уторак, 25.07.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:31

Црвљива или здрава: гатање о здрављу

Упоредо с прагматичном важношћу, јабука по своме месту у митолошком свету, по значају у култним представама, по својој симболици у народном животу, далеко надилази остале наше воћке
Аутор: Др Неђо Јошићуторак, 25.10.2016. у 15:00
Ћирилично иницијално писмо ВИШЊИЦА 02

Срби се, као ретко ко, још и данас могу да похвале лепом воћарском баштином. Као народ с воћеродном земљом и умереном климом погодном за узгој воћа, народ кроз чије се крајеве укрштају бројни путеви (трговачки, војни и културни), Срби су сам крај 20.века дочекали с обимном и веома разноликом колекцијом јабука (друге воћке бих да засад оставим по страни). Фонд наших јабука у односу на колекцију јабука које се данас гајеу Француској (гдје уживају законску заштиту), није ни приближно толики (а ни Србија није империја!) – али је аутентичан, наш, и то га чини драгоценим и у помолошком погледу веома битним за читав европски свет. Тај фонд никако не износи мање од 250 сорти калемљених јабука, а њихов именослов не мањи од 500 различитих имена. У једномсвом броју из 1950. године у „Политици“ је дат мали преглед наших јабука. Преглед садржи имена: бабовача, божићница, вимкуља, госпојињара, дивљара и бројна друга и чини драгоцен извор за познавање српског помолошког фонда. Растакање села и општа небрига за аутохтоне воћке, могли би веома брзо да имају погубне последице за српски воћни фонд. Њихова лепа имена за сто година могла би да чине само језичке реликте као пуко сведочанство једног давно минулог света.
Упоредо с прагматичном важношћу, јабука по своме месту у митолошком свету, по значају у култним представама, по својој симболици у народном животу (ослањајући се на стару пантеистичку религију и заједнички индоевропски култ), далеко надилази остале наше воћке. Јабука је веома важна у обредним радњама везаним за мртвачки култ, за култ Св. Петра, за култ Перуна (бога грома), у односима између момка и девојке, односима међу младенцима, у љубавним враџбинама и другим видовима гатања. Тако се, нпр. у Срему (према грађи коју наводи В. Чајкановић), по томе да ли је домаћа или бадњиданска јабука црвљива или здрава, гата о здрављу домаћина и домаћице.

Описи појединих сорти јабука посебно су опсежни и детаљни у прозним делима српских писаца

Јабука веома често чини предмет поређења (каткад и нека одређена јабука: Јабучица искочила у образу као двије парадије), одређене јабуке су веома живе у сећањима нашега света. Пре десетак година причао ми је неки Стево Павић, кројач из Пакраца, о јабуци званој мушкиња. За њу каже да је жута као лимун и да пролеће дочека на грани: У прољеће ти би ону јабуку да узбереш, ал’ она лака, празна – изнутра све искљувале тице! Касније сам схватио да је њено име изведено од речи мускат или мушкат (тал. moscato, нем. Muskat). Описи појединих сорти јабука посебно су опсежни и детаљни у прозним делима српских писаца, нарочито од епохе реализма наовамо. Као илустрацију навео бих кратак извод из приповетке Јанка Веселиновића о једној јабуци: Ето видиш ову јабуку! Калем сам добио од једног Турчина... Кад је загризеш, замиришу ти уста на липов цвет и у дугу дану миришу (Ј. Веселиновић, Српски писци, Целокупна дела, књ. IX), или Андрићево запажање о јабуци сенабији: Пред фила [слона] су сада почели по сокацима да избацују јабуке... лепе, крупне сенабије („Травничка хроника“). Неке врсте јабука, додуше сасвим ретко, помињу се и раније, нпр. у народним песмама: У Богдана девет винограда, | А десета видовка јабука. Најобимнија колекција имена наших јабука садржана је у чувеној песми за децу „Ево јабука!“ Њен аутор је песник Војислав Илић Млађи (1877–1944), а овде бих да цитирам једну њену строфу: Илињаче, медењаче, ивањаче и зимњаче, / петроваче, видоваче, симковаче и тикваче,/ колајначе, просењаче, тањираче, градињаче, / оврљаче, котрљаче, и слаткаче и ребраче, / мирисавке и ресавке!
Већ и наведени штури преглед назива наших аутохтоних калемљених јабука показује да је наш народ био веома инвентиван у њиховом именовању. У творби имена најчешће је полазио од важнијих обележја воћног плода. Користио је именичке: брашњара, кождека, мирисавка,љубачина, и придевске основе: жутица, зеленика, крупнаја, мекача, а глаголске основе посве ретко: звечаљка. Посезао је за различитим видовима мотивисаности – непосредним: криваја, миришљавка, шарунка, и посредним или фигуративним: лимуника, рузмаринка, циганчица. Системски карактер у именовању српских јабука има семантика боје, облика, величине, укуса, мириса, структуре плода и времена зрења. Друге особине воћнога плода ретко су се рефлектовале. 
Као илустрацију навео бих јабуке именоване према белегу налик на ожиљак: ожиљчавица (Славонија) и јелива (Ужице). У значењском погледу, именом се изражава само једна особина воћнога плода, каткад посве маргинална, док бројне друге особине чине део колективнога памћења дате средине. Колективну представу о јабуци званој јелива, Б. Павловић (сакупљач лексике из ужичког краја) изразио је на посве суптилан начин: Јелива, име [румене] јабуке... на којој је с једне стране као кончић танка бразда, те изгледа да је јабука расечена.
Царском имену прилична је царска јабука, краљу краљевка или краљевчица, попу попадика, али у именослову воћака код Срба заступљени су и неки „смешни“ називи, нпр. разбигуз (крушка, Славонија) или пртабоњка (јабука, Црна Гора). Сведочећи о творбеној и семантичкој ширини српске народне воћарске терминологије и они, обједињени с „финим називима“, одређују и оштрије профилишу његов лексички идентитет.
Институт за српски језик САНУ


Коментари1
54147
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србо
Хвала! Уживао сам читајући!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља