уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 03.11.2016. у 13:05 Јо­ва­на Јо­ва­но­вић

Победници транзиције – данас гоље, сутра богаташи

Ћирилично иницијално писмо ЦЕРАК (Дарко Новаковић)

Ка­кав смо на­род и ко­ли­ко фор­ма че­сто за­ма­гљу­је су­шти­ну у по­гле­ду и до­жи­вља­ју на­шег про­сеч­ног су­на­род­ни­ка – по­ка­зу­је чи­ње­ни­ца да јед­ни о дру­ги­ма че­сто го­во­ри­мо и ме­ђу­соб­но се осло­вља­ва­мо, ква­ли­фи­ку­је­мо, пот­це­њу­је­мо и ни­по­да­шта­ва­мо на осно­ву ло­шег ма­те­ри­јал­ног ста­ња или дру­штве­ног ста­ту­са. Не­до­ста­так нов­ца, ску­пе оде­ће и мод­них де­та­ља мо­ти­ви­ше по­грд­не на­зи­ве као што су го­ља, дро­ња, дро­њак, одр­па­нац и број­не дру­ге. Дроњ­ком ће­мо та­ко при­мар­но на­зва­ти „по­де­ран, по­ха­бан, пот­пу­но или де­ли­мич­но от­це­пљен ко­мад не­ке тка­ни­не”, од­но­сно, не­ка­кву „ри­ту, кр­пу, пр­њу, без­вре­дан или из­ан­ђао део оде­ће”. У фи­гу­ра­тив­ној упо­тре­би, ме­ђу­тим, дро­њак мо­же би­ти или „чо­век дро­ња­вог из­гле­да, у по­де­ра­ном, по­ха­ба­ном оде­лу, одр­па­на­ц” или, уоп­ште, не­ка­кав „јад­ник, бед­ник, си­ро­ма­ша­к”. 
По­грд­но зна­че­ње раз­ви­ја се још да­ље, па дро­њак од си­ро­ма­шног чо­ве­ка у по­це­па­ној оде­ћи по­ста­је „мо­рал­но лош чо­век, ни­шта­ви­ло, мла­ко­ња и слич­но”, што по­ка­зу­је да ко­лек­тив­но пре­зи­ре­мо не­ма­шти­ну, да не­рет­ко пот­це­њу­је­мо, ни­по­да­шта­ва­мо, вре­ђа­мо си­ро­ма­шне и га­ји­мо пред­ра­су­де пре­ма њи­ма. И име­ни­ца го­ља на сли­чан на­чин по­ка­зу­је ко­ли­ко у го­вор­ни­ко­вом ста­ву мо­же би­ти из­ра­же­но пре­зре­ње пре­ма си­ро­ма­шни­ма. Та­ко ве­ли­ки Ака­де­ми­јин реч­ник бе­ле­жи сле­де­ће при­ме­ре: „Ни­сам ни ја не­ки гољo… Ја ћу те­би зај­ми­ти ко­ли­ко хо­ћеш“; или: „До­ју­че­ра­шњи се го­ља ди­гао ме­ђу бо­га­та­ше пљач­ка­ју­ћи сто­ку по се­ли­ма“; или: „Ма, во­ли и он да се хва­ли­ше, да се не ми­сли ка­ко је он не­ки го­ља.“ 
Исто та­ко, не­га­тив­но име­но­ва­ње мо­же би­ти мо­ти­ви­са­но и не­ком фи­зич­ком ма­ном осо­бе, за­тим по­ре­ме­ћа­јем у ње­ном мен­тал­ном раз­во­ју, а ве­о­ма че­сто и не­ким ње­ним ин­те­лек­ту­ал­ним не­до­стат­ком. Не­ке од тих ре­чи на­ла­зи­мо и у реч­ни­ци­ма срп­ског је­зи­ка: бо­гаљ, де­бил, де­ге­не­рик, иди­от, ин­ва­лид, кре­тен, док су не­ке, мо­ди­фи­ко­ва­не, за­бе­ле­же­не у „Реч­ни­ку жар­го­на“ Дра­го­сла­ва Ан­дри­ћа и у елек­трон­ском кор­пу­су на ин­тер­не­ту: нпр. де­бос, де­бил­чи­на, кре­лац, кре­ле, кре­тен­чи­на, мен­тол, ре­тард. Та­ко је пре­ма Реч­ни­ку СА­НУ кре­тен при­мар­но ме­ди­цин­ски тер­мин и ко­ри­сти се у зна­че­њу „осо­ба ко­ја па­ти од кре­те­ни­зма, иди­о­т”, док се се­кун­дар­но, ме­та­фо­рич­ки, ова реч упо­тре­бља­ва да озна­чи „глу­па­ка, бле­са­на, ту­по­глав­ца”, при че­му је по­грд­но зна­че­ње за­сно­ва­но на емо­тив­ном од­но­су го­вор­не за­јед­ни­це пре­ма мен­тал­но по­ре­ме­ће­ним осо­ба­ма. 
Ме­ђу пе­јо­ра­ти­ви­ма (по­грд­ним ре­чи­ма) у срп­ском је­зи­ку по­себ­ну гру­пу чи­не ре­чи и из­ра­зи ко­ји­ма се чо­век по­грд­но име­ну­је или апо­стро­фи­ра на осно­ву сек­су­ал­ног опре­де­ље­ња. Пре­зир и ома­ло­ва­жа­ва­ње нај­че­шће су усме­ре­ни пре­ма осо­ба­ма хо­мо­сек­су­ал­не ори­јен­та­ци­је, и то че­шће пре­ма му­шкар­ци­ма не­го пре­ма же­на­ма. У јед­но­том­ном Ма­ти­чи­ном реч­ни­ку на­и­ла­зи­мо та­ко на име­ни­цу пе­дер, ко­ја је ова­ко де­фи­ни­са­на: „пре­зр. а. хо­мо­сек­су­а­лац. б. фиг. без­вред­на, пре­зре­ња до­стој­на осо­ба (о му­шкар­цу)”. Као што ви­ди­мо – пе­де­ром ме­та­фо­рич­ки мо­же­мо на­зва­ти би­ло ког му­шкар­ца, без об­зи­ра на ње­го­ве сек­су­ал­не скло­но­сти, јер нам из­ра­же­на ко­лек­тив­на екс­пре­си­ја до­пу­шта да „му­шкар­ца пол­но на­кло­ње­ног дру­гом му­шкар­цу” у је­зи­ку из­јед­на­чи­мо са сва­ким „без­вред­ним му­шкар­цем до­стој­ним пре­зре­ња”.
Сви из­ра­зи овог ти­па има­ју не­га­тивнa зна­че­ња, али се до­не­кле раз­ли­ку­ју по сте­пе­ну по­грд­ног зна­че­ња ко­је из­ра­жа­ва­ју, па их мо­же­мо по­де­ли­ти на две под­гру­пе. У јед­ну ће­мо свр­ста­ти пе­јо­ра­ти­ве ни­жег сте­пе­на: нпр. хо­мо­сек­су­а­лац, пе­дер, ле­збеј­ка, ко­је бе­ле­же и стан­дард­ни реч­ни­ци, од­но­сно хо­мић, хо­мос, ле­збос, ко­је сма­тра­мо жар­го­ни­зми­ма, ко­ло­кви­јал­ним из­ра­зи­ма; дру­гу под­гру­пу чи­не пе­јо­ра­ти­ви из­ра­зи­то по­грд­ног зна­че­ња, по­пут ре­ци­мо из­ра­за пе­дер­чи­на, ле­зба­ча или асо­ци­ја­тив­них вул­гар­них жар­го­ни­за­ма као што су зад­њи­чар, дво­ру­пац, фе­гет; не­ки су из­ра­зи ма­ње-ви­ше ша­љи­вог ка­рак­те­ра: при­ме­ра ра­ди тоб­џи­ја и фу­рун­џи­ја. 
Об­ја­шња­ва­ње и на­гла­ша­ва­ње сек­су­ал­них афи­ни­те­та осо­бе при­ли­ком из­бо­ра ре­чи ко­јом ту осо­бу име­ну­је­мо, осло­вља­ва­мо или о њој го­во­ри­мо, обич­но ука­зу­је на не­га­ти­ван став и пре­зрив емо­тив­ни од­нос го­вор­никâ пре­ма да­тој ка­рак­те­ри­сти­ци. Ве­ли­ки број ре­чи и из­ра­за ко­ји­ма се по­грд­но име­ну­ју осо­бе на осно­ву њи­хо­вог сек­су­ал­ног опре­де­ље­ња – по­ка­зу­је да се у си­сте­му вред­но­сти срп­ске кул­тур­но-је­зич­ке за­јед­ни­це као по­себ­но не­га­тив­на осо­би­на оце­њу­је сек­су­ал­на скло­ност пре­ма истом по­лу. Не­ма сум­ње да на­ше дру­штво га­ји ве­ли­ке пред­ра­су­де пре­ма овој ма­њин­ској гру­пи, а ње­не при­пад­ни­ке – ка­ко у је­зи­ку, та­ко и у ре­ал­но­сти – не во­ли, ома­ло­ва­жа­ва, из­оп­шта­ва, по­ка­зу­је не­то­ле­рант­ност и пре­зир. 
Ин­сти­тут за срп­ски је­зик СА­НУ,  док­то­ранд Фи­ло­ло­шког фа­кул­те­та УБ

Коментари3
7d09a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
Редовно читам чланке о језику у "Политици", али почињем да мислим како је овај фељтон из "Сачувајмо српски језик" постао "Отворимо очи говорницима српског језика", а све у духу припрема за ЕУропску светлу будућност.
Само ћирилицом
Па шта и очекивати кад нам запад намеће своје вредности а ми их прихватамо
Andra Loncaric Emigrant
- Tek kao smo kivni na one koji su bili bogati pre komunista. Nedaj boze da im se vrati slucajno imovina? To nemozemo podneti nikako. A tek Karadjordjevici nemozemo ih smisliti "jer su nam pokrali zlato" kazu komunisti i to jejedina istina. A to kako su oni postali imucni, e to tek nemozemo podneti...Treba sve i svima otetei i nevratiti jer svi su oni lopovi.....To je ono sto danas pricamo posle komunisticke pljacke. Nema posteno zaradjenoh para u 3-5 genaracije. Neko se moze obogatiti samo kao komunisticki tajkuni u roku od 3-5 godina... To je postkomunisticka Srbija i njen mentalitet. Rad se ne isplati, kradi, otimaj, pljackaj, drpisi i neces nikafda odgo´varati. Nije ni tvoj deda kada je to isto radio 1945 "u ime naroda"... Kako sejemo tako zanjemo!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља