понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:07

Век и по „Тозе Марковића”

Свечаном академијом у сали Народног позоришта у Кикинди позната фабрика црепа и плочица обележила велики јубилеј
Аутор: Ј. Т. Црногорацпонедељак, 31.10.2016. у 17:30
У погону „Тозе Марковића” (Фото Ј. Т. Црногорац)

Кикинда – Током век и по дугог трајања, најстарија кикиндска фабрика „Тоза Марковић” настала на темељима концерна цигларске фамилије Бон, бележи много успона и падова. Последња деценија била је вероватно међу најтежим у историји некадашњег лидера опекарске индустрије, каже генерални директор фабрике Владимир Илић.

„Фабрика је увек имала водећу улогу у овој бранши. После катастрофалне приватизације и окончаног стечајног поступка, пред нама нису мали задаци, али имамо вољу и визију развоја”, наводи Илић, који је руководеће место у компанији преузео након што је, пре два месеца, „Србијагас” постао већински власник фабрике, на основу конверзије дуга за гас.

Тиме се ушло у десетогодишњи период реорганизације с циљем да се повериоцима врате дугови, а фабрика која извози у 16 земаља постави на стабилну основу. Да ће ова пружена шанса бити искоришћена, а фабрика се после пословног суноврата вратити на пут опоравка и успеха, жеља је власника и руководства, радника као и локалне власти.

– „Тоза” је био и остао синоним за Кикинду. Развој читавог града је у одређеним тренуцима био повезан са овом фабриком. Радници који су радили на изградњи овог гиганта су посебна вредност. Фабрици ћемо дати сву потребну подршку – наглашава градоначелник Павле Марков.

У Независном фабричком синдикату подсећају да се у погонима „Тозе Марковића”  све време током двоипогодишњег стечаја радило, и да су, како истиче председник ове синдикалне организације Зоран Средојев, радници којих је око 640, задовољни јер им је пружена још једна шанса.

Међу гостима на свечаној академији одржаној у позоришту, која је окупила више од 200 пословних партнера из 12 земаља, био је и покрајински секретар за енергетику Ненад Грбић. „Надам се да ћемо поново дочекати да се поносимо овом фабриком”, поручио је Грбић.

Прву фабрику црепа Стефан Бон је основао у Жомбољу у Румунији, а две године потом, 1866. и у Великој Кикинди. Наследник Михаел Бон је створио концерн у чијем саставу су биле још и фабрике у Будимпешти, Бекешчаби, Винковцима и Новом Бечеју. Квалитет производње потврдила је златна медаља за цреп освојена на Светској изложби у Паризу 1900. године.

Ново поглавље у модернизацији и развоју почиње после Другог светског рата, када фабрика прелази у руке државе и постаје индустрија „Тоза Марковић”. Нешто старији Кикинђани памте да је 1976. године Јосип Броз Тито одликовао фабрику Орденом рада са црвеном звездом. Крајем осамдесетих „Тоза” је извозио у Канаду, Данску, Немачку, Холандију, Саудијску Арабију, Француску... Рекорд у количини продатог црепа постављен је 1989. године – преко 100 милиона комада.

 

Из „Тозе” још два кикиндска бренда

Поред надалеко чувеног „Тозиног” црепа, фабрика је изнедрила „Теру”, јединствену вајарску колонију на којој се, у преуређеном фабричком погону, израђују велике скулптуре у теракоти. У фабричком глинокопу, 1996. године пронађен је очувани скелет мамута „Кике”, а ово археолошко благо постало је препознатљив симбол Кикинде.


Коментари2
9d887
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

tozza
dosli da udare krst,sram ih bilo sve namesteno,kombinacije ilica i ministra vujovica nece docekati leto otice u bankrot
Milica
Tozin crep je bio brend u Jugoslaviji. U tranziciji je ova fabrika, kao i mnoge druge, loše prošla. S obzirom da ima sirovinu, tehnologiju, vredne radnike i tržište ja Tozi želim nekadašnji uspeh i slavu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља