недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Какав мушкарац у језику постаје баба

Наши сународници у међусобном обраћању, или кад говоре о својим познаницима, много чешће оговарају, критикују и ниподаштавају, него што се једни другима диве и узајамно уважавају
Аутор: Јована Јовановић*понедељак, 31.10.2016. у 19:00

Као посебно занимљива група речи у лексичком систему српског језика издвајају се пејоративи који се користе у именовању човека. Посреди су различите речи погрдног, презривог и подругљивог значења којима се у нашем језику именују припадници одређених друштвених група. Њиховим проучавањем долазимо до занимљивих запажања и закључака о томе како се на плану лексике, тј. речничког фонда српског језика манифестују различити видови дискриминације и изопштавања који су присутни у нашем друштву и националној култури, те са којима се свакодневно сусрећемо, како у неформалној – тако и у јавној комуникацији и језику медија.

Ако обратимо пажњу на начин на који се наши сународници једни другима обраћају, међусобно се ословљавају или пак говоре о својим познаницима, приметићемо да се много чешће оговарају, критикују и ниподаштавају, него што се једни другима диве и узајамно уважавају. Запашће нам такође за ухо и то да одређену особу неретко именујемо и квалификујемо на основу њене етничке или верске припадности, друштвеног и материјалног статуса, старосног доба, пола, сексуалног опредељења. Исто тако, негативно именовање може бити мотивисано и неком физичком маном те особе, поремећајем у менталном развоју, а веома често и неким њеним интелектуалним недостатком.

Готово свакодневно можемо чути да људи једни друге називају кретенима, при чему практично никад не подразумевају медицински термин који се користи за именовање особе оболеле од кретенизма, тј. за идиоте. Тако, наиме, у разговорном језику и неформалној комуникацији – кретен може постати практично свако, али по правилу је реч о особи која нам се не допада и коју, мање или више оправдано, сматрамо глупом, простом, неозбиљном. Ако пак за неког мушкарца каже да је баба – ваш саговорник заправо жели на презрив, подругљив, али врло експресиван начин да дочара плашљивца, кукавицу – човека коме су својствени понашање и особине старије жене.

Бацили смо поглед у неколико описних речника српског језика и у речник жаргона и приметили да бројне пејоративе употребљавамо када људе именујемо или ословљавамо према старосном добу. Негативна конотација оваквих речи заснива се на субјективној оцени старости као нечег непожељног, неповољног, што затим утиче на формирање негативног емотивног става према старијим особама. Запажамо ипак да се погрдне речи којима именујемо старије људе међусобно разликују по степену негативне експресивности коју изражавају. С једне стране уочавамо изразито пејоративне речи, као што су бабетина, бабускара, дедетина, старчекања, старчуљина, гробље, леш, мрцина, док се код других, на пример бакута, бакутанер, маторац, назире снижен пејоративни призвук.

Готово свакодневно можемо чути да људи једни друге називају кретенима, при чему практично никад не подразумевају медицински термин који се користи за именовање особеоболеле од кретенизма, тј. за идиоте

Погрдно значење често се развија метафором, па тако рецимо Метузалемом, према Речнику САНУ, примарно називамо би„блијског човека који је живео дуго и доживео највећу старост”, док секундарно метузалем постаје било који стар човек. То потврђује и низ примера из електронског корпуса српског језика, а ево и неких од њих: „Da li i ovaj matori metuzalem deli sudbinu ostalih penzionera i oseća krizu?” Или: „Konačno da ovaj matori metuzalem kaže nešto racionalno i pametno.“

У текстовима на интернету забележили смо и неколико примера у којима је именица леш пејоративно употребљена у значењу „старији човек”: „Иду ми на живце ти лешеви од 80 година који се гурају по дому здравља”; или: Јoš jedna stvar tera mlade ljude da idu iz zemlje. Matori leševi koji sede po sudovima i ne rade ništa!” Погрдно метафорично значење речи леш производ је асоцијативног повезивања старости са смрћу, које се не заснива на објективним сличностима између ових појмова, већ на говорниковом субјективном вредновању тих појмова и на негативним емоцијама које има у вези са њима.   ¶

*Институт за српски језик САНУ, докторанд Филолошког факултета УБ


Коментари8
dd46c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mara M.
Trudim se da se lepo izražavam, tačnim ali i lepim rečima kojim oblikujem svoju dušu i misli, ali i moja duša i misli su u vezi sa umom koga "hranim" takvim podacima da zadovoljim svoje estetske kriterijume. I neizbegavajući temu mogu da pitam zašto je, u ovom slučaju ćirilicom, napisano - pejorativno!? Ako je reč latinskog porekla odaklo je došlo to da je čitamo kao da je tigla iz francuskog!? Znam, imamo mnogo reči iz raznih stranih jezika, neke smo primili kako smo čuli a neke kako su napisane, a neke smo napravili kako nama odgovara. I te reči su se odomaćile ali ne i ova koja je više puta napisana u tekstu sa J pa me malo zbunjuje. Biću zahvalna da mi objasnite (moje godine pripadaju tom dobu) koji je tačan izgovor kako bih mogla svojoj porodici da ponudim najbolje rešenje. Nikako mi se ne dopada ni to što svakih pet ili šest godina "pravimo" nove gramatike, nova pravila pa sam u ovim svojim godinama doživela više puta svoju nepismenost a to ne želim da dam mladjim generacijama
Radovan S.
G-đo Jovanović, ove pojave nisu karakteristične samo za srpski jezik. Toga ima na jednak način i u engleskom i italijanskom jeziku, verovatno bi poznavaoci i drugih jezika to mogli da potvrde. Jedino što je takav način izražavanja vezan za uličarsku i ruralnu supkulturu, a ona je u Srbiji ne samo brojna, nego i svojim jezičkim diskursom zahvata čitavo društvo gde niko ne smatra da mu je ispod časti da se služi njenim diskursom i facijalnom mimikom kako bi pokazao svoju ležernost, neformalnost, savremenost.
Milica
Autor je zaboravio da postoje pežorativni izrazi i za mlade: slinavko, balavac, derište, klinac, upišanko... Bogatstvo leksike, pre nego sociološki problem. Sasvim razumljiva i sveprisutna pojava u svakom jeziku.
gaudeamus igitur
Pre neki dan je Ed u Kanadi istrcao maraton za manje od cetiri sata. Nista ne bi bilo cudno da Ed nema 85 godina i da 99 odsto beogradskih dvadesetogodisnjaka ne bi dozivelo ni deseti kilometar. Ono sto bi neki drugi Ed mogao imati u svojoj glavi u osamdeset petoj, neuporedivo je mocnije od ove fizicke superiornosti osamdeset i petogodisnjeg Eda koji trci maraton.
Anča
Ja mislim da kad za nekog kažemo da je "baba" pod tim podrazumevamo da je dosadan. Na primer: "Što nećeš s nama u grad večeras? Nemoj da si baba".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља