четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:32

Све мање чекова у оптицају

Према подацима Народне банке Србије у 2015. реализовано је 8,8 милиона чекова, вредности од 39 милијарди динара, што је за око четири милиона чекова мање него у 2014.
Аутор: Ј. Рабреновић, Ј. Антељсреда, 26.10.2016. у 21:05
Да ли „почек” полако одлази у заборав (Фото А. Васиљевић)

Иако се чини да грађани и даље у велике набавке не иду без чекова које могу да одложе и до десет месеци за храну или годину дана за техничку и другу робу, подаци из великих трговинских ланаца показују да купци све мање користе ову врсту кредитирања. Прецизних података о томе колико су банке од почетка ове године издале чекова још нема, међутим, како кажу у Народној банци Србије, према првим подацима који су стигли до њих, чекова је све мање у оптицају. Према информацијама из НБС у 2015. години реализовано је 8,8 милиона чекова, што је за четири милиона мање него у 2014. години.

То ипак не значи да се купци одричу почека, јер све је мање оних који са просечном платом могу да намире рачун одмах, него све више њих користи платне картице са којима такође могу да одложе рачуне на више месеци.

– Код нас се тек три одсто промета обавља чековима. Картице се користе и до 10 пута више у односу на чекове и то је просек за све наше продавнице. У „Максију” се може плаћати чековима на одложено до 90 дана, а у „Темпу” до 270 дана, каже за наш лист Никола Папак, менаџер корпоративних комуникација у „Делезу“.

Душан Узелац, директор финансијског портала „Каматица” каже да су највећи промотери чекова код нас трговински ланци који их користе као средство промоције и најједноставнији начин да привуку купце све дужим роковима отплате.

– Куповина на одложено је грађанима врло блиска и свесни су свих погодности које она доноси. У прилог чековима иде и то што се на њих не плаћа камата, док сва друга средства одложеног плаћања коштају. Зато чекови и даље егзистирају у Србији иако би банке, али и власници картица били задовољни да их нема и да уместо овог понуде друга средства кредитирања која могу добро да се наплате, каже Узелац.

Чек је, свуда у свету, па и код нас, готовинско средство плаћања, међутим наша специфичност је што се код нас користи као врста кредита. Већина трговаца оглашава такозвани чек на почек који подразумева да се роба чековима може платити на неколико месечних рата, па и на почек до 300 дана, колико, на пример, највише дају у великим трговинским ланцима.

За плаћање чековима на рате важи да је то бескаматно кредитирање, што није тачно, јер цена кредитирања није експлицитно наведена него је скривена у цени производа. Трговци муштеријама отворено кажу да робу, најчешће одећу и обућу, коју плаћају готовином могу да добију по цени нижој и до 10 одсто, док је за чекове она назначена на производу.

Чекови су свакако јефтинији начин задуживања од кредитних картица код којих је месечна камата на дуг два одсто, а на годишњем нивоу износи и 30 процената. У оптицају је око 1,1 милион картица.

У НБС за „Политику” кажу да је у прошлој години обављено 121,8 милиона трансакција платним картицама у вредности од око 223 милијарде динара. Просечна вредност трансакције износила је 1.832 динара. Са друге стране, у истом периоду чеком је плаћено 8,8 милиона рачуна вредности око 39 милијарди динара, док је просечан износ чека био 4.412 динара.

Разлог што се грађани све више окрећу картицама је вероватно то што банке не издају чекове тек тако, него углавном у висини месечне плате. На пример, уколико је нечија плата 55.000 динара, тај клијент може да добије 11 чекова. Неретко се у банкама може присуствовати расправи између клијената и банкарских службеника јер су ови први уплатили на текући рачун додатна средства, пошто им је, на пример, летовање „ухапсило” све чекове, у нади да ће им банка дати додатне.

Политика „колика плата толико чекова“ је у Уникредит, Рајфајзен, НЛБ банци, с тим што у Рајфајзен банци уколико клијент достави банци профактуру или фактуру да купује одређену робу на одложено плаћање, може да добије већи број чекова него што је просек његових редовних месечних примања.

Сосијете женерал банка, на пример, у својој понуди уопште нема чекове, док је Комерцијална банка један од малобројних која, у зависности од утврђеног бонитета клијента, издаје и већи број чекова од просечног прилива по основу зараде или пензије.

У Ерсте банци у обрачун улази просечан тромесечни износ прилива на текући рачун, који се дели са максималним износом на чеку, а то је 5.000 динара. Уколико клијент има одобрен дозвољени минус може добити додатни број чекова, до половине одобреног дозвољеног минуса. При издавању нових чекова води се рачуна о искоришћености чекова које је клијент претходно узео. У Интези кажу да број издатих чекова зависи од примања и депозита.


Коментари2
38f08
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
U Americi mogu da sam stampam cekove. Kupim magnetni toner i nema nikakav problem. Ako masina u banci moze da procita broj ceka, banka ne pravi problem.
Dragutin
Ne treba ti ni toner ni stampac. Ne postoji zakonska regulativa u Americi koja odredjuje format cekova. Postoji slavna anegdota, o opkladi da cek nacrtan i potpisan rukom i obicnom olovkom na poledjini stare koverte moze da se unovci! Banka, po zakonu zahteva samo tri stvari: 1. broj racuna, 2. dovoljno novca na racunu i 3. validan potpis. Magnetni cekovi su izmisljeni od strane banaka da bi brze, masinski overavali cekove i zato sto ih je teze falsifikovati, ali nisu zakonski uslov!
Препоручујем 3

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља