петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:17

Јунакиња Великог рата поново у родном граду

Земни остаци Љубице Чакаревић, овенчане медаљом „Милош Обилић”, чији је гроб био у Сарајеву, пренети у њено Ужице и сахрањени уз војне почасти
Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 31.10.2016. у 18:00
Љубица Чакаревић (Фото Википедија)
Последња пошта хероини на ужичком гробљу Доварје (Фото С. Јовичић)

Ужице – Почасна паљба војне јединице одјекивала је јуче ужичким гробљем Доварје у част јунакиње Великог рата Љубице Чакаревић, баш на дан када је Ужице 1918. године ослобођено у том рату. Овде, у породичну гробницу Чакаревића уз парастос, одавање поште и плотуне, укопани су земни остаци незаборављене ужичке ратнице Љубице, овенчане у рату Златном медаљом за храброст „Милош Обилић”. Преминула је она још 1980. године и тада била сахрањена на сарајевском гробљу Баре, а ових дана су, договором ужичких и сарајевских власти, Љубичини остаци ексхумирани и пренети у њен завичај.

Јунакиња Љубица се, како је у пригодном говору на овој сахрани рекао представник Војске Србије пуковник Жељко Кузмановић, последњи пут вратила у своје родно Ужице. А цео овај подухват ужичке градске управе, у корист подсећања на вредности које одолевају веку, остварен је на иницијативу овдашњег историчара Милорада Искрина, који се својевремено упознао с Љубичиним братанцем Младеном Чакаревићем из Сарајева.

Управо је Искрин, у говору на комеморативној седници посвећеној Љубици а одржаној у ужичкој градској кући уочи јучерашње сахране, указао на величину дела те храбре ратнице. Она се није мирила с аустроугарском окупацијом Србије и одбила је понуду окупатора да ради као учитељица, што је била по струци. Кад су у лето 1918. жестоке борбе вођене на Солунском фронту, упутила се из Врњачке Бање с групицом српских ратника на југ, ка том фронту, решена да и сама учествује у ослобођењу Србије. Обавезала да ће све ратне тешкоће издржати, па у војничким панталонама и цокулама, са шајкачом на скраћеној коси, пуних 27 дана путовала до Солунског фронта и сва изнемогла дошла у Врховну команду српске војске. Ту је ратницима идући од рова до рова причала о Србији, бодрила их и описивала окупаторске злочине, а потом и сама учествовала у одлучујућим окршајима. Храбру ратницу Љубицу Чакаревић Врховна команда одликовала је медаљом „Милош Обилић” на предлог Степе Степановића и Живојина Мишића. Та двојица војсковођа, рекао је на комеморацији Искрин, назвали су је „српском Јованком Орлеанком”.

После рата Љубица се посветила учитељској професији, а удала за Италијана Николу де Сарна, сина италијанског дипломате, па с Николом добила ћерку. Живели су и у Југославији и Италији, Љубица се тада звала и Виолета де Сарно. У старости, после смрти мужа, једном је отишла у Сарајево да посети свог брата. Али разболела се у граду на Миљацки и изненада умрла. Сахранили су је на сарајевском гробљу Баре. Пре неколико месеци започео је поступак припреме преношења њених остатака у Ужице, чија је градска управа предузела све што је потребно наишавши на разумевање сарајевске управе.

– Овим подухватом постхумно изражавамо пијетет према јунакињи Великог рата Љубици Чакаревић, којој је у тешким ратним данима отаџбина била преча од живота – казао је на комеморацији градоначелник Ужица Тихомир Петковић.

На ужичкој сахрани Љубичиних земних остатака, уз представнике Војске Србије, града Ужица, свештенства и других била је и родбина ове ратнице. На крсту постављеном на њен гроб у породичној гробници пише „Љубица Чакаревић де Сарно (1894–1980)”.


Коментари2
2f621
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar
Hvala Bogu da su se Užičani opametili. Jedno vreme su hteli da vrate Titov spomenik. Koja bi to bila sramota,
N.B.
Нека јој је вечна слава и хвала!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља