недеља, 24.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 22.03.2008. у 22:00
Приче из природе

Мора испод Београда

Још од настанка Алпа, Карпата и Динарида настали су повољни услови за формирање воденог басена (Панонски басен) који је оставио за собом многе трагове у виду стена и фосила. Данас, сваки случајни налазач фосила с правом говори о постојању Панонског мора и не слутећи да је постојало више фаза развоја овог мора од којих су млађа више имала одлике језера.На простору центра Београда сачувани су трагови баденског, сарматског и панонског воденог басена.О њима сведоче налазишта од којих су нека стављена под заштиту државе као споменици природе од међународног значаја (одсек испод споменика Победнику на Калемегдану, код стадиона на Ташмајдану).

Баденско море

Најстарију фазу (пре око 15 милиона година) представљалоје плитко и топло море с одликама сличним Јадранском и Средоземном мору. Тада су настала и београдска узвишења Калемегдан и Ташмајдан изграђена од спрудних литотамнијско-бриозојских кречњака. Литотамније су иначе црвене морске алге које, поред корала, представљају највеће градитеље чврстог копна. Као што су данас на обалама Аустралије израсле коралне баријере тако су се и напростору између Славије, Калемегдана и Чубуре створили спрудови беличасто-жутих стена изграђених одалги, бриозоа и других фосила. Ташмајдански кречњак је коришћен као грађевински камен од којег је изграђен један део старог Београда, београдска тврђава и друго.

Поред природних изданака, лако се откривају грађевинским радовима. Постоји више спрудова са остацима фосила (микрофауна, јежеви, пужеви, шкољке величине и до 20 цм) који су дали чврсту подлогу данашњем Београду (Улица Гаврила Принципа, Југ Богданова, падине Калемегдана, од пристаништа до Зоолошког врта, од Ташмајдана према северозападу, испод Косовске улице, где потања до дубине од 40 м, да би избио на површину код Ташмајдана а у неким улицама центра града (Крунској, Кумановској, Георги Димитрова, Борској) налази се испод самог асфалта.

Сарматско море

Крајем баденског века (пре око 13 милиона година) дoлази до колебања мора, померања обалских линија и повећаног притицаја слатких вода, што је изазвало снижавање салинитета и настанак новог воденог басена „Сарматског мора”(по Сармацији, покрајини у Ј. Украјини). Због промењених услова живота тада ишчезавају морски организми (а по броју врста настају сиромашније животињске групе), пужеви, шкољке, рибе. Понекад је њихов број био толико велики да су љуштурице са кречњачким муљем и изградиле такозвани кречњак пужарац. Терени крозкоје је највећим делом прошао водоводни тунел од Топчидера до Ташмајдана изграђени су од сарматских кречњака, исто тако и нови тунел у Реснику предвиђен за заобилазницу око Београда а има га и на другим локалитетима као што су Омладински стадион, темељи Београђанке, бушотине код Интерне Б клинике, итд.

Панонско море

Панонски стадијум назван је по Панонији,a водени басен је због потпуног укидања везе Ђердапског мореуза са Црним и Каспијским морем постао мали изоловани басен „Панонско море у ужем смислу” (пре око 11 милиона година). Како је настављен прилив слатких вода, изузетно мала количина соли и друге одлике језера типа Каспијског,условиле су изумирање готово свих врста из сармата и велику промену живог света. Басен настањују врсте које живе у језерима и рекама, а биле су сличне данашњој фауни Каспијског језера (ситни пужеви и шкољке, ситни рачићи, рибе). Од сарматских шкољки остале су једино оне из фамилије кардиде, али се зато масовно појављују нове врсте као што су конгерије, које су данас скоро потпуно изумрле.

Панон је био распрострањен на простору на којем се сада налази тунел у Гаврила Принципа, стадион Црвене звезде, потесу између Калемегдана и Славије, Теразијски платои на другим местима где лежи испод копнених лесних наслага.

Мр сци.Гордана Јовановић, музејски саветник
Природњачког музеја у Београду

Коментари1
3852c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

evgenije hošovski
Prema kartama rasprostiranja morskog(Badensko), poluslatkovodnog (Sarmatskog) i slatkovodnog (?/Panonskog) mora južna granica rasprostiranja dopire do Beograda i eventualno do ljiga što potvrdjuje paleontološki materijal. O kakvom moru na ovim područjima se radi kada postoje nalazi slanog mora na područjima Zapadne Srbije (okolina Užica - Skržuti, Sirogojno, Mokra Gora...? Da li se kod ovih fosila radi o moru na ovim prostorima pre formiranja Alpa, Karpata, Dinarida i okolnih područja ? Mislim da ovaj prelaz ka nastanku Badenskog mora nije sasvim jasno proučen, ili se varam ? Hvala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља