уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР МЕКОЛ СМИТ, писац, 61. сајам књига

Поглед у мојим романима усмерен је ка небу

Некада су деци преношене верске поруке да непријатељу треба опростити. Ко им то сада говори?
Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 31.10.2016. у 14:00
(Фото Ненад Неговановић)

Александар Мекол Смит, светски познати аутор романа „Прва дамска детективска агенција” и читавог серијала књига о првој афричкој приватној детективки Рамоцве, као и серијала „Недељни филозофски клуб”, чија јунакиња је Изабел Далхуси, први пут био је гост свог београдског издавача „Самиздата Б92”, у оквиру 61. Међунродног београдског сајма књига. Представљено је и ново издање „Самиздата” – „Школски брод Тобермори”  Мекол Смита, из новог серијала за децу. Александар Мекол Смит рођен је у Родезији, данашњем Зимбабвеу, а његов даљи живот везан је за Шкотску. Један је од најугледнијих стручњака и универзитетских професора из области медицинског права, а поред правних, аутор је и књига из филозофије и медицинске етике. Његове књиге читају се у милионским тиражима широм света.

За животни позив одабрали сте врло озбиљну професију. Да ли је писање, као ваше друго занимање, нека врста бега од те одговорности?

Могуће да јесте. Међутим, одувек сам желео да пишем, а свој први рукопис послао сам издавачу када сам имао само осам година. Желео сам да пишем и када сам постао професор медицинског права, писао сам у слободно време. Можда то није био прави бег, већ бављење нечим сасвим другачијим. Писци су приморани да имају и неко друго занимање, морају да зарађују за живот док се заиста не докажу у писању. Ако им се посрећи и њихове књиге постигну успех, онда могу да се посвете само књижевности. Али тада ће им, због много путовања и гостовања по књижевним фестивалима, недостајати време за писање.

Будући да се више бавите манама у људској природи пре него њеним мрачним делом, или злочином, да ли сте и благонаклонији према људској природи?

Имам врло јасну представу о томе шта је исправно, као и моји јунаци. Постоје правила за опроштај и за исцељење. Драгоцена Рамоцве је особа која прашта и то је врло важно – знати опростити и разумети. Она не кажњава људе, за разлику од детективског романа, где је особа ухваћена у злочину и кажњена због тога. То се не дешава у мојим књигама. Осећам да је праштање важно. О томе се данас не говори много, због тога што се већа пажња поклања проналажењу криваца за нешто што се десило, наметањем одговорности. Постајемо друштва одмазде. Откуда то, одакле потичу таква мерила вредности? Некада су деци преношене верске поруке да непријатељу треба опростити. Ко им то сада говори? Вредности компјутерских игара усмерене су на то да непријатеље треба победити, поразити.

Да ли због тога ваше јунакиње, мудре  жене, детективи и филозофи, на видело извлаче те заборављене вредности?

То побуђује на занимљиве разлике између мушке и женске перспективе, гледања на ствари. Женски разговори разликују се од мушких, и иако знам да то није ништа ново, мени је драже да пишем управо о ономе што заокупља жене, о њиховом погледу на свакодневицу.

Ваша прва домовина била је Зимбабве, друга је Шкотска. Колико су ове различите средине утицале на топониме ваших романа?

Детињство сам провео у данашњем Зимбабвеу, и сада повремено одлазим у  Боцвану, затим у Кејптаун. Већину живота провео сам у Шкотској, о којој највише и пишем. Међутим, пишем и о другим земљама, неке моје приче смештене су у Аустралију. Африка је део моје прошлости на неки начин и не бих могао да напишем књиге које се дешавају у Боцвани да нисам тамо живео. Волим тај осећај: мирисе, светлост, атмосферу Африке. Доживљај места врло је важан у мојим књигама, а тек онда смештам јунаке у простор. Трагам за одређеним особеностима, одликама, атмосфером, пажњу поклањам архитектури, светлости. Често је поглед у мојим романима усмерен ка небу. Када описујете неко место, довољан је мали потез „кистом“, а остало остављате читаоцу. На пример, довољно је је олују наговестити пурпурним облацима афричког неба.

Члан сте „Стварно ужасног оркестра”. Да ли и ужасна музика може да улепша свет?

Мислим да може. Моја жена и ја покренули смо овај оркестар пре 20 година, има око 60 чланова и од тада је врло популаран. Мислим, ми звучимо стварно лоше, много лоше, сви су врло слаби. Упркос томе, воле да свирају заједно и људи воле да нас слушају. Идемо чак и на турнеје, ишли смо у Шведску у Њујорк. Људи воле да виде аматере на сцени који покушавају да се ускладе, што је и смешно.

Као у новом филму са Мерил Стрип о Флоранс Фостер Џенкинс, која није знала да пева, а наступила је у Карнеги  холу...

То је одличан филм. Недавно сам писао о животу Флоранс Фостер Џенкинс за „Њујорк тајмс”. Она ме занима већ годинама. Мерил Стрип је одлична у том филму, нарочито у последњој сцени када је изговорилаа: „Рекли су да не умем да певам, али ја јесам певала”.

Били сте један од оснивача Правног факултета у Африци. Извора информација је много, међутим, колико је важно право образовање?

Најважније је људима не ускратити образовање. Посебан аспект образовања јесу књиге за децу. Читањем се домалена стварају морални актери друштва, а наше вредности, емпатију, можемо им пренети управо причама. Треба контролисати игрице, које деци одузимају машту и моћ да препознају осећања другог. Интернет има важност Гутенбергове револуције, али опасност је у изолацији, губљењу стварног контакта са животом. Ипак, мислим да електроника неће убити књигу.

Говорили смо о атмосфери у одређеним земљама. Каква је атмосфера данас у Шкотској после брегзита?

То је атмосфера раздора, посебно што смо у Шкотској имали и референдум о изласку из Уједињеног Краљевства. Породице су разједињене, пријатељи су раздвојени. Многи људи у Великој Британији су за Европску унију, друге више занима контрола над сопственим животима. Мислим да је важно да људи успоставе контролу над сопственим животима. Не одговара свима идеја укидања држава и стварања једне огромне, супер државе.

Ко су ваши идеални читаоци?

Моји читаоци стварно су разнолики, има врло младих и врло старих. На турнеји у Калифорнији упознао сам читатељку Афроамериканку која је имала 101 годину! Покрећу ме ти сусрети са читаоцима, сваки дан примам пуно писама из читавог света, врло их емотивно и озбиљно схватам. Када неко прочита вашу књигу, успоставља са вама разговор. Кад упознам читаоца осећам да сам срео пријатеља. Сретао сам болесне људе којима су помогле моје књиге о позитивној детективки Рамоцве.

Шта мислите о Дилановој Нобеловој награди?

Мислим да је Боб Дилан, и као песник, донео много задовољства људима. Он је популарни и цењени песник, заслужио је то.


Коментари2
12754
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lazarevic ljubomir
Pametnjakovic,Nama treba mur Na zemlji. U prehodnom clanku sam kritikovao naucnike.Izmislili sad daje merondum pozitivan,a Da su prehodni bili pubertetlije Ako gospodin vucic stvara poslove za narod po mogucnosti,To se vidiA stasu akademici stvorili To nepise Znaci nista.Oni sluze Da se elita fotografise Sa njima, jer To godi gezdjovanima Slikalise Sa akademcima. Ma Nemoj te molivas SAme ulizice u tom a kad.drustvu. PESMAROSI Neka pisu pesmice svojoj deci . Gde Gde je stvarni rad ..? Ukinuti te ustanove pesmarosa. Ko U srbiji moze Da kupi ozbiljnu knjigu Ovi pesmarosi ponajvljaju nekoliko puta godisnje.Vec sam ranije kritikovao Pesmarose. Onisu akademci. Gde To pistoji U ozbiljnoj zemlji.
Tatjana
Serijal knjiga о prvoj аfrickoj privatnoj detektivki Mma Ramocve je sjajan. Toliko plemenitosti, optimizma, postovanja, razumevanja, nesebicne ljubavi ...... malo pozitive u ova tmurna vremena. Hvala mu na ovim romanima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља