среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 23.10.2016. у 22:00 Биљана Баковић

Николић и велика бриселска тајна

Да ли је право време да коначно сазнамо шта ће бити на крају европског пута Србије, како то мисли шеф државе
Председник Србије Томислав Николић (Фото Документација "Политике")

За разлику од неких ранијих иницијатива, као на пример оне забашурене платформе о решавању проблема на Косову и Метохији, шеф државе Томислав Николић је последњим изјавама о редефинисању односа према Бриселу, чини се, погодио тајминг. Изгледа да овог пута Влади, задуженој за вођење државне политике, није засметало то што Николић поручује да не треба прекидати разговоре с Бриселом, али да је време да ти разговори буду мало другачији, односно да коначно сазнамо „ту велику тајну” шта ће бити на крају европског пута Србије.

Председник тражи да се пита парламент
Председник Николић је у Санкт Петербургу рекао да у Србији треба да се разговара о томе шта даље у вези с бриселским процесом. „У то треба умешати и Народну скупштину, да она добије потпуни извештај о томе шта се дешава и да јој Влада предложи резолуцију па ако је Скупштина усвоји да се сви понашамо у складу с тим”, навео је Николић.
Из извора блиских председнику сазнајемо да је његова жеља да се о озбиљним државним питањима као што су „Телеком” и „Трепча” постигне што шири друштвени консензус и да зато сматра да о њима треба да расправља и скупштина и да се усвоји неки акт.

А не смета ни што је председник то рекао у Санкт Петербургу руским медијима. Јер, у исто време у Београду, Марко Ђурић, шеф Канцеларије за КиМ, протестује због „ултиматума” у вези с имовином „Телекома”, ванредно је стање било у Влади и због „Трепче”, а премијер Александар Вучић после свега хладно „прима к знању” примедбе из извештаја Федерике Могерини, одговарајући тако на хладноћу којом је она „примила к знању” примедбе из Београда у вези с потезима Приштине.

Шта, уствари, Николић жели да чује од Брисела?

„Велика тајна” је, каже, да ли ће бити ултиматума за Београд да прихвати независност Косова како би Србија постала чланица Европске уније (уз то, и шта Брисел мисли о отимању српске имовине на Косову). Њему очигледно није довољна општеприхваћена формулација о правно обавезујућем споразуму које би Приштина и Београд једног дана морали да потпишу. У неким ранијим приликама Николић је остајао прилично усамљен у сличним захтевима. Шеф дипломатије Ивица Дачић је својевремено рекао да питање шта нас стварно чека на крају европског пута не треба потезати док не дође време за учлањење, а разни стручњаци, аналитичари и политичари евроунијске провенијенције изражавали су бојазан да би јасан одговор из Брисела на то питање значио крај напора српских власти у достизању европских стандарда, а онда и неумитно окретање Истоку и дефинитивни пад под руски утицај.

Прекјуче је, рецимо, Наташа Мићић (ЛДП) из Скупштине Србије питала Николића „зашто константно доводи у питање европски пут Србије, истичући сумњу да не зна шта се налази на крају тог пута, или како неко нешто на Западу има против Србије”.

Премијер Вучић је имао више разумевања за Николића. Упитан о његовим порукама, Вучић је у интервјуу „Вечерњим новостима” пре неколико дана навео да је то „питање тактике”, додајући: „Председника поштујем, али за нас је важно да будемо на европском путу, да себе мењамо и уводимо принципе. На крају, да ли ћемо бити у ЕУ увек је одлука на нама, и данас и за две и за три године. Имам нешто блажи приступ, али увек поштујем речи господина Николића”.

Може ли се онда Николићева иницијатива посматрати можда као део његове предизборне председничке кампање, која, притом, није у складу са званичном политиком? Или је можда ипак реч о потезу на неки начин усаглашеном с Владом?

Професор Михаило Црнобрња, председник Европског покрета у Србији, не види ту никакву усаглашеност и каже да чује дисонантне тонове од председника и премијера, а Дачић је, каже, мало на једној, па на другој страни. И, како додаје, сигурно је да не јача нашу позицију то што председник државе и председник Владе имају различите ставове и различиту тактику према ЕУ.

С друге стране је Брисел који у овом тренутку има толико важнијих проблема него што су Србија, Косово и „Трепча”, да уопште не чуди што су они ову причу мало потиснули с дневног реда. Брисел се „прави мутав” и око „Трепче” и око Телекома” и то, сматра Црнобрња, није у реду, али верује да ће се у неком тренутку они и огласити. Али, сада имају брегзит, дужничку кризу, мигранте – неколико великих изазова, важнијих за ЕУ и за континент Европу које морају симултано да решавају.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић се, како каже, нада да је Николићева изјава одраз новог државног курса. Тај курс не искључује евроинтеграције, али то више нису безусловне евроинтеграције, већ само уз услов да се уважавају (или да се више уважавају) интереси Србије.

„Један од тих интереса је бар да рашчистимо на чему смо. Надам се, дакле, да то није само предизборни наступ Николића, већ и да иза тога стоји и његово опредељење да се на таквом ставу и истраје. Надам се такође да је то усаглашен став с Владом. Али, како год било, мислим да српско друштво генерално, од политике до невладиног сектора, треба то питање да поставља, јер кад се иде неким путем ваља знати и колика је путарина”, наводи Анђелковић.

Али управо то је званична државна политика до сада избегавала, ваљда у страху да ће добити одговор да је цена – Косово, а уз став да треба што дуже истрајавати на европском путу због уређења државе и друштва. На ову примедбу Анђелковић каже да и он, који није за улазак у ЕУ, јесте за један део тог пута везан за модернизацију друштва по неким европским стандардима.

„И то је схватљиво, али ипак током тог пута нама постављају разне услове и разне уступке дајемо. Мислим, притом, да нам нико неће тражити пуно признање Косова, али битно је да рашчистимо шта значи тзв. нормализација. Битан је садржај правно обавезујућег споразума – једна је ствар да ли је то споразум какав је Руска Федерација имала 90-их година с Татарстаном, отцепљеном републиком, па су преко таквог споразума ишли до постепене нормализације односа, а друга ствар да ли се њиме дефинишу односи Србије и остатка њене територије који се зове КиМ, на начин на који су функционисале Источна и Западна Немачка. Огромна је разлика”, истиче Анђелковић.

То питање је, опет, како каже требало одавно да се постави и требало га је „рашчишћавати” упоредо с бриселским процесом. Шта би се догодило да Београд сада поручи Бриселу да би да застане мало? Професор Црнобрња не мисли да би се Брисел због тога потресао.

„То њима може да буде и згодан изговор за одлагање процеса евроинтеграција, јер у овом тренутку се не види ни како ни када ће се расплести ови наши проблеми које имамо са Косовом. А верујем европејцима када кажу да се не очекује признање Косова. Уосталом, пет земаља ЕУ није признало Косово и стварно би било мало чудно и захтевно да траже то од Србије”, истиче Црнобрња.

На питање да ли је онда у реду то што Николић тражи да кажу шта је на крају тог пута и да ли је прави тренутак да тражи да се дефинише шта треба да буде у правно обавезујућем споразуму, он је категоричан: „Може Николић то да тражи колико год хоће, можемо и ми сви то заједно да тражимо колико год хоћемо, али они ће радити онако како су намислили. А то је за сада одлагање (не преговора, него одлагање решавања питања ’Телекома’, ’Трепче’, косовског питања итд.) И ја верујем да се ради не о месецима, него о годинама”.

Коментари42
cc103
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marko
Normalni srpski covek nije ni glup ni bolestan. Zato bi bilo vreme da politicari i zurnalisti pocnu da se izrazavaju direktno i otvoreno. Sve lezi na Srbiji, koja mora da kaze jasno i glasno i uzme poziciju Patrijarha: " Kosovo je srpsko i o tome se ne moze trgovati. Sve ostalo, Autonomija Kosova, i Vojvodine mogu da se resavaju na civilisovani nacin. Srbija u sastavu EU ili bez nje ostaje samostalna. Pozicija Srbije kao veza izmedju Orienta i Europe je mogo bolja, no sto to mnogi misle. Zato je bolje sa te pozicije sa Evropom svesno i civilizirano voditi razgovore. Mnogo uspeha i pameti. Marko
Јоца
Дабоме да ће да бидне последица за Србија када потпуно непромишљено шаљемо Сирији и то Асадовом режиму, помоћ у виду гаћа, комада 84. Влада Срећка Шојића би барем навела које све величине гаћа шаље, па би се лепо видело да то нису гаће за живу силу - војску, него за децу, жене и бабе и тиме би избегла санкције за Србију. Ова наша тренутна ништа не спецификује, него онако ђутуре: гаће - комада 84, па сад нека они у Пентагону, Бриселу и Напуљу разбијају главу које гаће Србија шаље Асаду. Али има још једна ствар да проблем за нас буде много већи. Западним силама најтеже пада што Москва све зна о гаћама, и то до у детаље.
svetlana
@Joco, izgleda da Moskvi ostaće jedino da prebiraju po tujdjim gaćama.
Poruka za udbasa Jocu
Vidim da i ti sve znas o Putinovim gacama. Mora da si mu sobarica.
Pero
Meni nije jasno sta glumi nas presednik on dobro zna sta hoce unija jos pre nego postaoi presednik da nema sedenje na dve stolice odnosno i pare i jare pa sada kaze ko bajagi nezna sta hoce Unija
Jovan
Nebitno je sta Nikolic zeli da cuje. Bitno je sta Srbija HOCE! Da li hocemo u Aziju u koju nas vodi Nikolic sa Udbaskom ekipom koja vrsi paralelnu vlast? Ili hocemo u EU i uz zapad, ciji je deo Srbija uvek bila? Dno i sibirska propast ili razvoj i bogatstvo? Svaki pametan covek ima jasan odgovor na ovo.
Ljiljana
„Вечни мир на нашем континенту, Европа без алтернатива - то једноставно више не важи”, рекао је Штајнмајер.
Ana
Da su svi ti pobrojani malo manje hrlili na zapad, a više voleli Srbiju samu, u njoj živeli i radili, bilo bi nam bolje, mnogo bolje. Kad je teško mnogi odu, imaju na to pravo, ali nemaju pravo da kroje život onima koji su ostali. A što se Nemanjića tiče, Hilandar nisu podigli ni u Engleskoj, ni u Nemačkoj ni u Americi. Bombe su nam na kraju stigle i po glavama padale baš sa zapada kuda su hrlili i četnici "heroji". Spasavili pilote američke, a ubijali svoje Srbe zverski.
Прикажи још одговора
035
Кад су нам пре 26 година уместо „револуције која тече" наметнули „изборну кампању која тече , и тече , и тече ..." смејали смо се нестраначкој демократији . Ево и то смо дочекали : доживотног ванпартијског председника .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља