недеља, 17.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:32
НИКАД РОБОМ

Сећање на четничког оца партизанских курира

Аутор: Милош Лазићпонедељак, 24.10.2016. у 09:05

Уочи растурања Југославије, има томе више од четврт века, у чувеном Дому (што је шифрован назив кафане Дома армије у Горњем Милановцу), локални пакосници почели су да задевају згуреног човека под шајкачом што је седео за суседним столом запиткујући га – где су му сад Мирко и Славко?

– Ено их на Дедињу, уживају у пензији, ваљда ће их одменити Вук и Војо – одговорио им је мртав-хладан, чиме је примирио кафану и запеглани персонал, а пренуо из дремежа тобож незаинтересоване раднике Службе који су у Дому деценијама самопрегорно лили зној.

Не би ли распршио нелагодан мук и кафанским гостима вратио осмех на лица, пријатељ који им је из престонице дошао у госте упита га – откуд то да је у својим стриповима „Никад робом” наменио главним јунацима, младим партизанским куририма, да побију готово пола Вермахта, али да никад нису заратили и против „домаћих издајника”?

– Казаћу ти кад проценим да смем – обећао му је Десимир Жижовић, у рудничко-таковском крају познатији као Буин, па наставио да сркуће кафу.

Фото Саша Савовић
Десимир Жижовић Буин, почетком шездесетих година, осмислио је стрип јунаке Мирка и Славка, мале партизане који су својом домишљатошћу и храброшћу распаљивали машту деце широм Југославије. Био је то домаћи стрип с тиражом од кога и данас многе издаваче хвата вртоглавица. По њему је Тори Јанковић снимио филм, а преведен је чак и на кинески језик

Слабо се памти да је почетком шездесетих година управо он осмислио Мирка и Славка, мале партизане који су својом домишљатошћу и храброшћу распаљивали машту деце широм Југославије. Био је то тада најпопуларнији домаћи стрип, с тиражом од кога и данас многе издаваче хвата вртоглавица. По њему је Тори Јанковић снимио филм, а преведен је чак и на кинески језик. Због тога неки Милановчани још тврде како би барем два-три спрата новог (а већ туђег?) здања „Дечјих новина” требало да се прибележе Буину, Мирку и Славку. Равноправно. Ваљало би знати и да је имао велико срце, па је свакој власти, и народној, и ненародној, био поштен кафански опозиционар, што је увек и свуда било вредно поштовања... и будне пажње!

Али, прича започета пре четврт века у Дому имала је и наставак.

Крајем новембра 1996. године позвао је оног пријатеља из Београда да што пре дође у Горње Бранетиће. Слути, рече, да му је дошло време, а не би да оде док не испуни дата обећања и измири бар неке рачуне.

Седео је на троношцу под крушком у дворишту родне куће, оронуо и урушен колико и она. И чим је наточио мученицу, госту за добродошлицу а себи за лек и окрепљење, позвао је супругу да му изнесе „ону слику”.

У једноставном раму и под прашњавим стаклом била је фотографија усуканог, још голобрадог момка с кратком пушком „италијанком”, одевеног у војничку униформу и са шајкачом на којој се једва назирао грб Краљевине Југославије. Беше то млади Буин.

– Кад су Немци нахрупнули, наравно да сам кренуо да браним земљу – почео је о слици. – Сељацима не треба „позивница”. И тако сам завршио на Равној гори. Тамо су оценили да сам млад и килав, али како сам био надарен за цртање ипак су ме задржали и поверили ми да илуструјем некакве новине, те сам ратовао с оловком у руци. Наслућујући како ће се то наше војевање завршити, Драгиша Васић ме је нешто касније најурио натраг, кући. Само, не бива како се човек нада. Кад су оно 19. септембра 1944. у Горњи Милановац наишли партизани, позове нас неколико комесар Ђорђе Андрејевић Кун па рече да је обавештен „како смо се држали током окупације” и потера нас на Сремски фронт, обећавши да ће сваком ко се жив врати све бити опроштено. Вратио сам се једино ја. Можда бих прошао и горе да је имало шта да ми се одузме, али, срећом, сиротиња никоме није оперативно занимљива. Тај део моје биографије још се чува у архиву општинског комитета. Зато, а највише из ината, поштедео сам припаднике Југословенске војске у отаџбини.

Упокојио се 6. децембра 1996, само неколико дана након оног сусрета с измиривањем рачуна. Прошле су од тада две деценије, па иако га често спомињу, никоме у Милановцу није пало на памет да се Буину посвети неки затурени сокак, а ако на „листи чекања” имају важније великане, да по њему назову бар неку скрајнуту кафану. Због Мирка и Славка.


Коментари81
c0889
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Како су дочекивани партизани у Србији види се и из овог сведочанства : "На пту кроз Санџак и Космет у неким шиптарским селима није било живе душе. Нико ништа није дирао.Народ је бежао испред партизана плашећи се одмазде због злочина кој је починила шиптарска квислиншка војска и милиција. Испред села у заседи балисти би дочекивали извиднице, претходнице и колоне припуцали би и побегли..Увек је била понека жтва у тим мучким препадима" "У Топлици је народ давао све што је имао и могао дати. У Жупи су сељаци често молили командире и комесаре да допусте борцима да уђу у виноград да једу грожђа колико могу да уберу и понесу. - То су наша деца - , говорили су " "Команда подручја у Витановцима шаље 240, а убрзо још 400 нових бораца. Србија се листом дизала на оружје " А данас неки пишу како су партизани дошли као окупатори Србије ?
Бајо Пивљанин
Историја партизанског покрета је пуно сложенија него што сте је ви предочили. Било је много различитих свједочанстава. Генерално, комунисти на челу са Брозом су у српским(!) крајевима започели крвави, братоубилачки рат. Све до 1944. нема озбиљнијих сукоба усмјерених само на нацистичког окупатора. Много је лажне и измишљене историје. "Ослободиоци" под командом Брозовог генерала Пека Дапчевића су послије ослобођења Београда (20. октобра 1944. године) побили преко 12.000, углавном недужних Београђана и уселили се у њихове куће и станове. Неки извори наводе да је побијено и 18.000. О односу према младим Србима довољно говори и свједочење из текста: "... позове нас неколико комесар Ђорђе Андрејевић Кун па рече да је обавештен „како смо се држали током окупације” и потера нас на Сремски фронт, обећавши да ће сваком ко се жив врати све бити опроштено. Вратио сам се једино ја". На Сремском фронту је, многи озбиљни извори наводе, углавном необучених и без потребе, страдaло преко 13.000 Срба.
Препоручујем 5
Леон Давидович
@ Zoran Tasovac Неки су били у илегалности неки су тајно радили на дизању устанка, неки су били у затворима, неки су већ били убијени. Напад Немачке на СССР дао је наду многима да ће Немачка изгубити рат и да је зато време за устанак. На жалост само су процене о трајању рата код многих биле погрешне. Зато су и они Дражини официри пуцали јер су у нападу Немачке видели њен пораз. Али Дража је имао другачије мишљење. Било би више него смешно наводити примере који су град ослободили партизани, а који четници кда се на почетку устанка није знало још ко је ко. Устаници су се називали углавном четницима и герилцима, а име партизани ретко је где користило. Поделе у почетку нису биле јасне и тек ће се касније поделити устанички покрет. У Србији постоји војно четнички одред команданата Владе Зечевића и поручника Мартиновића који ће касније прећи на страну партизана итд. Исто тако не може се Србија посматрати изоловано од других југословенских простора јер је НОБ био јединствен.
Србенда
По укупним последицама своје власти, комунисти су за србски народ били катаклизмична несрећа, неупоредиво гора од вишевековне турске окупације! Сваки покушај њиховог оправдавања последица је или зле намере или тешког незнања.
Beogradjanin Schwabenländle
@ фром исланд, постоји чувена изрека од Достојевског о жртвама. Прочитајте, веома је поучно. Партизани су били " марва " и то слепа која је злоупотребљена за једну странку грађанског рата и освајање Југославије, ни мање-ни више. Видим и Вама није проблем са 1.7 милиона беспотребних жртава. Нису Ваше, а и Хришћанство, морал , су само терет.
Froam an Island
Za razliku od vas, za mene su se boric, od Spanskog gradjanskog rata, osecali kao deo svetskog antifasistickog pokreta, koji je bio u skladu sa licnom savescu uz idealisticku spremnost za uzviseno zrtvovanje i shvatanje da rade za pravu stranu istorije. Hriscanske zemlje Britanija i USA usle su u rat da zaustave najvece zlo covecanstva fasizam. Kako nisu mogli sami udruzile su se sa Staljinom. Cercil je rekao da ce u savez i sa crnim djavolom da se zaustavi Hitler i fasizam. Bez komunista Hitler ne bi bio pobedjen. Za pristajanje na okupaciju i kolaboraciju, prikladno bi se reklo “When rape is inevitable, lay back and enjoy it”, ili ti, “ako je silovanje neizbezno, legni na ledja i uzivaj”. U vasem svetu cast ne postoji. Toliko o moralu.
Препоручујем 8
Леон Давидович
И где су данас ти комунисти у Србији када се увек помиње та опасност од комуниста ? Нема ни једног у парламенту. Па да су од неког значаја морало би их бити негде на јавној политичкој сцени ? Људи воле измишљати непријатеља док прави непријатељ успешно ради свој посао.
Zoran V. Tosovic
Pa eno ih bas u toj Vasoj Skupstini , u Vladi , u celoj Republici Srbiji i svim srpskim zemljama , drze sve poluge vlasti , kao da niceg nije bilo , preruseni u demonokrate ! Izdajnici bili i ostali - nekada sluge Sovjetskog Saveza , a danas Zapada i svih srpskih neprijatelja ! Nema tu niceg novog , (ne)ljudi su se uvek povijali na onu stranu na koju vetar duva i zauzimali stav prema potrebama svog stomaka , i tako Vam je isto bilo i u Nemackoj posle Drugog svetskog rata - nacisti su i dalje drzali vlast u svojim rukama , preruseni u demonokrate , kao da se nista nije dogodilo ... Svet je bio i ostao isti od svog nastanka ...
Препоручујем 16

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља