среда, 23.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20
РАСПОДЕЛА ИМОВИНЕ СФРЈ

​Мртви анекси убијају људе

Вредност зграда, станова и одмаралишта српских предузећа Хрватској у тренутку распада СФРЈ износила је 1,8 милијарди евра, а хрватских у Србији око 800 милиона евра
Аутор: Александар Микавицауторак, 01.11.2016. у 09:39
Српске фирме потражују одмаралишта на Јадрану (Фото Никола Тркља)

Оставинска расправа бивших република СФРЈ још није окончана. Почела је пре 15 година, 29. јуна 2001, кад су државе наследнице некадашње нам заједничке државе у Бечу потписале Споразум о питањима сукцесије СФРЈ. Обавезале су се да ће „у седам корака” праведно расподелити права и обавезе целокупне „заоставштине” друге Југославије. Споразум о сукцесији ступио је на снагу три године касније, тек кад га је Хрватска као последња ратификовала.

Најдаље се одмакло у расподели дипломатских представништава бивше државе. Али, сукцесија није само подела амбасада, готовине у страној валути и златних полуга, него и анекс Г – одредбе о својини правних лица, приватној својини и стеченим правима и анекс Е – одредбе о пензијама, који су још само мртво слово на папиру и предмет спорења Србије и Хрватске.

– Једно од важних нерешених питања између Србије и Хрватске јесте и имовина и решавање имовинских права – указује Дејан Јововић, некадашњи помоћник министра за економске односе с иностранством у Влади СРЈ. – Споразумом о сукцесији СФРЈ предвиђено је да се расподела државне имовине изврши према принципу да сва непокретна имовина бивше заједничке државе припадне државама наследницама на чијој се територији она налази. Правна лица, власници непокретне имовине, према овом споразуму – „прилог Г”, задржавају право власништва према стању из 1990, без обзира на чијој је територији та имовина.

Међутим, Хрватска, као и још неке бивше републике некадашње заједничке државе, није поштовала овај принцип.

– Хрватска је још пре ступања на снагу Споразума о сукцесији, 1991. године донела Уредбу о национализацији српске имовине, којом је пренела власништво на државу Хрватску – подсећа Јововић. – Под утицајем међународне заједнице, уредба је повучена, али је већим делом та имовина већ била продата пре правоснажности Споразума о сукцесији. Пре свих, оне најатрактивније – хотели и одмаралишта српских предузећа, градова и општина.

Према подацима Дирекције за имовину Републике Србије, вредност зграда, станова, одмаралишта некадашњих српских предузећа, али и локалних самоуправа у Хрватској у тренутку распада СФРЈ износила је 1,8 милијарди евра, а хрватских у Србији око 800 милиона евра. Према другој званичној процени, имовина фирми из Србије и прогнаних Срба у Хрватској, који су оставили најмање 65.000 кућа, вреди бар неколико милијарди евра. Поред тога, прогнаним припадницима српске националности је одузето и готово 50.000 станова на којима су имали станарско право.

„Прилогом Г” све државе наследнице су преузеле обавезу да замрзну имовинско стање с 31. децембром 1990. године.

Радмила Никшић, помоћница директора у Агенцији за реституцију Републике Србије, која се бавила „прилогом Г” Споразума о сукцесији у периоду од 1995. па све до распада Државне заједнице Србијa и Црнa Горa, у ондашњем Савезном министарству правде, које је било задужено да изврши евидентирање имовине избеглих и прогнаних, грађана СРЈ, која се налазила у бившим југословенским републикама као и имовине правних лица са седиштем у СРЈ, а имовином на простору екс Југославије, каже за наш лист да је држава Хрватска чинила све што је могла да правним, али и ванинституционалним мерама, онемогући да сва та лица дођу до своје имовине. Донето је низ уредби којима је та имовина била одузета.

– Одмах после ратификације споразума, у СРЈ је почело враћање имовине која је била у Србији не само предузећима из Хрватске, већ и из Словеније и Босне и Херцеговине – каже Никшићева. – Тако је враћено више од 11.000 метара квадратних пословног и другог простора хрватском „Вартексу”, словеначким фирмама „Аеро” и „Компас” и босанској „Криваји”.

Никшићева подсећа на пресуду Трговински суд у Београду од 29. октобра 2004. којом је загребачком предузећу „Астра интернационал” враћен пословни простор у бившој Улици Моше Пијаде, сада Дечанској број 5 у Београду, површине 166 квм. „Предузећу које је користило ту имовину суд је наложио да у року од осам дана испразни канцеларије и кључ од улазних врата преда тужиоцу.”

Радмила Никшић, као правник, поздравља овакву одлуку нашег суда, али подсећа да многа предузећа из Србије и појединци, власници имовине и носиоци станарског права у Хрватској још чекају да суседна држава примени право Европске уније, чија је чланица од 1. јула 2013, упркос чињеници да га упорно игнорише.

Наша држава се прилично пасивно понашала када је реч о имовинском правима њених грађана и правних лица у Хрватској, сматра Никшићева.

– Ако је немогуће да се дође до изворне имовине, треба радити на томе да се бар постигне обострани договор о правичној надокнади за заосталу имовину и потраживања – сматра наша саговорница.


Коментари4
b275c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миша Милас
Хвала "Политици" што она води рачуна о прогнанима из бивших државица СФРЈ. Навешћу мој пример: имам плац у РХ на који не смем да уђем јер га је узурпирао Хрват избеглица из БиХ. Хрватске се НЕ ОБАЗИРЕ на моје жалбе и захтеве. РХ је у ЕУ и НАТО и кажу: Шта нам ви Срби можете? Држава Србија ратује са РХ у вези неких хрватских парола и споменика, АЛИ ЈЕ НИЈЕ БРИГА ЗА НАША ПРАВА.
ksenija mikulicic
Nemaju se sta drzave dogovarati o pravicnoj naknadi za privatnu svojinu, nakon sto su se obavezale da ce temeljem medjunarodnog sporazuma (ugovora) tu svojinu STITITI, I VRATITI zemljisnoknjiznim vlasnicima od 31.12.1990. Na drzavama je da osiguraju da se obaveza iz zporazuma sprovede!!!!
ksenija mikulicic
zasto o toj temi ne razgovarate sa zvanicnicima koji SADA obnasaju duznosti vezane za provedbu Aneksa G. Tko su ti ljudi ? Kakva je zvanicna politika? Sta SADA cine po tom pitanju. Znamo mi da je Sporazum o sukcesiji SFRJ , ratificiran u svim bivsim jugoslavenskim republikama i da je na snazi kao medjunarodni ugovor koji ima vecu pravnu snagu od domaceg zakonodavstva , odosno, da je sastavni dio zakonodavnog procesa i Srbije i Hrvatske . Isto znamo da se Aneks G ne sprovodi niti u Srbiji niti u Hrvatskoj. Cak sto vise sudovi redovito donose odbijajucu presudu protiv onih koji se pozivaju na Aneks G. Cak se niti sud u Strasbourgu do sada nije bavio ovom temom zbog opstrukcije hrvatskih sluzbenika koji vrse prvu selekciju slucajeva o kojim ce sud raspravljati ili ne ( Gosp Mataga). Dakle jasno je da Hrvatska politicki obstruira Aneks G. To je svima jasno , medjutim , sta radi Srbij?. Zasto ona koci povrat imovine poduzeca sa sredistem u Srbiji.Zasto je prihvatila hrvatske stavo
Dragan Pik-lon
Bravo "Politiko"-poceli ste da mislite malo i za svoj Narod!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља