недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:41

Кога промовише Центар за промоцију науке?

У свом претходном сазиву Министарство, које је овај центар протежирало као своје омиљено чедо, истовремено је према научним институцијама гајило маћехински однос
Аутор: Александар Узелацпетак, 28.10.2016. у 08:15
(Фото ЦПН)

Ни ове као ни прошлих година српски научноистраживачки институти не учествују на Сајму књига у Београду. Њихова издања моћи ће да се виде (али не и да се купе) на великом штанду Центра за промоцију науке (ЦПН). Центар, коме је Законом о научноистраживачкој делатности донетим крајем 2015. године, припало ексклузивно право да буде својеврсна кровна институција научног издаваштва, основан је пре шест година с циљем ,,промоције и популаризације науке и технике, односно научно-технолошких резултата и достигнућа у земљи и свету”. Од настанка он је био присутан у јавности не само због свог рада, већ и због пратећих финансијских скандала, попут пројекта нове зграде Центра, чија је цена, с почетних 20 милиона, нарасла на 65 милиона евра. Иако здушно заговарана од бившег министра Вербића, од ове „инвестиције” се одустало.

У Центру је стално запослено 45 сарадника. Он се у мањој мери финансира из пројеката и сопствених прихода, а највише из скромног буџета за науку Министарства просвете, науке и технолошког развоја, одакле за годину дана добија 90 милиона динара. Према подацима наведеним у финансијском плану ЦПН за 2016, овим средствима се покривају плате и хонорари (око 55 милиона динара), накнаде за управни одбор (око милион динара), комунални и режијски трошкови Центра (око 12 милиона динара), његових „научних клубова” у Београду (око девет милиона динара) и унутрашњости (око два милиона), као и конкурс за промоцију и популаризацију науке (седам милиона динара). За један државни научни институт са истим бројем запослених, од ресорног министарства се издваја отприлике упола мања сума. Док у научним институтима људске ресурсе већином чине доктори наука у научним звањима, с мањим бројем младих истраживача, према подацима са сајта ЦПН, међу запосленима у овој институцији доктора наука или магистара нема. Директор Центра и саветник бившег министра је, сагласно званичној биографији, „по професији популаризатор науке”, дипломирани сликар и бивши студент математике. Центар је тако једина институција издржавана из буџета за науку чији руководећи кадар нема никакве научне квалификације. Прописаним условима за стручно запослење у Центру то није ни потребно. Све што се тражи су: средња или висока стручна спрема, познавање рада на рачунару и познавање „једног светског језика”.

Институције основане ради популаризације и промоције науке постоје и у другим земљама. Оне немају статус центара, већ удружења или задужбина, а њихове активности усмерене су на ојачавање веза науке и привреде, умрежавање научних и образовних институција, подршку младим истраживачима, организацију научних скупова и дијалога од ширег друштвеног значаја. ЦПН, који се представља као ,,део стратешког програма развоја Србије као економије знања”, ове циљеве не остварује. Програмске активности ЦПН чине трибине, курсеви за „научне новинаре”, путовања „научног камиона” и програм „на кафи са научником”. Комерцијална делатност ЦПН састоји се од продаје слагалица, беџева, магнета и мајица са логоом Центра и натписом „наука је супер”. ЦПН издаје и продаје часопис „Елементи”, за који пишу запослени, а понекад и спољни сарадници који немају одређено поље интересовања. Уредник часописа тако пише о астрономији, генетици, атомској енергији, веронауци.

Иако у свом раду ЦПН упадљиво прескаче научне институте (и факултете), Сајам књига је можда и једино место где он то не може да избегне. Ипак, и овај догађај Центар је превасходно искористио за самопромоцију. У ЦПН-овом саопштењу медијима поводом Сајма, раду српских научних институција са више од 860 објављених наслова у овој години, посвећене су две реченице, док је целокупни преостали садржај дописа био хвалоспев годишњој књижној продукцији Центра, која не садржи оригиналне научне наслове, већ три преведена страна издања. Резултати домаћег научног издаваштва су тако гурнути на маргину, послуживши једино афирмацији ЦПН. ,,Кићење туђим перјем”, али сасвим у складу са Законом.

У свом претходном сазиву Министарство, које је овај центар протежирало као своје омиљено чедо, истовремено је према научним институцијама гајило маћехински однос, праћен лошим законским решењима, расписивањем незаконитог конкурса који је поништен, али и доношењем Правилника о звањима (без јавне расправе и мимо законске процедуре!), због чега је и покренута иницијатива за оцену његове уставности пред Уставним судом. Да постојећи Закон треба променити и систем уредити што пре, недвосмислени је став већине релевантних чинилаца (Заједнице института Србије, Синдиката научних радника и неформалног покрета научника). Иако није на врху листе приоритета, једно од питања које при томе треба поставити јесте и оно које се већ дуго може чути у научним круговима: ,,Коме и чему овакав Центар за промоцију науке служи?” Научној заједници, због које је између осталог и основан, свакако не.

Научни сарадник Историјског института


Коментари21
cdfa7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Visi naucni saradnik
Veoma bitna stvar je izostavljena ili promakla autoru teksta, da je osnivanje CPN iz para EBRD kredita za nauku finansiran za unapredjenje nauke ("promotion of science") za vreme ministra Djelica. To sto nisu uspeli ni pravilno da prevedu englesku rec "promotion" (pa umesto unapredjenje preveli promovisanje) samo se ogledava kakva je struktura tih ljudi na odgovornim mestima MPNTR. Tako je doslo do toga da umesto laboratorija i instrumenata dobijemo kvazi novinare i marketing saradnike. Trenutno CPN i CEON su dve parazitske institucije koje veoma lagodno uzimaju pare namenjih nauci.
Ljubisa
' Impruvement" ( unapredjenje, unapredjivanje.
Препоручујем 2
Занатлија
Слажем се са критиком ЦПН у тексту и коментарима. Ипак треба се плашити да је припуштање ове теме дириговано са задатком да се само смени управљачка гарнитура. Да се уместо Вербићевог пријатеља доведе неко из Шарчевићеве школице. То је већ са некима урадио. Што се сукоба природних и друштвених или основних и техничко-технлошких наука тиче то не потоји осим на нивоу појединачних мање важних ствари и неколико користољубивих људи. То подмећу они који желе да целу ствар замагле. Постоји известна напетост универзитети-институти, али то је стара бољка због полувековног монопола универзитета над управљање новцем за науку. Тиме је су универзитети и себе довели у ћорсокак из којег се не може изаћи главом кроз зид. Што се САНУ тиче - она не води рачуна ни о својих седам институтута. Она је збир некохеретних мишљења својих појединаца.
srdjan
@Kolega Bravo za komentar, nauka se promoviše u školama a ne u nekakvim centrima! Da nije bilo mog profesora biologije, ja nikada ne bih studirao biologiju. Inače, plate u CPN su daleko veće od plata u nauci, a kancelarije su "napucane" svi imaju iMac računare. To je parazitska institucija koju treba ukinuti, pogotovo što je u ovom trenutkz zapošljavanje u nauci skoro nemoguće.
Sojic
Bravo, nauku treba da promovisu strukovna drustva..uz pomoc nastavnika i profesora..ovo je samo gulacina vec malog budzeta za nauku od strane fancy odabranih faca..
Препоручујем 11
Sotir Gardačić
Po meni služi kao i vojne parade za spinovanje javnog mnjenja, a to je da eto imamo vojsku i nauku.
Филип Раке Вукајловић
Коначно се и "Политици" десило да пропусти један садржајан, одмерен и сурово тачан текст о јадном стању српске науке и битангама које су је узјахале преко политички наметнутих непотребних и измишљених 'около научних' активности. Аутору све честитке уз мали додатак. ЦПН, поред многих сталних и хонораних 'пешадијских јединица' и моторизованих 'научних камиона', поседује и морнарицу у виду брода 'Аргус' . Срећа да Србија нема море јер би се ту и подморнице појавиле. То што се све овако дешава је природна последица криминално лошег, мафијашки организованог руководства већине научних институција и научних стручних тела (национални савети, одбори, комисије, директори института, декани факултета и многи синекуристи у управним одборима). P. S. Апелујем на модератора да пропусти задржани коментар о још једној паразитској 'около научној' организацији са преко 50 запослених која се зове ЦЕОН

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља