субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:21

Други живот Григорија Божовића

Књижевно дело овога писца расуто је на страницама „Политике” и других листова и часописа, а део је, у селективном избору самог аутора, сабран у четрнаест књига, објављених за пишчева живота
Аутор: Зоран Радисављевићуторак, 25.10.2016. у 08:10

„А дужност је целокупне читалачке публике да се најзад истински обавести о лепоти и слави и јаду свога крвавога и ропскога Југа, и то не из фалсификованих и отужних извора, већ на моћноме и бистроме врелу које му је, својом књигом, у досад недоступноме кршу, створио г. Гр. Божовић”. Овако је Станислав Винавер (1924), писао о Григорију Божовићу, најзначајнијем српском писцу с Косова и Метохије, кога су називали и косовским Андрићем.

Завод за уџбенике Београд објавио је Сабрана дела Григорија Божовића (1880–1945), у два тома, на више од 2.600 страна. Књиге је за штампу приредио Јордан Ристић, изузетан познавалац дела Григорија Божовића. У првом тому, у две књиге, објављене су приповетке, а у другом, у четири књиге, путописи.

Григорије Божовић, Старосрбијанац, друштвени и национални посленик у јужним крајевима Србије, својим стваралачким бићем и литерарним делом – нарочито приповедном и путописном прозом, објашњава Јордан Ристић, био је окренут ширим завичајним просторима, али је пропутовао скоро све крајеве доскора нам заједничке домовине и своја запажања претопио у бројне приповетке и путописне записе.

Књижевно дело овога писца расуто је на страницама „Политике” и других листова и часописа, а део је, у селективном избору самог аутора, сабран у четрнаест књига, објављених за пишчева живота.

Григорије Божовић потиче из породице нахијских кнезова, учитеља и свештеника. Отац му је био прота Вукајло. Основну школу завршио је у Колашину, Богословско-учитељску школу у Призрену (1895) и литерарни одсек на Духовној академији у Москви (1898). Од 1898. до 1913. био је учитељ и наставник у Призрену и Битољу. Посланик Народне скупштине Срба за Битољ постао је 1909. године. Од 1913. до 1919. секретар је и председник призренске општине, а потом начелник, окружни, и инспектор у министарству социјалне политике. Био је и народни посланик у Уставотворној скупштини 1920. и Народној скупштини 1925.

Почео је да се бави књижевношћу у ђачкој дружини „Растко” у Призрену. Прве радове објавио је у „Цариградском гласнику” (1899) и „ Голубу” (1889). Касније је сарађивао у „Новој искри” (1904), „Српском књижевном гласнику” (1906), „Делу” (1908), „Мисли” (1924), „Речи и слици” (1926), „Новим видицима” (1928). Био је сарадник и уредник „Политике”. За време Другог светског рата наводно је сарађивао са италијанским окупаторима. Стрељан је у Београду 1945. године.

Неправедна пресуда Војног суда Команде града Београда којом је Григорије Божовић осуђен на смрт стрељањем окрњила је и затамнела биографију овога писца, скрајнула и анатемисала његово дело у читавом послератном периоду до деведесетих година 20. века. Решењем Окружног суда у Београду од 4. априла 2008. године којим је писац Григорије Божовић рехабилитован и сматра се неосуђиваним, а пресуда Војног суда Команде града од 29. децембра 1944. године проглашена неважећом, делимично је исправљена велика неправда нанета овом угледном писцу и његовом делу.

Сабрана дела Григорија Божовића најубедљивије сведоче о злом времену, које дуго траје и несрећама које нам се понављају. Он нас, заправо, упознаје са коренима, узроцима наших несрећа и невоља које писац види у балканском узаврелом котлу, караказану чији су јунаци преморени од међусобних борби и затирања. Простор и људи као да су, на моменте, пренети из Андрићеве „земље мржње” на коју су просута сва зла овога света. То је тематика приповедака и путописа о животу у јужној Србији до 1912. године. Божовић за носиоца својих приповедака, уочава Слободан Јовановић, „узима легендарне хероје, људе чију мало показну вредност, а титанску снагу не уклеса ни наш еп, ни Његош”.

Јован Скерлић у приповедачком делу Григорија Божовића открио је нови свет и тематику коју одређују верски и национални сукоби једног до тада литерарно неистраженог подручја, а Александар Јовановић је у Божовићевим приповеткама пронашао спону у еволутивном току српске књижевности која „од Боре Станковића води ка Иви Андрићу и, даље, ка Меши Селимовићу. Наравно, није реч о вредносном поређењу, већ о оним померањима, у овом случају тематским, којима значајан допринос могу дати писци различитих уметничких домета”.

Григорије Божовић је писац о чијем су делу, између два рата, изрекли афирмативне оцене М. Богдановић, М. Кашанин, Ј. Скерлић, Б. Ковачевић, С. Јовановић, С. Винавер, М. Јанковић, М. Пешић и други, а после одбачене комунистичке забране и скидања идеолошке анатеме деведесетих година 20. века: П. Палавестра, Г. Тешић, А. Јовановић, Д. Андрејевић, М. Јефтовић, Д. Бојовић, М. Божовић, М. Распоповић, Ј. Ристић и други, скинувши црни досије којим се делимично исправља велика неправда нанета лику и делу овог изузетног писца. У овом периоду се, пет деценија од забране објављивања и затварања пута до јавности, појављују књиге овога, једног од значајнијег српског међуратног, и несумњиво најзначајнијег српског писца Старе и Јужне Србије. За живота, Григорије Божовић је објавио осам књига приповедака и шест књига путописно-репортерских записа, а велики број приповедака и путописа, који нису увршћени у поменуте књиге, аутор је објавио у бројним часописима: „Цариградски гласник”, „Нова искра”, „ Вардар”, „Голуб”, „Српски књижевни гласник”, „Дело”, „Мисли”, „Реч и слика”, „Нови видици”, и листовима, а највише у „Политици”.

На основу Божовићевих приповедака и путописа види се да је он слутио још теже дане но ове данашње – за Србе на југу. Та опаснoст од Арбанаса, нарочито од муслимана и ислама у новије време, а против православља, обрађена је и у књигама Мирољуба Јевтића „Савремени џихад” (1989), Дарка Танасковића „У дијалогу са исламом” (1992), Џона Л. Еспозита „Исламска претња” (1994) и многим другим.


Коментари4
f3aa5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србин
Једино се још Завод за уџбенике труди да одржи квалитет и иза имена једне такве реномиране институције остави у аманет капитална дела, која ће послужити као здрав путоказ генерацијама које долазе. За ово изузетно урађено двотомно издање им треба одати велико признање, јер су отргнули од заборава један велики ум, што је Григорије Божовић несумњиво био.
марко
Свака част! Издавачки подухват. Такође, истакао бих и Нушићеву ВЛАСТ, први пут у оригиналу, без цензуре, такође и тек ове године објављене Сабране песме М. Ракића. Неопрес, галерија, Хале 1
Марко
Нецензурисану комедију Власт у два чина Б. Нушића објавио је Neopress desing & print из Београда
Препоручујем 2
Милица
Ко је објавио нецензурисаног Нушића?
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља