Претходно руководство наше фудбалске организације доделио је Томиславу Сивићу не мали задатак: да од генерације дечека европских и светских шампиона створи моћну репрезетацију пред којом ће ,,дрхтати” Европа. Знатан број скептика је сумњичаво вртео главом када је Сивић изабран за селектора младе репрезентације Србије, међутимњему је та обавеза била је само једна у низу... Нови посао је прихватио без страха, потпуно уверен да ће од талентованих играча направити добру групу фудбалера, која се неће уплашити нових обавеза. Од самог старта многи су га доживљавали као некога ко се неће дуго задржати на селекторској столици. Ипак, упорним, истрајним и пре свега одговнорним радом, он је не само дошао на корак од великог циља, већ показао да је тренер највиших моралних и спортских вредности.
У Вашој тренерској каријери, било је и успона и падова, и малих и великих препрека, али утисак је да је рад са младом репрезтентацијом на неки начин круна вашег досадашњег рада. Многи су тај ваш ангажман повезивали са бившим руководством, пре свега с пријатељским везама са бившим председником…
Истина је да су се многи понашали као да сам Толетов (прим: Томислав Караџић) радник на паркингу. Али, су изгледа многи заборавили да рачун иде после десерта. У сваку утакмицу сам одлазио као победник, моје играче и мене пратили су велики немири. Наравно, није било лако радити у таквом амбијенту када вас свакодневно смењује фудбалска чаршија, када вам се ругају, објективно слабији од вас. Али, део нашег посла је и да трпимо увреде сваке природе. Оно што никада нисам дозвољавао је да се неко поиграва са мојим именом и презименом. Очигледно да то многима смета.
На путу ка Пољској остала је још Норвешка. Са каквим амбицијама дочекујете престојећи двомеч, 11. новембра у Београду и 15. новембра у Драмену?
Припреме за Норвежане су почеле одмах после жреба у Ниону. Радио сам у Скандинавији, познајем менталитет тог народа. До сада сам погледао доста утакмица, још увек скупљам информације. Неки наши тренери који раде у тој земљи стално ми дају нове информације. Имају интересантну екипу, двојицу добрих играча. Наш задатак је да све њихове слабости искористимо што боље можемо.
Шта је рецепт за предстојећи бараж?
Ако им изађемо високо, уколико наметнемо јак и оштар темпо, сигуран сам да ћемо добро проћи. Они су можда физички јачи од нас, са друге стране наши фудбалери су технички припремљенији.
Шта вас радује пред ове утакмице?
Чињеница да су неки наши играчи почели да добијају значајнију шансу у својим клубовима. Живковић је одиграо за Бенфику читав меч, Чаврић даје голове у Словану. Радује ме и то што ћемо 11. новембра у Београду на стадиону Паретизана дочекати Норвежане. Била је нека идеја да играмо и у Ужицу, али мислим да је избор одличан, јер време је да играмо у Београду. Ово је прави моменат за то, а моја екипа и ја обећавамо да нећемо остати дужни навијачима.
Колики проблем представља чињеница да се реванш игра на вештачкој трави?
Био сам у Скандинавији, радио сам тамо неколико година. Мислим да Норвежани нису случајно изабрали Драмен, јер је у њиховом клубу поникао најбољи фудбалер младе репрезентације. Очекујем да се наша екипа, која је технички сигурно боља од противника, лако снађе на новој подлози.
И пре дванаест година сте били са младом репрезентацијом, тада као асистент Владимиру Петровићу Пижону. На шта вас подсећа тај шампионат?
На чињеницу да смо освојили друго место, одмах иза Италије. Било је то заиста сјајно. Али са тог шампионата носим и горку успомену.
О чему је реч?
Приликом свечане церемоније доделе медаља ја сам изостављен, иако сам био део стручног штаба. Због тога ја и моји играчи, ове квалификације доживљавамо на посебан начин, једноставно живимо за ове утакмкице баража. Убеђен сам да ћемо отићи у Пољску, а ја тамо чекам да се фудбалска неправда дуга дванаест година, напокон исправи.
Говорило се на почетку мандата нове фудбалске владе да ћете бити смењени. Колико вас је то пореметило у раду?
Мислим да сам стоички издржао све могуће налете. Од председника Кокезе сам тражио да ми се пружи шанда да наставим започето. Мислим да резултати довољно говоре о мом раду. Од десет утакмица, забележили смо чак седам победа, два пута смо играли нерешено и доживели смо само један пораз, и то од Словеније. Баш тада су се ,,ломила многа копља” око мог останка у Савезу. Захвало бих колеги Муслину који је од почетка био веома кортектан.
Не падам под утицај менаџера
Веома је мали број наших тренера који нису под директним утицајем менаџера. Један од њих је Томислав Сивић.
– У репрезентацији играју само најбољи, Не радим са менаџерима. Много пута сам и менаџерима и векликим играчима умео да кажем не. Једноставно, не припадам никоме – каже селектор.
Поред рада у Србији, Сивић је фудбалски печат оставио и на Фарским Острвима, Мађарској. Свуда је освојио бар по један трофеј.
