Вест да је Савет за економски развој недавно препоручио да се одобри 22,8 милиона евра подстицаја за шест страних компанија, међу којима је и „Ендава д.о.о. Београд”, наљутила је представнике српског ИТ сектора. Српска испостава британске „Ендава групе” може да рачуна на помоћ од око 1,6 милиона евра и то због најаве да ће у проширење посла уложити 4,3 милиона евра и запослити 324 нова радника на неодређено време. Ипак, представници српског ИТ сектора позвали су Министарство привреде да откаже ову субвенцију, „како би се одржале домаће фирме”.

Вукашин Стојков из удружења „Стартит” сматра да је, дајући субвенције за запошљавање ИТ компанијама, државни систем поприлично „забаговао”. Будући да у овој области, како каже, нема незапослених на овај начин држава заправо подстиче једну фирму да узима кадрове друге компаније.

– Није проблем у томе што је државну субвенцију добила страна фирма, већ што је једном послодавцу дата предност у односу на друге. На овај начин држава се меша у тржишну утакмицу међу компанијама које се боре за што боље кадрове – изјавио је Стојков за наш лист.

Према његовим речима, било би боље да је тих 1,6 милиона евра, колико је издвојено за компанију „Ендави” усмерено на обуку и образовање нових кадрова или на повећање броја студената на факултетима на којима се они школују.

У овој „Години предузетништва” домаћем ИТ сектору је на располагању било укупно око 550 милиона динара. Толико је држава издвојила да подржи иновативне пројекте у информационо-комуникационој области. Судећи по подацима добијеним од Министарства привреде, домаћи „компјутераши” нису били заинтересовани за ову врсту помоћи. Да би се конкурисало за добијање изузетно повољних кредита требало је испунити неке формалне услове. Први је – да је предузеће пријављено Агенцији за привредне регистре, што је доказ да не послује у сивој зони. У јавности се често спекулисало да ИТ сектор у великој мери послује„ испод радара”, што су њихови представници демантовали. Можда би то могао и да буде један од разлога зашто не конкуришу за државне паре.

 Министарство трговине, туризма и телекомуникација за подстицање ИТ предузетништва кроз старт-ап, односно кредите за почетнике и иновативне кредите, у 2016. обезбедило је 50 милиона динара. За програме развоја информационог друштва невладиног сектора Министарство је издвојило још 45 милиона динара, а покренут је и пројекат за преквалификацију жена у ИТ сектору.

На позив Министарства телекомуникација овог пролећа за доделу укупно 50 милиона динара, пријавиле су се само три фирме из ИТК сектора, а одобрен је само један кредит у износу од 1,6 милиона динара. Добила га је почетничка фирма из Свилајнца за куповину опреме. Иначе, свако предузеће или предузетник, ако је испуњавао услове, могао је да добије од 300.000 до три милиона динара.

Поред тога, Министарство привреде је за подршку почетничких фирми издвојило 150 милиона, а фонда за развој 350 милиона динара.

Држава је обезбедила и 130 милиона динара „за подстицање развоја ИТЦ услуга, унапређење инкубатора и креирање ланаца добављача”. Пријавило се пет такозваних кластера и њима је одобрено укупно 9,72 милиона динара. Један од пет одобрених пројеката је нишки ИТ кластер „ИТ шанса за све”, који је бесплатно пружио петомесечну обуку за 14 кандидата из различитих области ИТ-а, од 308 пријављених. Њима је пружена могућност да се запосле или да сами покрену свој посао.

Иначе, субвенције као метод привлачења страних инвеститора ради отварања нових радних места и повећање привредног развоја примењују се од 2006. Увео их је тадашњи министар економије Млађан Динкић, копирајући такозвани словачки модел, како би се незапосленост смањила испод 12 одсто, што се није десило.

Надлежни су више пута доказивали да стране фирме нису биле повлашћене приликом одобравања подстицаја. Више је домаћих инвеститора који су добили државне субвенције, али су веће износе ипак добили странци, јер су запошљавали више радника и били су способни да дају високе банкарске гаранције да ће обећано испунити.