понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Бугари који пишу латиницом

Припадници Палћана кроз историју створили свој језик и одржали посебан идентитет, а код нас су и пример високог нивоа толеранције, међусобног поштовања и уважавања
Аутор: Ђуро Ђукићпонедељак, 24.10.2016. у 14:30
Палћанка Магдалена (Фото: Ђ. Ђукић)

Зрењанин – Село Бело Блато код Зрењанина је вишенационална заједница. Догађа се да се на породичним славама прича започне на једном а онда заврши на другом језику, а да саговорници то и не примете. У сеоској школи настава се одвија стално на три језика и још на два факултативно. Поред осталих и на посебном бугарском, јер у селу живе Бугари Палћани, јединствени народ чији су преци примили католичанство, имају свој језик и идентитет који успешно чувају кроз историју.

Палћане зову још и Банатски Бугари, а Зрењанинац Слободан Васић, социолог, недавно је одбранио докторску тезу при АЦИМСИ-ју, Центру за интердисциплинарне студије Универзитета у Новом Саду, у којој се бавио идентитетом Банатских Бугара. Према његовим речима Бугари Палћани или Банатски Бугари представљају групу потомака Бугара католика, који су се након неуспелог Чипровачког устанка 1688. против Турака, подигнутог на територији данашње Бугарске, и егзодуса који је након тога уследио, настанили у региону Баната.

Бугари Палћани данас живе у дијаспори (српски и румунски Банат) и у матичној земљи Бугарској, у коју се део Бугара из Баната вратио почетком 20. века, по ослобођењу од Турака.

Бугарско порекло одређује њихов национални идентитет, али их од већине савремених Бугара разликују језичке и верске карактеристике: специфичан дијалекат, латинично писмо и католичка вероисповест. Њихов језик се у знатној мери разликује од књижевног бугарског језика и научне институције из Бугарске признале су банатскобугарски језик као други бугарски књижевни језик. То је говор којим се причало пре око 300 година у северном делу Бугарске, а након миграције у Банат језик се самостално развијао без веза с језиком у Бугарској, те је попримио утицаје језика народа с којима живе у окружењу: мађарског, српског, румунског и немачког.

Прва два насеља која су основали у румунском Банату били су Старо Бешеново 1738. и Винга 1741. године. У нашем делу Баната, Бугари Палћани су се 1820. населили у Конаку (Сечањ), у Белом Блату 1825. године, а 1868. у Иванову код Панчева, у којем данас има највећи број припадника ове групе у Србији. Банатских Бугара је било још, а данас у сасвим малом броју, у Јаши Томић, у Банатском Двору, Скореновцу, Старом Лецу и другим местима.

Слободан Васић истиче да они, иако малобројна група која данас броји око 7 до 8.000 људи, ипак успевају да очувају свој идентитет. Томе је, као и у случајевима других етничких група, допринела затворена сеоска друштвена мрежа, сродство, бављење скоро искључиво пољопривредом и ендогамија, то јест склапање бракова унутар етничке групе. То је све допринело очувању матерњег језика. У периоду социјализма, могућности за афирмисање етничког, а посебно религијског идентитета у јавној сфери живота биле су минималне. Вера и веровање били су потиснути на маргине, а то је највише погађало мање етничке заједнице.

Проблеми очувања идентитета Палћана у Војводини пре свега су у вези са слабим познавањем матерњег језика, који је последица малог броја припадника и околности етнички и религијски мешовитих бракова. Иако у Бугарској не представљају мањину него субнационалну групу, дијалекат који су пренели повратници из Баната у великој мери се помешао с књижевним бугарским и данас само старији мештани причају палћанским дијалектом. У све три државе проблем представља демографски пад, а како је у питању претежно сеоска заједница, миграције село–град представљају додатну неповољну околност за очување идентитета ове етничке групе.

– Државе у постсоцијализму, с друге стране, помажу очување етничких, односно националних и религијских идентитета, али друштвени процеси који умањују могућности очувања мањина много су ширег карактера, противречни су и тичу се друштвене интеграције и асимилације – констатује докторанд који је, бавећи се овом темом, истраживао у три државе и до сазнања долазио у директним контактима с припадницима ове интересантне скупине.

Он наглашава да смо научили да међуетничке односе на нашим просторима посматрамо кроз наслеђене последице ратова и распада бивше СФРЈ, али да пример Банатских Бугара и других етничких група с којима они живе заједно у свом окружењу указује да је време да мултикултурализам и међуетничке односе посматрамо кроз примере високог нивоа толеранције, међусобног поштовања и уважавања.


Коментари20
60400
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сашица
@mila simic Ви бркате језик и писмо, и још много тога. Службени језик у Србији не подразумева наметање писма другом језику. Српски језик има ћирилицу (латиница је коначно наметнута од стране комуниста), неки од мањинских језика се пишу њиховом латиницом. Што би се српски писао латиницом, или неки од тих језика ћирилицом, нема никакве логике у томе! Једно је знати неку латиницу, рецимо енглеску, и то може да буде корисно, али, побогу, какве то везе има са српским језиком!?! Никакве користи, баш никакве, нема у писању српског и латиницом. А штете има, повелике, али да би већина то увидела и разумела, требаће још времена и образовања - овде се комунистичка антисрпска и антијезичка идеологија добро укоренила.
Бели Орао
""Мила Симић. Грешком дадох плус. Знање је скупо, а незнање још скупље. Ви имате проблем у глави јер Вам је у мозгу огледало. Ћирилица је Уставно писмо. Члан 10.
Аца Дорћолац
@milasimic: Као што лепо знате да је латиница писмо Мађара, Словака итд, јер је то писмо њиховог језика и у крајевима где се оно користи нико не оспорава да они у својим круговима израѕавају свој језик и писмо ...али тако да знате и да је Ћирилица писмо Срба, и српског језика, конкретно у Србији, у свим њеним деловима! Нисмо ми као неки покатоличени Срби те да бранимо било коме употребу свога писма, ....а опет ако хоћете објашњење како да се пишу језици народних мањина ћирилицом, служећи се вашом логиком, ваљда исто тако како је српски језик почео да пише латиницом!? Зар не!? Поштујући ваше принципе. Поштујићи пак свачије право равноправно, залежем се да се српски језик пише српским писмом, ћирилицом, иста права за све!
Препоручујем 7
mila simic
Cirilica je sluzbeno pismo a ne ustavno pismo.! I, to ne svuda. U Vojvodini je cirilica i latinica - po Ustavu - ravnopravno pismo. Ili cete vi meni objasniti kako da se pise madjarski, slovacki itd, ciriicom ?
Препоручујем 4
Аца Дорћолац
@mila Simic: "доказано је да што је друштво развијеније и ниво образовања виши, мањи је интерес за религијом"- надам се да знате и корен значења појма религија када тако нешто тврдите ....религија у суштини значи -повезати- а штa је интернет, ...а зашта учити страни језик, а каква је веза религије и образовања( суштинског ..)!? Ако већ хоћете, латиница је писмо религије новог доба-неолиберализма.. Учити стране језике не потире знање и омаловажавање сопственог језика и његовог ПИСМА! Нико не спори латиницу чијега је оно писмо али оспоравам латинизацију српског писма под малограђанским изговором модерне! Друго, католичка црква је наследница западног римског царства где је и настала тако да није погрешно рећи да је латинизација католичење данас. Повезивање, надградња и сарадња је једно а отуђивање и непоштовање сопственог наследства је посве друго, свим апоголетама латиничења нашег језика....образујте се како би разумели..!
Аца Дорћолац
@milasimic: католичка црква је дефинитивно наследница ЗАПАДНОГ римског царства, како сам и навео, након поделе Р.царства на источно и западно..Културолошка, идеолошка, ако хоћете духовна наследница тог царства. Вама није јасан појам појма и да је идеологија шира од географије. Друго, сви смо некада користили дрвене рачунаљке а данас дигитроне, ко то оспорава..НАЧИН, тј. ПИСМО које су Кинези писали тада пишу и сада!!! А о томе ја пишем! И немам проблем, јер користим елитно писмо српског језика. Мешате бабе и жабе, још користите тонове агресије( основи популистичке пропаганде). ЛАТИНИЦА је једино доказано, 1914., 1954., НАСИЛНО УВОЂЕНА у СРБИЈУ а Ћирилица насилно извођена. Језик, писмо и љубав према својој држави се не могу наредити, ал се могу неговати, чувати и бранити!
Препоручујем 5
Aца Дорћолац
@mila simic, католичка црква је дефинитивно наследница ЗАПАДНОГ римског царства како сам и навео, након поделе римског царства на источно и западно. Културолошка, идеолошка, ако хоћете духовна наследница тог царства. Вама није јасан појам појма и да је идеологија шира од географије. Друго, сви смо некада користили дрвене рачунаљке а данас дигитроне, ко то оспорава...НАЧИН тј. ПИСМО које су Кинези писали тада пишу и сада!!! А о томе ја пишем! И немам проблем јер користим елитно писмо српског језика. Мешате бабе и жабе а без аргумената па користите тонове агресије.( основи популистичке пропаганде ). ЛАТИНИЦА ЈЕ једино, доказано 1914., 1954. ,итд. НАСИЛНО УВОЂЕНА у СРБИЈУ а Ћирилица насилно извођена( за то вам не треба пример, сами сте активиста тог насиља ..). Језик, писмо и љубав према својо држави се не могу наредити, ал се могу неговати, чувати и бранити!
Препоручујем 3
Прикажи још одговора
Andra Loncaric Emigrant
Kako Bugari katolici? Valjda si to Hrvati?? ili sta? Usrbiji po komunistima sve sto je katolicko je hrvatsko? - Gde se dedose Srbi katolici. Jedino kod Srba nema katolika i kos Srba nema muslina? Gde se oni dedose? Kako i Zasto?
mila simic
Naravno da ima Srba katolika. U Nemackoj, nedaleko od Drezdena zivi narod Sorbi / luzicki srbi. Tu su se nastanili krajem VI veka. Ima ich oko 200.000. Odrzavaju svoju tradiciju. jezik / slicniji je staroslovenskom, pozoriste, folklor i obicaje. Cottbus je njihov glavni grad. Sorbsko pozoriste u Cottbusu je internacionalno poznat i visoko rangiran. Funkcionisu kao manjina u Nemackoj. Sorbi su oduvek bili katolici i cine jedine katolike u istocnom delu Nemacke. Nemacka je vecinski protestantska zemlja.
Препоручујем 10
Драшко Поповић
Не знам одакле вам ово. Нисам поштовалац г. Балашевића, међутим чињенице кажу да је он по очевој страни Србин. Деда му Ђорђе Балашев угледни трговац, газда, 1940-те вратио је свом презимену додатак -ић, и тада изјавио: долазе мутна времена, ја хоћу да се зна да дам Србин. Ђорђе и син му данас се једини од целе породице презивају Балашевић, остали су Балашев.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља