Пре 22 године, само што је одустао од даље јуниорске каријере, Марко Прочикевић је у свом клубу Чукаричком прихватио место секретара које је подразумевало много више него што је уобичајено за ту функцију.
– Обављао сам све клупске послове када се за то указала потреба, био сам и механичар и вођа пута такмичарима који су били знатно старији од мене, и возач клупског аутомобила, а деведесетих година био сам технички директор и шеф саобраћаја на Дунавској трци, познатој и као 3Б, која је упркос санкцијама успешно повезивала Београд, Будимпешту и Братиславу, а једне године стигли смо и до предграђа Беча – каже Марко Прочикевић.
Нажалост ентузијазам који је покренуо ову међународну трку после шест, седам, издања почео је да опада посебно у Мађарској и Словачкој, она је угашена а Марко Прочикевић се под утицајем Небојше Попова, алфа и омеге клуба с Бановог Брда али и наше бициклистичке судијске организације посветио суђењу. У њему је стекао највиши ранг.
– Пре осам година положио сам испит за интернационалног комесара за антидопинг контролу Светске бициклистичке уније (УЦИ). У томе ми је поред познавања бициклизма из свих улова помогло и то што сам дао четири године на Медицинском факултету. У почетку ишао сам на трке у нашем региону, затим на једнодневне друмске трке и цикло кросеве широм Европе. Рад сваког младог судије, се прати и надгледа и то је једини начин за напредовање – објашњава Марко Прочикевић, који је одустао од медицине и сада завршава Факултет за цивилно ваздухопловство, а запослен је као генералнис екретар Балканске бициклистичке федерације.
У Светској бициклистичкој унији су очигледно веома задовољни његовим радом и ангажовањем (слично је и у Антидопинг агенцији Србије), па га из године и годину делегирају на све значајније трке. Од идуће године недостајаће му само олимпијске игре...
– Веома ме је обрадовала вест да сам делегиран за комесара за антидопинг контролу на Тур д Франсу. Само он ми је од великих трка недостајао. Прошле године дебитовао сам на Вуелти, трци око Шпаније. Ове године имао сам деби на Ђиру и поново био на Вуелти, а идуће године бићу и на 100. Ђиру и на Тур д Франсу. Три пута сам с био на светским првенствима, прво у Белгији на цикло кросу, па у Чешкој на маунтинбајку, а сада и на друмском првенству света у Катару – наводи Марко Прочикевић.
На питање која је трка најбоља на којој је обављао комесарску дужност Марко Прочикевић је рекао:
– За сада то је Ђиро, односно трка Око Италије. Наравно, подразумева се да су све велике трке добро организоване, а овогодишњи Ђиро издвајам пре свега зато што је био најзанимљивији у спортском погледу. Организатори су профилисањем стазе онемогућили „затварање” трке, тако да је свака етапа доносила нова узбуђења. Видим да су нешто слично припремили за идућу годину и организатори Тур д Франса и једва чекам да учествујем на тој трци над тркама, али у целини гледано све то што се ради на великим тркама радили смо и ми при организовању Дунавске трке, али с неупоредиво мањим буџетом, па самим тим и мањим наградним фондом и мање квалитетним такмичарима. Посао организатора је исти – тврди Прочикевић.
У његовој судијској књижици су и трке на најегзотичнијим деловима света.
– Био сам на тркама у Дубаију, Оману, био сам и и на трци Око Катара која је у календару светског тура, био сам у Јужној Африци на афричким шампионатима у маунтинбајку и бе-ем-иксу, на трци Око Борнеа, у Малезији – набраја интернационални комесар УЦИ, који често у својим задужењу има и трке у Белгији, Турској, Бугарској, Србији...
На тим тркама често среће и остале чланове Чукаричког који имају највиши судијски ранг у Светској бициклистичкој унији, узгред речено, једини од наших бициклистичких судија. Невена Авалић је, као и он, инспектор за допинг контролу, Марко Росић и Марко Живановић су интернационални комесари за друмски бициклизам, а Никола Јаковљевић за планински бициклизам (маунтинбајк).
У Бакуу технички директор
Европска бициклистичка федерација предложила је организаторима Европских игара у Бакуу осморо интернационалних комесара за дужност техничког директора за спортски бициклизам. Уз предлог у Баку су отишле и њихове биографије и организатори су одабрали Марка Прочикевића и организација друмских такмичења на Европским играма била је на потребном нивоу.
