петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:14
МОДА

Много је Роксанди Илинчић у Србији, али им треба подршка

Наше дизајнере траже светске звезде, али то им осим славе не доноси додатну корист, јер немају могућност да произведу колекцију по поруџбини, каже о будућности домаће моде Ксеније Марковић, ауторка изложбе у Музеју примењених уметности
Аутор: Јелена Кавајачетвртак, 27.10.2016. у 21:00
Креације Пеђе Нерића (Фотографије из архиве Београдске недеље моде)

Нестанком СФРЈ нестао је и економски, културни и социјални капитал социјалистичке моде. Деведесетих година се појавила генерација дизајнера који су били принуђени да створе нову сцену и у потпуно новим околностима граде свој стваралачки живот.

Њима је посвећена изложба „Између прошлости и будућности” отворена у Музеју примењене уметности у оквиру 40. Београдске недеље моде. Посетиоци ће до 19. новембра моћи да виде креације дизајнера који су по одабиру аутора Ксеније Марковић Божовић и Ненада Радујевића обележили 25 година ауторске модне сцене у Србији.

Од Верице Ракочевић и Пеђе Нерића преко Бате Спасојевића, Драгане Огњеновић и Валентине Обрадовић до Марка Митановског и Ане Љубинковић, изложба је хронолошки подељена у четири сегмента.

Нека од имена трају свих 25 година, а аутори су их сврстали у период у ком су оставили највећи траг на формирање модне сцене. Прву деценију 21. века обележили су Маја Недељковић Давидовац, Јасмина Санадер, сестре Стеванчевић... Ту су и модели покојног Бориса Николића и професорке Доде Комад, која је добила награду за допринос развоју домаће модне сцене.

Модел Бате Спасојевића

Међу ауторима који су имали значајне колекције или су се појавили у последњих шест година представљени су Ингрид Хуљев, Соња Јоцић, Милица Вукадиновић, Влада Савић, Марко Митановски и Игор Тодоровић.

Посебан сегмент посвећен је „Чумићевцима”, дизајнерима који су се пре десетак година удружили и део оронулог тржног центра претворили у Чумић дизајн дистрикт: Ана Љубинковић, Тијана Павлов, Пеђа Нерић, Дејан Деспотовић... Овај догађај је издвојен као значајан у смислу изграђивања инфраструктуре сектора ауторске моде.

Нису заборављени ни они који су деведесетих почињали на Београдској недељи моде а потом наставили каријеру у иностранству: Александар Протић (Португал), Роксанда Илинчић (Велика Британија) и Слободан Михаиловић (Белгија).

Илинчићева је данас светски познати дизајнер чије моделе носе прве даме, холивудске глумице и принцезе. Каква је будућност оних који овде стварају и може ли у Србији да се постигне успех светских размера?

– Ми имамо много Роксанди, сви представљени на изложби за наше услове су Роксанда. У смислу препознатљивости, имамо креаторе који јесу препознати у свету, али не могу да продају у иностранству. У ери глобализације и техничке револуције лакше им је да буду видљиви, али остаје проблем шта кад их неко види. Ану Љубинковић или Марка Митановског траже светске звезде, али то њима осим славе не доноси додатну корист. На пример, када страни дистрибутер поручи њихову колекцију, дизајнери немају могућности да је произведу. Не фале кројачи. Фале закони који би омогућили да мали произвођач има олакшице у смислу пореза, извоза, кредита – каже Ксенија Марковић Божовић, коауторка изложбе, магистар савременог одевања.

Модел Владе Савића 

По њеној оцени и ауторска мода и модна индустрија Србије имају потенцијала да буду важни чиниоци економског развитка, а кад је ауторска мода у питању и културног развитка друштва, али фали спољна подршка.

– Држава треба да препозна да је то и за њу значајно. То не може да буде у обиму некадашњег „Југоекспорта” јер то није та држава нити су та времена, али свету јесте занимљива наша оригиналност и посебност овог поднебља у креативном изразу – уверава ауторка.


Коментари2
f40df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Jovanovic
Jedna recenica kaze: "Фале закони који би омогућили да мали произвођач има олакшице у смислу пореза, извоза, кредита...", a druga: "....ауторска мода и модна индустрија Србије имају потенцијала да буду важни чиниоци економског развитка..." Da li je neka greska posredi ili je bas trebalo tako da pise!?
MB
Eto, sve je lepo receno, imamo kapacitet, ali nemamo propise koji stimulisu, nego te maltene kaznjavaju sto hoces nesto originalno da radis. Drzava naprosto ne ume ili nece da stvori uslove za male proizvodjace da uspesno posluje. Zasto? Jer ne moze da se ofajti...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља