недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:04

Када је Црногорац лењ а Босанац глуп

Културолошки нанос који препознајемо у структури значења пејоратива усташа само је делимично последица реалног историјског искуства, а махом увреженог колективног става
Аутор: Јо­ва­на Јо­ва­но­вићуторак, 01.11.2016. у 15:00
Ћирилично иницијално писмо ЦЕРАК (Дарко Новаковић)

Ме­ђу ре­чи­ма по­грд­ног зна­че­ња у срп­ском је­зи­ку по­себ­ну гру­пу чи­не оне ко­ји­ма се чо­век име­ну­је на осно­ву при­пад­но­сти не­кој ет­нич­кој ску­пи­ни. Та­ко у Ма­ти­чи­ном реч­ни­ку на­ла­зи­мо пе­јо­ра­ти­ве Бо­сан­че­рос, Ма­ђа­рен­ти­на, Ци­га­ни­ја, Ци­ган­шти­на, Цр­но­гор­чи­на, Шва­бу­ри­на и дру­ге код ко­јих се не­га­тив­но екс­пре­сив­но зна­че­ње по­сти­же од­го­ва­ра­ју­ћим на­став­ци­ма. Исти реч­ник, с дру­ге стра­не, бе­ле­жи и низ асо­ци­ја­тив­них, ме­та­фо­рич­ких пе­јо­ра­ти­ва овог ти­па, ме­ђу ко­ји­ма су, ре­ци­мо, лац­ман, жа­бар, мач­кар, уста­ша или есе­со­вац. По­грд­но зна­че­ње ова­квих ре­чи је по­сле­ди­ца се­ман­тич­ких тран­сфор­ма­ци­ја ко­је се за­сни­ва­ју на раз­ли­чи­тим ван­је­зич­ким фак­то­ри­ма – на објек­тив­ном зна­њу или пак на пред­ста­ва­ма, уве­ре­њи­ма ко­је го­вор­ник има о име­но­ва­ном пој­му (ов­де осо­би), од­но­сно на ње­го­вом су­бјек­тив­ном ста­ву, емо­тив­ном од­но­су и вред­но­ва­њу не­ких осо­би­на ко­је при­пи­су­је при­пад­ни­ци­ма кон­крет­не ет­нич­ке ску­пи­не. По­сре­ди је ко­лек­тив­на екс­пре­си­ја, ко­ја је објек­тив­но не­про­ве­ри­ва, али увек афек­тив­на и кул­ту­ро­ло­шки обо­је­на. При­ме­ра ра­ди, ком­по­нен­та зна­че­ња ко­ја нам омо­гу­ћа­ва да Ита­ли­ја­на на­зо­ве­мо жа­ба­ром, тј. чо­ве­ком ко­ји је­де жа­бе, за­сни­ва се на ко­лек­тив­ним пред­ра­су­да­ма ко­је це­ло­куп­на на­ша го­вор­на за­јед­ни­ца га­ји пре­ма при­пад­ни­ци­ма да­те на­ци­о­нал­не ску­пи­не. 

Не­га­тив­на ко­лек­тив­на екс­пре­си­ја и не­га­тив­но вред­но­ва­ње пој­ма по­себ­но до­ла­зе до из­ра­жа­ја при­ли­ком упо­тре­бе пе­јо­ра­тив­ног на­зи­ва уста­ша у ме­та­фо­рич­ком зна­че­њу „Хр­ват уоп­ште”. Ово зна­че­ње илу­стру­ју сле­де­ћи при­ме­ри из раз­го­вор­ног је­зи­ка, ко­ји су по­твр­ђе­ни у елек­трон­ском кор­пу­су срп­ског је­зи­ка: пр­ви – „Кo ima i ma­lo mo­zga ume­sto kod ustaša ide u Grčku“; и дру­ги – „S kim igra­mo u po­lu­fi­na­lu? – Naj­ve­ro­vat­ni­je sa ustašama, su­tra će se zna­ti.“
За­ни­мљи­во је да се и у Асо­ци­ја­тив­ном реч­ни­ку срп­ског је­зи­ка као уоби­ча­је­на ре­ак­ци­ја го­вор­ни­ка на сти­му­лус Хр­ва­ти по­ја­вљу­је реч уста­ша (од­мах иза ре­чи на­род, ко­ја је не­у­трал­на). Ова­ква асо­ци­ја­тив­на ве­за је за­сно­ва­на  на исто­риј­ском зна­че­њу ре­чи уста­ша, ко­ју бе­ле­жи Ма­ти­чин јед­но­том­ни реч­ник: „при­пад­ник пре­те­жно хр­ват­ске фа­ши­стич­ке ор­га­ни­за­ци­је Ан­те Па­ве­ли­ћа и хр­ват­ских и му­сли­ман­ских фaши­стич­ких ору­жа­ниx сна­га у Дру­гом свет­ском ра­ту”. Кул­ту­ро­ло­шки на­нос ко­ји пре­по­зна­је­мо у струк­ту­ри зна­че­ња пе­јо­ра­ти­ва уста­ша са­мо је де­ли­мич­но по­сле­ди­ца ре­ал­ног исто­риј­ског ис­ку­ства, а ма­хом увре­же­ног ко­лек­тив­ног ста­ва, ге­не­ра­ли­за­ци­је и не­га­тив­ног емо­тив­ног од­но­са го­вор­никâ пре­ма при­пад­ни­ци­ма име­но­ва­не ет­нич­ке гру­пе.

Сва је при­ли­ка да се при­па­да­ње мно­штву, ве­ћи­ни – у не­кој за­јед­ни­ци сма­тра по­зи­тив­ном ка­рак­те­ри­сти­ком, док се ин­ди­ви­ду­ал­ност и из­ла­же­ње из гру­пе по би­ло ком обе­леж­ју про­це­њу­ју као не­га­тив­не ка­рак­те­ри­сти­ке у си­сте­му вред­но­сти кул­тур­не за­јед­ни­це

На сли­чан на­чин мо­ти­ви­са­на су и по­дру­гљи­ва ме­та­фо­рич­ка зна­че­ња ет­но­ни­ма Цр­но­го­рац, ко­ји ко­ри­сти­мо у зна­че­њу „лењ чо­ве­к”, од­но­сно Бо­са­нац, ко­јим екс­пре­сив­но озна­ча­ва­мо „глу­пог чо­ве­ка”.
Освр­ну­ће­мо се и на пе­јо­ра­ти­ве ко­ји­ма се у срп­ском је­зи­ку по­грд­но име­ну­ју осо­бе на осно­ву при­пад­но­сти не­кој ве­ри, цр­кви и сл. Ова ску­пи­на ре­чи по­ка­зу­је да срп­ска кул­тур­но-је­зич­ка за­јед­ни­ца кат­кад има не­га­ти­ван став пре­ма ма­њин­ским вер­ским гру­па­ма, од­но­сно да ве­зу­је раз­ли­чи­те сте­ре­о­ти­пе за њи­хо­ве при­пад­ни­ке. 
О то­ме све­до­че два пе­јо­ра­ти­ва ре­ги­стро­ва­на у Реч­ни­ку СА­НУ – пр­ви је Жи­дов, ко­ји је де­фи­ни­сан као „Је­вре­јин, у пре­зри­вом зна­че­њу”, а дру­ги ба­ли­ја, за ко­ји у по­ме­ну­том реч­ни­ку на­ла­зи­мо об­ја­шње­ње: „по­гр­дан на­зив за бо­сан­ско-хер­це­го­вач­ког му­сли­ма­на; на­зив за си­ро­ва, нео­те­са­на, си­ло­ви­та чо­ве­ка уоп­ште”. Чи­ње­ни­ца да су име­ни­це жи­дов и му­сли­ман, ко­је су ини­ци­јал­но са­мо име­но­ва­ле при­пад­ни­ке две­ју ве­ра, у је­зи­ку раз­ви­ле пе­јо­ра­тив­но зна­че­ње – ка­зу­је по­не­што о емо­тив­ном од­но­су го­вор­никâ срп­ског је­зи­ка пре­ма но­си­о­ци­ма да­тих вер­ских обе­леж­ја. Сва је при­ли­ка да се при­па­да­ње мно­штву, ве­ћи­ни – у не­кој за­јед­ни­ци сма­тра по­зи­тив­ном ка­рак­те­ри­сти­ком, док се ин­ди­ви­ду­ал­ност и из­ла­же­ње из гру­пе по би­ло ком обе­леж­ју (у овом слу­ча­ју вер­ском) про­це­њу­ју као не­га­тив­не ка­рак­те­ри­сти­ке у си­сте­му вред­но­сти кул­тур­не за­јед­ни­це. 
Раз­ли­чи­те из­ве­де­не по­грд­не на­зи­ве за му­сли­ма­не бе­ле­жи и „Реч­ник жар­го­на“ Дра­го­сла­ва Ан­дри­ћа, као и елек­трон­ски кор­пус срп­ског је­зи­ка на ин­тер­не­ту: то су, на при­мер, му­сли­џа, му­џос, му­џа­хе­дин; му­сли­ман­чи­на, му­сли­ман­чу­га. 
Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ, док­то­ранд Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та УБ


Коментари10
c9eca
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Betty Boop
Politicka korektnost je sasvim u redu u javnom govoru jer ne treba siriti mrznju. To se radi u svim zemljama na svetu. U vicevima nigde na svetu ne postoji politicka korektnost i koriste se isti ti "zabranjeni" termini. Ja sam u svom zivotu najvise cula od Muslima iz Bosne da pricaju viceve o Muji i Hasi. Ako pogledate pravu sustinu tih viceva, "Bosanci" nisu glupi, vec naprotiv imaju svoju vrstu logike koja prevazilazi uobicajenu logiku. U tome i jeste duhovitost viceva. Vicevi su duh jednog naroda, a narod u Srbiji i Bosni ima i te kako mnogo duha. Svasta moze da nam se uzme ali duh nam ne dirajte.
Gastarbajter T
Za ostale ne znam ali je za Crnogorce i Bosance poznato kako su postali "lenji" odnosno "glupi": Odmah po zavrsetku prvog svetskog rata beogradska "elita" je oranizovano lansirala viceve koji su prikazivale muslimane glupim (poznata je serija viceva o "cvetu muslimanske omladine"), Crnogorce lenjim a Siptare divljim i krvolocnim. Tek kasnije je rec musliman u vicevima zamenjena recju Bosanac. Muslimanska imena Mujo, Suljo i Haso su ostala. Trebalo je stanovnistvo novoosvojenih teritorija sto vise "srozati" kod obicnih Srba da bi se opravdale vrlo surove mere koje je vlast uvela na svim novoosvojenim (ne oslobodjenim jer vecina naroda na se tamo nije bas osecala "oslobodjenim") teritorijama. Pogresno je misliti da se Srbi kao narod uvek podsmevaju komsijama i da ih mrze. Uvek su to radili politicari us pomoc "elite" i "inteligencije" dok se narod uglavnom dobro slagao pomazuci jedni druge u nevolji.
mara
Било би лепо да нас обавестите одакле вам ове информације? Ако можете да поткрепите неким доказом. Овако изгледа као један од закључака (а и задатака) Конгреса КПЈ у Дрездену 1928. У сваком случају вам се не може оспорити политичка коректност.
Препоручујем 8
Relax
Niste mi objavili komentar, ok, možda sam malo preterao, suština je bila u tome da je članak uvredljiv samo prema komšijama, inače potpuno nepotrebno je pisan. Ali, kad je već pisan onda je tu trebalo "Ме­ђу ре­чи­ма по­грд­ног зна­че­ња у срп­ском је­зи­ку" da se nađu i gedža, era, džiber, pa i Srbijanac što i danas Hrvati izgovaraju u negativnom kontekstu ... Ima valjda i za nas nešto pogrdno ne samo za Bosance i Crnogorce. Nikako mi nije jasno čemu ova kampanja naših lingvista. Iz članka u članak, totalno nepotrebne uvrede.
Posmatrac
Vrlo interesantno, Jovana... A, bilo bi jos interesantnije da istrazite i napisete nesto o pogrdnim i uvredljivim imenima za Srbe koja imaju svi nasi susedi o kojima ste pisali u ovom nazovi naucnom radu. Pocnite prvo od bosanskog "djikan" (koje su uvrstili u zvanicne udzbenike u Bosni), pa onda nastavite dalje sa ostalim pezorativima kojima nas obasipaju iz susedstva. Jer- ovaj vas nazovi clanak mi se ni malo ne uklapa u kontekst akcije ocuvanja srpskog jezika. Vise mi deluje kao samo jos jedan u nizu narucenih politicki korektnih filozofiranja koja ne vode nicemu.
kievskaya rusь
Rekao bih da su "pogrde" ustaša i četnik postale "normalni" nazivi za Hrvate i Srbe, koje ljudi uglavnom i prihvaćaju, jer mnogi smatraju povijesne osobe i pojave pod tim imenima pozitivnim.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља