са ревизијом историје и заувек ставили 20. октобар на место које му припада – рекао је Весић и обећао да ће Скупштина града идуће године овај датум уврстити у сталне манифестације од значаја за Београд.

 

Венци на споменике ослободиоцима

Обележавање Дана ослобођења Београда почело је полагањем венаца и одавањем почасти борцима НОВ-а и Црвене армије који су пре 72 године српску и тадашњу југословенску престоницу ослободили од нацистичке окупације.

Председник Србије Томислав Николић положио је венце на Гробље ослободиоцима Београда и споменик Црвеноармејцу.

– Погинули сте за најсветији циљ, за слободу. Србија вас неће заборавити и неће никада променити свој однос према злу, против кога сте се заједно борили – написао је Николић у спомен-књизи.

На истом месту венце су положили Никола Никодијевић и Александар Вулин, представници Субнора, амбасада Руске Федерације, Азербејџана, Украјине, Белорусије и бројних удружења грађана. Цвеће су затим положили и на споменик Црвеноармејцу.

Државни и градски званичници пошту палим борцима одали су и код споменика у Алеји стрељаних родољуба 1941–1944. на Новом гробљу и код споменика погинулим совјетским ветеранима на Авали.

Д. А.

 

Жданов и Толбухин поново добили улице

Руководиоци операције ослобађања Београда, маршал Толбухин и генерал Жданов, поново су добили улице које носе њихова имена. Табла са именом генерала откривена је на месту бивше Похорске, а маршал је добио некадашњу Улицу Гоце Делчева.

Амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин поручио је да је коначно победила праведност. Подсетио је да су два команданта Црвене армије већ имала своје улице у центру Београда, али су из нејасних разлога ти називи укинути.

Чепурин је, преноси Беоинфо, навео и да је Црвена армија у тренутку ослобађања Београда целу операцију могла да заврши употребом артиљерије и авијације, без људских жртава, али да тада не би било сачувано историјско лице града, због чега се кренуло у копнену офанзиву са јединицама југословенских партизана. 

А. В.


Коментари18
19dc6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

жељко д.
то се и ја питам, да нико током свих ових година није промјенио то ружно име лепе зграде..не знам, или никог за то није брига или је у питању својеврсни мазохизам у Срба...у сваком случају, поразно и жалосно.
Mirjana sa Dorcola iz Bgd-a
Ako neko ima odgovor na moje pitanje, molim da mi kaze. Zasto se zove palata "ALBANIJA"? Koji je bio povod da ona dobije to ime? Albanci nam nikada nisu bili prijatelji kroz tesku srpsku istoriju. Deda nam je govorio o strasnom prelasku kroz Albaniju u Isv.ratu - "Niko ne zna sta su muke teske, ko nije preso Albaniju peske" i o albanskim zulumima-zverstvima nad srpskom vojskom. Arizona
Mladen
Izgleda da bez podjela ne mozemo ni 7 decenija kasnije. Jedan djed mi je bio u partizanima, a drugi u cetnicima. Kojeg da volim, a kojeg da mrzim? Takođe, mnoge stvari koje su nam kod Rusa u redu, ovdje nam nisu po volji. Kad bude više priče razumom umjesto emocijama tek onda možemo krenuti naprijed. U suprotnom, borbe na ulicama Beograda će se odvijati i za 70 godina. A ja ću postovati i jedno i drugo shvatanje koliko mogu. Ovu zvjezdu petokraku neću odbaciti nikad jer je i ona utkana u srpsku istoriju koliko god neki pokušavali da je izbrišu.
Ilic Momcilo
Postovani Mladene. Potuno razumem tvoje pitamje: "Kojeg(dedu),da volim,a kojeg da mrzim. Pokusacu da ti pomognem mojim misljenjem.Kao sin partizana,kazem ti da treba da volis i jednog i drugog,bez dileme. Obojici si unuk. Jedino ti preporucujem da radi sebe ne ulazis u razmisljanje ko je od njih u pravu. Obojica su doneli odluku prema svom misljenju i ne slusaj i neveruj nikome, ko te ubedjuje da je jedan od njih los covek. Jedino pravi razliku,ako si siguran da je neko od njih cinio zlocin prema svom narodu. Bilo je sta je bilo, ali ne zaboravi nikada da si,ponovo ti kazem,OBOJICI UNUK. Cim negde pocnu price o partizanima i cetnicima "bezi" odatle,da budes jednak prema obojici.Neka ti ovo sto si doziveo bude nauk, da volis sve ljude koji ne cine drugome zlo i pazi dobro kada se necemu opredeljujes. Slusaj sebe,a ne druge.Pozdrav i ne osecaj se lose i voli obojicu.Sa ponosom.
Препоручујем 1
Milojko
да... звезда петокрака је једним делом уткана у српску историју по добру а другим, још већим, по злу. Српски партизани су мислећи да се боре за заједничку државу са својом браћом заправо на рачун споствене државе градили државе својим непријателљима. Нико тада појма није имао о Дрездену и шта се тамо договарало.
Препоручујем 3
From Island
Neki nikako da prezale sto Hitler nije pobedio, a Nedic, LJotic i Mihailovic poveli Srbiju u progres i “svetlu” buducnost. Izgleda da su mnogi zaboravili vesala na Terazijama, na kojima su se ljullala tela obesenih rodoljuba, a ispred Kasine se sedelo i ispijalo pivo, kao da se nista nije dogadjalo. Ne postoji zemlja u Evropi da se zlocini Nemaca pravdaju borbom protiv nacista, bescasce proglasala za vrhunsku mudrost i vrlinu, a herojstvo i patriotizam za nepotreban “luksuz”, jer se pod Nemcima i Nedicem lepo zivelo. Igrale se fudbalske utakmice, radilo pozoriste, opera, svirao se Vagner i Lili Marlen, kulturni zivot na nivomu, radile kafane. Ugladjeni nemacki vojnici ustupali mesta ljupkim damama u prevozu. Ko bi jos brinuo za Banjicu, Sajmiste, Jajince i druga mesta gde su se zavrsavali zivoti onih koji s nisu mirili sa okupacijom i nacistima?
Mihailo Vuković
Partizansko shvatanje države , kulture , ekonomije i svega ostalog o čemu nemaju pojma je unazadilo Srbiju i dalje to čini .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља