Још од настанка Алпа, Карпата и Динарида настали су повољни услови за формирање воденог басена (Панонски басен) који је оставио за собом многе трагове у виду стена и фосила. Данас, сваки случајни налазач фосила с правом говори о постојању Панонског мора и не слутећи да је постојало више фаза развоја овог мора од којих су млађа више имала одлике језера.На простору центра Београда сачувани су трагови баденског, сарматског и панонског воденог басена.О њима сведоче налазишта од којих су нека стављена под заштиту државе као споменици природе од међународног значаја (одсек испод споменика Победнику на Калемегдану, код стадиона на Ташмајдану).

Баденско море

Најстарију фазу (пре око 15 милиона година) представљалоје плитко и топло море с одликама сличним Јадранском и Средоземном мору. Тада су настала и београдска узвишења Калемегдан и Ташмајдан изграђена од спрудних литотамнијско-бриозојских кречњака. Литотамније су иначе црвене морске алге које, поред корала, представљају највеће градитеље чврстог копна. Као што су данас на обалама Аустралије израсле коралне баријере тако су се и напростору између Славије, Калемегдана и Чубуре створили спрудови беличасто-жутих стена изграђених одалги, бриозоа и других фосила. Ташмајдански кречњак је коришћен као грађевински камен од којег је изграђен један део старог Београда, београдска тврђава и друго.

Поред природних изданака, лако се откривају грађевинским радовима. Постоји више спрудова са остацима фосила (микрофауна, јежеви, пужеви, шкољке величине и до 20 цм) који су дали чврсту подлогу данашњем Београду (Улица Гаврила Принципа, Југ Богданова, падине Калемегдана, од пристаништа до Зоолошког врта, од Ташмајдана према северозападу, испод Косовске улице, где потања до дубине од 40 м, да би избио на површину код Ташмајдана а у неким улицама центра града (Крунској, Кумановској, Георги Димитрова, Борској) налази се испод самог асфалта.

Сарматско море

Крајем баденског века (пре око 13 милиона година) дoлази до колебања мора, померања обалских линија и повећаног притицаја слатких вода, што је изазвало снижавање салинитета и настанак новог воденог басена „Сарматског мора”(по Сармацији, покрајини у Ј. Украјини). Због промењених услова живота тада ишчезавају морски организми (а по броју врста настају сиромашније животињске групе), пужеви, шкољке, рибе. Понекад је њихов број био толико велики да су љуштурице са кречњачким муљем и изградиле такозвани кречњак пужарац. Терени крозкоје је највећим делом прошао водоводни тунел од Топчидера до Ташмајдана изграђени су од сарматских кречњака, исто тако и нови тунел у Реснику предвиђен за заобилазницу око Београда а има га и на другим локалитетима као што су Омладински стадион, темељи Београђанке, бушотине код Интерне Б клинике, итд.

Панонско море

Панонски стадијум назван је по Панонији,a водени басен је због потпуног укидања везе Ђердапског мореуза са Црним и Каспијским морем постао мали изоловани басен „Панонско море у ужем смислу” (пре око 11 милиона година). Како је настављен прилив слатких вода, изузетно мала количина соли и друге одлике језера типа Каспијског,условиле су изумирање готово свих врста из сармата и велику промену живог света. Басен настањују врсте које живе у језерима и рекама, а биле су сличне данашњој фауни Каспијског језера (ситни пужеви и шкољке, ситни рачићи, рибе). Од сарматских шкољки остале су једино оне из фамилије кардиде, али се зато масовно појављују нове врсте као што су конгерије, које су данас скоро потпуно изумрле.

Панон је био распрострањен на простору на којем се сада налази тунел у Гаврила Принципа, стадион Црвене звезде, потесу између Калемегдана и Славије, Теразијски платои на другим местима где лежи испод копнених лесних наслага.

Мр сци.Гордана Јовановић, музејски саветник
Природњачког музеја у Београду