петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:50
ОКТОБАРСКО СЕЋАЊЕ НА ДАНИЛА КИША

Међу првима стигао у Европу

„Жута звезда, налик на маслачак”: занимљива расправа о новосадским данима и париском искуству Данила Киша, поводом монографије Миливоја Павловића награђене на Сајму књига специјалним признањем
Аутор: Јасна Ђорђевићпонедељак, 31.10.2016. у 14:30
Киш и Павловић за време последњег Кишовог боравка у Србији (Фото: лична архива)

Нови Сад – Месец дана пред смрт, непосредно пошто је у „Политици” објавио своју последњу песму (написану на вест о смрти Мире Траиловић), Данило Киш је, на питање пријатеља шта га боли, кратко одговорио: „Живот”. Умро је пре четврт века у Паризу као „етнографска реткост”, како је сам за себе говорио; као последњи из своје лозе. У часу смрти био је у најужем избору за Нобелову награду, коју би свакако те или неке наредне године добио да га тешка болест није „на половици живота” преселила у сећање.

Недавно у Новом Саду, управо у време кад се славила вест о проглашењу овог града за европску престоницу културе, о Кишу као европском писцу беседило се на чувеној трибини Културног центра Новог Сада, смештеног у самом средишту града, између Владичанског двора, Катедрале и зграде Српског народног позоришта. Недалеко од новосадске Успенске цркве, у којој је четворогодишњи Данило (1939) крштен по православном обреду, управо тај документ му је спасао живот за време трагичне фашистичке рације јануара 1942.

Данило Киш је прве чулне импресије понео из Новог Сада, у који се његова породица преселила из родне Суботице кад је он имао две године. Ту се први пут срео са злом Холокауста, хладне јануарске зиме 1942. Касније је описивао панораму залеђеног Дунава у који су гурали живе Србе и Јевреје, не желећи да на њих троше метак. Присуствовао је сцени кад је и његов отац био дошао на ред, али је (тада) преживео неким чудом јер се рупа била зачепила од лешева те је егзекуција била одложена за сутрадан.

Повод за расправу о европској димензији дела Данила Киша била је монографска студија Миливоја Павловића „Венац од трња за Данила Киша”, коју је недавно објавио „Службени гласник”. На око 600 страница, у изванредној ликовној опреми Милоша Мајсторовића, професор Павловић (иначе декан Факултета за културу и медије у Београду) понудио је до сада најшири и најпотпунији увид у Кишову биографију и сачинио књижевни пресек његовог разнородног дела (приповетке, романи, есеји, драме, стихови, преводи).

Отварајући трибину, уредник у Културном центру, истакнути песник Ђорђо Сладоје, оценио је Павловићево дело као „кишовски документовано, компетентно и уравнотежено” у приступу деликатним књижевноисторијским, теоријским па и идеолошким темама. Без обзира на чињеницу да савремена наука различито гледа на место биографске методе у тумачењу дела, па и на стратегије којима писци прибегавају, из бројних разговора које је Павловић водио с Кишом, као и из богатог илустративног материјала који је предочио у овој књизи, може се – по речима Сладоја – закључити да су Кишове новосадске трауме предодредиле тематску и жанровску усмереност његовог естетског опуса.

Универзитетски професор Јован Делић, с Филолошког факултета у Београду, рекао је да Павловићева књига доприноси бољем разумевању не само индивидуалне поетике Данила Киша, већ и јаснијем поимању магистралних токова модерне европске књижевности.

Аутор Миливоје Павловић рекао је да Кишу дугујемо захвалност за најизразитије продоре наше књижевности у свет модерних идеја. „Он је српски писац у ’хаосу света’, да не кажем, кишовски, у ’планетарном лудилу’, али с европским видицима у време кад то није било конјунктурно као данас”, каже Павловић. „Био је мајстор ерудитских игара и аутор белетристичких текстова у којима се аутономност уметничког чина брани с великим енергетским напоном.”

Киш је, као зналац француског језика и француске културе – подсећа Павловић – више пута говорио о Паризу из своје носталгичне и номадске перспективе. Али, он тамо није отишао као туриста или гастарбајтер, већ као писац чије су књиге излазиле код најугледнијих париских издавача. Киш је стигао у Париз пре других наших писаца (чак ни Андрић није још имао одговарајућу рецепцију) и гледао је на француски духовни простор као на „културу медијације”. Француски преводи његових књига помогли су му да лакше освоји међународну тржницу духа. Киш никад није прихватио позицију дисидента или избеглице. Није одбацио наш пасош, каже Павловић, иако су му многе земље нудиле свој.

Павловић је темељио своју књигу на разговорима које је с Кишом водио током више деценија, почев од првог интервјуа, за НИН, 1973, у часу кад је Кишов роман „Пешчаник” проглашен за најбољи на тадашњем српскохрватском простору, преко потоњих сусрета и дијалога на Цетињу, у Дубровнику и Паризу, до разговора из лета 1989, кад је тешко болестан Киш последњи пут боравио у Србији. Павловић подсећа да је Данило Киш – иако космополита, светски путник и полиглота, плодни преводилац с пет језика – писао и сањао на српском језику, сматрајући тај језик својом правом отаџбином. Био је, до краја, жесток борац за највише стилске вредности српског језика.

„Вукући за собом наслеђе локалних битака, Киш је мирисе и боје нашег поднебља учинио блиским и оним читаоцима који не познају изворно матерњу мелодију српског језика”, закључио је Павловић, подсетивши да посредством дела Д. Киша – који је, уз Андрића и Павића, у свету најпревођенији српски писац – и српски језик учествује у глобалној авантури савремене епохе.

Павловићева књига „Венац од трња за Данила Киша” награђена је на управо завршеном Сајму књига специјалном наградом као „особени ауторски, издавачки и културолошки пројекат” који годишњице Кишовог рођења и смрти обележава на начин достојан великог писца.


Коментари0
ae6c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља