среда, 11.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:49

Обележена 140. годишњица битке на Вучијем долу

На месту где су Херцеговци и Црногорци потпуно поразили турску војску 1876. године освештан храм Светог свештеномученика Атиногена у част вучедолских јунака
Аутор: П.О.субота, 29.10.2016. у 23:40
Херцеговци и Црногорци обележили јубилеј једне од највећих битака против Турака (Принтскрин)

На Вучјем Долу, на граници Црне Горе и Херцеговине, обележена је 140. годишњица Вучедолске битке и освештан храм Светог свештеномученика Атиногена. Битка из 1876. године, у којој су Херцеговци и Црногорци потпуно поразили турску војску, једна је од пресудних у ослобађању Херцеговине и Црне Горе од турске власти и једна од највећих битака у српској историји.

На место где су се пре 140 година сударили коњи и јунаци, дошли су бројни Херцеговци и Црногорци. Како су сложно тада поразили турску војску, тако су слогом и заједничким радом за свега четири године подигли спомен-храм вучедолским јунацима.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије каже да је то место, не само од данас него и до данас, "место сусрета са Божјом силом и сведочанство да Бог није у сили него у правди".

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије каже да је ова пољана од крваве преображена у миомирисну, јер је на њој постављен храм.

Медаљом Светог Георгија епархија будимљанско-никшићка одликовала је једанаест појединаца, донатора и ктитора храма заслужних за његову градњу, а међу њима и председника Републике Српске Милорада Додика.

"Све наше битке су готово индентичне. Оне су увек борбе за слободу. Никада нису биле битке које су другоме одузеле слободу. Препознајући то, Република Српска је учествовала и овде са одређеним средствима да се овај храм заврши, како би се на трајан начин обележио тај догађај", поручио је Додик.

Вучедолска битка је наставак Косовске битке - рекао је академик Матија Бећковић беседећи окупљеном народу.

"Ако нас неко пита где смо били и шта смо радили, зашто смо се борили и који је смисао толике изгибије, можемо рећи: цркву смо градили, a у једној цркви су све цркве, па и у оној коју данас освећујемо", рекао је Бећковић.

Храм Светог свештеномученика Атиногена подигнут је од клесаног билећког камена, прилозима бројних донатора и вредним радом мајстора из овог краја.

Црква на Вучијем долу настала је захваљујући приложницима међу којима је и Новак Ђоковић и његова породица.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије захвалио се познатом тенисеру на помоћи приликом изградње овог храма а медаљу која је припала Новаку примио је његов отац Срђан који је јуче био на прослави на Вучијем долу. 

Још од самог догађаја који се ту одиграо пре 140 година, постојала је намера да се на том месту подигне спомен-храм, али из ових или оних разлога то није догодило.

Ова генерација потомака и поштовалаца вучедолских јунака то је дочекала, како кажу, као величанствен догађај.

Свечаности на Вучјем Долу присуствовало је неколико хиљада грађана Херцеговине и Црне Горе, представник Владе Србије Милета Радојевић, представник руске амбасаде из Подгорице и бројни угледни гости.

Представника власти Црне Горе није било.

 

  


Коментари12
ad03d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar .Stanimirovic
Narod otišao na Vučji dol,a vlada u Brisel. Otišli po druge zastave !
Biljana
"...сударили коњи и јунаци..."
Ja
Pretpostavljam da je sad ustao iz groba i promjenio osjecaj nacionalne pripadnosti.
Relax
Bitka je vođena u okviru Crnogorsko-turskog rata izmešu države Crne Gore i Osmanskog carstva. Vrhovni komandant crnogorske vojske Nikola I Petrović je prihvatio sa zahvalnošću pomoć 1o hercegovačkih bataljona. Zbog tradicionalnog crnogorskog čojstva, na poziv kralja Nikole, na crnogorskoj strani su učestvovali i crnogorski Muslimani, u oslobađanju svoje Crne Gore. "Ko neće s nama neka sedi kući niko ga neće dirati. Kuća iz koje se na nas puca biće spaljena", poručio je Muslimanima Nikola I. Poručnik u Cetinjskom odredu bio je moj prađed. Neka mi Amfilohije i Matija ne zamere, ni meni a posebno ne prađedu, on se uvek osećao kao Crnogorac. Nikada u svome životu za sebe nije rekao da je Srbin.
Milutin Pavlovic
Ako je to tako ko sto kazes. Pa gde su predstavnici tih crnogoraca, sto se kriju, ti koji se vecno tudem perjem kite, cak i njih bi bilo sramota da lazu toliko. Jedino eto tebi smeta istina kao i svim onima sto se predstavljaju onim sto nisu. Citaj Njegosa, nauci ko si i sta si
Препоручујем 5
Relax
@Sale, nije lepo lagati. 1909. godine nije bilo izjašnjavanja po nacionalnoj nego po verskoj pripadnosti i tako je bilo sve do 1948. godine. Posle okupacije Crne Gore 1918. godine bilo je zabranjeno izjašnjavati se kao Crnogorac, isto tako i kao Makedonac. Kada su to nasilje komunisti konačno ukinuli 1945. godine, na prvom sledećem popisu u Crnoj Gori 91% građana se izjasnilo kao Crnogorci, 2% kao Srbi.
Препоручујем 13
Прикажи још одговора
Radoslav Radovic
Ој крвави Вучи доле, одавно те Срби воле.Срби воле,Турци памте,а и швабе знају зате.То је била нека друга Црна Гора чије смо име изговарали са највећим поштовањем и дивили се њеним јунацима,кршним момцима(ђетићима)и прелијепим Црногоркама,које су рађале и одгајале људе и јунаке опјеване у нашим најљепшим пјесмама.Кад облаци с мора крену,одмарају на Ловћену.Ој Ловћене,поносити,гроб Његошев тебе кити.Сви кршеви Црне Горе о јунаштву вјечно зборе.Тамо брда и литице тврде и сад турским лешинама смрде.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља