недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:30
Међународни преглед

Батаљони НАТО на границама Русије

Аутор: Жарко Ракићсубота, 29.10.2016. у 22:00

У Европи опет звецка оружје: Односи НАТО и Русије пали су на најниже гране. Западна Алијанса и Москва готово свакодневно размењују оптужбе а мењају се само теме: Сирија, Украјина, Крим, борба против тероризма, продаја оружја...

Свађе Запада и Истока нису, међутим, само празне приче. Две стране су у Сирији, на пример, на самој граници сукоба, док се у Европи толико звецка оружјем да се с разлогом говори о новом хладном рату – овога пута у 21. веку.

Последњи повод за размену тешких оптужби је најављено размештање четири батаљона НАТО на истоку Европе, тачније западним границама Русије. После великих порођајних мука Алијанса је коначно успела да обезбеди довољно војника – око четири хиљаде – који ће почетком 2017. године кренути у мисију одвраћања – неки кажу застрашивања – Русије. А све у циљу одбране источних чланица НАТО од неке могуће војне акције Москве.

Одлука о формирању четири мултинационална батаљона усвојена је на јулском самиту НАТО у Варшави али се Алијанса добро помучила да прикупи жељени број војника. Пре неколико дана генерални секретар западног војног савеза Јенс Столтенберг победнички је саопштио да је 17 држава чланица Алијансе прихватило да њихови војници крену на исток Европе.

Од Балтика до Румуније: Поменута четири батаљона предводиће САД, Немачка, Велика Британија и Канада а састав ових трупа веома је занимљив. У канадском батаљону – биће стациониран у Летонији – налазиће се и војници из Албаније, Италије, Пољске и Словеније.

Немачки батаљон у Литванији чиниће трупе из Белгије, Хрватске, Француске, Луксембурга, Холандије и Норвешке. У британском батаљону – у Естонији – биће и војници из Данске и Француске, док ће се Американци, са својим батаљоном – уз нешто британских и румунских војника – сместити у Пољској.

Поред ова четири батаљона НАТО је одлучио да формира и комбиновану међународну бригаду која ће бити смештена у Румунији. Ова јединица у чијем саставу ће бити пешадија, ваздушне и поморске снаге, требало би да појача присуство Алијансе у региону Црног мора. Њен састав је поприлично шаролик: поред домаћина ту су Американци, Канађани, Немци, Холанђани, Пољаци и Турци.

Ту, међутим, није крај. У циљу јачања источног крила Алијансе САД ће послати у Европу једну комплетну оклопну бригаду. У штуром објашњењу се каже да ће амерички тенкови бити „разбацани” на простору од Естоније до Румуније.

Илустрација Ј. Прокопљевић

Руски одговор: Шта на све ово каже Москва? „Акције НАТО представљају ризик  за европску безбедност”, дипломатски је изјавио стални представник Москве при Алијанси Александар Грушко. „Сада се поставља питање шта је следеће? Нови талас спекулација НАТО о руској претњи и нова спирала трке у наоружавању? Мислим да то никуда не води”, закључио је Грушко.

Поред дипломатских упозорења уследиће, наравно, и војни одговор Русије. Очекује се даље јачање њене балтичке флоте, слање нових ракета и авиона у област Калињинграда и претварање ове територије у ратну тврђаву попут оне која је већ подигнута на Криму, постављање додатних, још моћнијих, система противваздушне одбране... Неки западни аналитичари упозоравају да би Москва могла да се војно врати на нека стара места као што су Вијетнам или Куба.

На све то генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг каже да „Алијанса не жели нови хладни рат”. Па можда је и у праву: нема хладног рата – на делу је „врући мир”.

Битка за Мосул: На ирачком ратишту операција ослобађања другог по величини града у држави ушла је у другу недељу. Широка војна коалиција: регуларна ирачка армије, шиитске милиције и Курди – уз међународну помоћ – покушава да истера из Мосула џихадисте Исламске државе и засад постиже војне успехе.

Курди су на северу и истоку стигли на осам километара од Мосула, на југу коалиционе трупе напредују нешто спорије и налазе се на тридесетак километара од града. Ратни извештаји кажу да је у досадашњим борбама убијено више од 700 џихадиста и да је ослобођено најмање 90 насеља.

Борбе за Мосул, процењује се, трајаће још најмање три месеца, али је већ сада јасно да победа над Исламског државом неће донети и крај свих проблема. Напротив, појавиће се нови, много озбиљнији.

То је већ наговестио премијер аутономног курдског региона у Ираку Нечирван Барзани.

„Чим Мосул буде ослобођен ирачки Курди састаће се с партнерима у Багдаду и разговарати о независности”, рекао је Барзани у интервјуу немачком „Билду”. „Ми нисмо Арапи, ми смо курдски народ... У неком тренутку биће одржан референдум о независности Курдистана и онда ћемо пустити народ да одлучи”, наговестио је Барзани.

Од оваквог сценарија „боли глава” Багдад, али и Техеран и Анкару. Турска и Иран имају „своје” Курде и није тешко претпоставити какав би хаос настао уколико би на Средњем истоку била „рођена” независна курдска држава.


Коментари28
ed904
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mika ilic
Oni su na svojim granicama, stite se od psihoticnih manijaka
David
Kakav Krim? Ta priča je odavno završena. Demokratskim opredeljenjem, referendumom, narod na Krimu izglasao je pripajanje Rusiji. Ko to osporava, osporava opredeljenje naroda koji tamo zivi i radi.
Мали Ђокица
4 батаљона и бригада тенкова? Па још разбацани од Северног до Црног мора. Па они су (Руси) 6 милона Немаца истерали из Русије а око 5оо тенкова уништили (можда и више, ако се не варам) у Румунији. Па у Србују 1999 није могло да уђе бар 10 пукова а ни стотине америчких тенкова. А и на аеродрому су изгубили на десетине хеликоптера. О којој ми то сили говоримо. Не мислим на атомске бомбе.
simon
pa da. Tih 4000 vojnika je sasvim dovoljno protiv Rusa. Kada se uzme u obzir surova istina da je svaki od tih 4000 kao Rambo i van Dam. A to znaci da jedan "zapadni" vojnik moze da izadje na kraj sa oko 12000 neprijateljskih ( konkretno Ruskih) vojnika, vise Alijansi i ne treba. Razbucace tih 4000 bezobrazne i mrske ruse kao beba zvecku. Jos kad iza svakog od tih 4000 ne bi u zasedi cekalo jos bar 5 puta toliko. Ali to je tajna. :)
Slobodan Ratković
Simon@,nije ovo vrijeme ritera,niti se ratuje sa kopljima,buzdovanima i mačevima.Mrziš Ruse...,e samo taj Tvoj emocionalni pad dovoljno govori o Tebi kao čovjeku,tj.čovjekolikom biću koje je opsjednuto mržnjom i sumanitošću.Ni jedan narod ne treba mrziti,a ponajmanje narod koji je u dvadesetom stoljeću žrtvovao najmanje 40.miliona svojih najboljih sinova i kćeri koji su pali na braniku slobode boreći se protiv zvijeri koja je odgovrna za dva svjetska rata i za sve strašne posljedice radi njih,ali,u velikoj mjeri i za sve ovo što se desila sa bivšom SFRJ,kao i za izuzetno opasno naelektrisanu hladnoratovsku azmosferu danas..Čovječanstvu je potreban mir,razumno rješavanje svih konflikata,tolerancija i progres.A nikako ne mržnja,niti mračnjaštvo kome ste gospodine i sam podlegao.S.R.
Препоручујем 14
Dule 88
Plasenje mecke resetom. 4000 vojnika NATO-a iz desetak drzava, pa to nije pretnja ni za našu Srbiju a kamoli svetsku supersilu.Samo provociraju, a ako do nekog sukoba zaista dodje ,eto Rusa u Berlinu ponovo.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи / Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед
Међународни преглед

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља