уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:15

Словаци су, пре кулена, јако добро гајили хмељ

У међуратном периоду центар хмељарства био je Бачки Петровац, одакле се та биљка извозила и у Индију, Америку и Совјетски Савез
Аутор: Снежана Ковачевићуторак, 01.11.2016. у 12:00
Господа на великом џаку хмеља наздрављају добро обављеном послу (Фото С. Ковачевић)
Део поставке: Традиционална ношња Словака (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – За Словаке у Војводини кажу да су весео народ који лепо пева и носи плаву одећу. Гурмани ће тој стереотипној представи додати и ону о добром кулену, који се прави у Бачком Петровцу и другим местима насељеним словачким становништвом. Али, много пре кулена, Словаци су у Војводини, где живе већ скоро три века, јако добро правили хмељ. Гајио се ту од 1770. године, када је гроф Хадик на свом имању код Футога поставио прве хмељарнике, забележили су историчари.

У то време почео се садити на имањима у Кулпину, Бачком Петровцу, Челареву. На касније ширење ове биљке утицале су препоруке словачког учитеља из Падине Алберта Марћиша. У почетку је узгој био веома скуп за обичан народ, јер је изискивао велике улоге. То се развојем новчаних завода променило, могло се доћи до позајмице, па су подизани бројни хмељарници.

„Словаци су ту веома много новца зарадили. У Бачком Петровцу је било тридесетак складишта хмеља, постао је центар хмељарства у међуратном периоду, а та биљка извозила се чак у Индију, као и у Америку, Совјетски Савез”, каже кустос-етнолог Ана Сеч Пинћир, један од аутора изложбе „Преко брда и долина – Три века Словака у Војводини” у Музеју Војводине.

Избегавајући стереотипе, изложба даје поглед на материјалну, духовну и културну баштину овог народа, а хмељарство је само један од сегмената живота Словака на овим просторима, који су имали и Удружење бачких хмељара, основано 1905, као и часопис „Бачки хмељни баштован”, издаван на четири језика: српском, мађарском, немачком и словачком.

За брање високе биљке коришћене су дрвене штуле, а један такав примерак изложен је у музеју, уз старе фотографије пољопривредника. Једна такође приказује групу господски обучених људи испред складишта, од којих тројица седе на великом џаку хмеља и криглама пива наздрављају, могуће добро обављеном послу. Стизале су и награде из света, о чему сведочи медаља коју је у Барселони 1929. године за своју сорту добио Петровчанин Јурај Чањи.

Поднебље је одговарало и узгоју кудеље, чија нит је дуго времена била основна текстилна сировина у словачким кућама. „Од кудеље су правили сав текстил, што за одећу, што за кућну употребу, а вишкове су продавали. Најчешће су то радиле жене, а то што су зарадиле ишло је за домаћинство, кухињу и за мираз”, наводи Ана Сеч Пинћир, додајући да је посвећеност производњи текстила довела и до развоја специфичних техника украшавања, нарочито у ткању, која се у појединим местима неговала и до краја 20. века.

Најстарији предмет на изложби је сврдло, с урезаном 1783. годином. Позајмљено је из музеја у Бачком Петровцу, месту у коме се четири деценије раније населила прва већа група Словака, у миграцијама у тадашњој Аустроугарској. „Долазили су пре свега због обрадивог земљишта и насељавани на поседе властелина и бискупска имања”, наводи наша саговорница.

Уз пољопривреду, бавили су се занатством, које каснијим окупљањем занатлија у цехове добија замах. У књизи једног таквог друштва, основаног 1842. године, руком су исписана имена многобројних ковача, тесара, столара, млинара, шнајдера, шеширџија, чизмара из Петровца, Кулпина, Гложана, Руменке...

 

Милетићева популарност код Словака

Изложба о Словацима у Музеју Војводине отворена је поводом 169. годишњице ове установе културе која рођендан истовремено обележава и изложбом чувене слике Паје Јовановића „Сеоба Срба”, донете из панчевачког музеја. Тако су додатно истакнуте везе два народа, који су кроз историју били упућивани један на други. Заједно су политички деловали у Угарском сабору, где се Светозар Милетић као заступник залагао за аутономију мањинских народа у Угарској. Због тога је уживао, кажу историчари, велику популарност међу Словацима. Подсећају да је Милетић бурно реаговао на репресивне мере владе Калмана Тисе уперене против словачког националног покрета, затварања Матице словачке и словачких гимназија, забране словачких удружења и манифестација и хапшења политичких личности.

Такође, у кулпинском изборном срезу 1865. српски племић Ђорђе Стратимировић и потпредседник Матице словачке Карол Кузмани потписали су споразум о заједничкој подршци истом кандидату, којег би у једном изборном циклусу одређивали Срби, а у наредном Словаци. На изборима те године заједнички кандидат био је Миша Димитријевић, а на следећим, 1869, председник Словачке народне странке Вилијем Паулини Тот.

Изложбом су осветљене и културне везе Словака са Србима. Писац и филолог Павел Јозеф Шафарик долази на место директора Новосадске гимназије (1819) на иницијативу карловачког митрополита Стефана Стратимировића. Шафарик је био и стални сарадник Летописа Матице српске.

Јан Колар, родоначелник идеје свесловенске узајамности и управник Словачког друштва у Пешти, био је пријатељ Теодора Павловића, првог секретара Матице српске у том граду, којег је мотивисао да покрене „Српски народни лист”.

 

Ковачичка наива

Представљајући културни идентитет војвођанских Словака, Музеј Војводине одабрао је за изложбу „Преко брда и долина” слике најпознатијих уметника ковачичке наиве. Изложена су, између осталог, дела Мартина Јонаша, чије слике су карактеристичне по ликовима сељака екстремно великих шака и стопала, као и радови „сликарке дечје душе” Зузане Халупове.


Коментари4
38436
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vjera Kanja
Mlade generacije Slovaka koji su ne samo vredni,marljivi i lojalni već i ponosni,požrtvovani,ambiciozni i nadareni sigurno će nastaviti stopama svojih predaka...
Vjera Kanja
Elegantan mlad Slovak,odgajivač hmelja i biznismen Karlo Boldocki st., koji stoji sasvim levo je Karlo Boldocki st.(1899-1982)iz Bačkog Petrovca,pasionirani odgajivač bačkog hmelja, koji je svoj život posvetio ovoj neobičnoj biljci i dobio za svoj rad nagradu prilikom proslave 200 godišnjice hmeljarstva u Vojvodini.Razvijao je intenzivnu saradnju naročito sa Slovenijom(Laško i ostali centri) i njihovim odgajivaičma hmelja.
Листер
Словаци - најбоља национална мањина у Србији. Вредни и марљиви, и лојални српској држави. Штета што нам нису све мањине као Словаци. Такође је велика штета што нам је пропала производња хмеља.
posmatrač
Pozdrav Slovacima! Vredan i radan narod.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља