субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32
ПОЛЕМИКА

Логика неодговорног нечињења

Аргументације према личности уместо према тези скупо су у прошлости коштале српски народ
Аутор: Чедомир Антићчетвртак, 03.11.2016. у 08:15

Поводом текста Зорана Чворовића „Регионализација или федерализација

Господин Зоран Чворовић, доцент на Правном факултету у Крагујевцу, реаговао је у јучерашњој „Политици” на мој текст посвећен регионализацији, као једној од тема нашег уставног питања, који сам недавно објавио у истом листу.

Темељна теза текста господина Чворовића јесте да уставно питање не треба отварати. Текст о промени устава је, како верује, нека врста моје провокације. Промена устава, према том тумачењу, Србију треба да наведе на то да сама призна независност Косова и додатно угрози свој суверенитет. Дакле, у тренутку када политичке вође и око 80 одсто посланика у Народној скупштини Србије отворено говоре о неминовности промене устава, сваки истински родољубиви Србин требало би да настоји да ово питање не спомиње, да га избегава и коначно да (када оно буде отворено) настоји да по сваку цену штити постојећи устав како би „одбранио” државу. Ова моћна логика неодговорног нечињења, тако блиска догматском „мејнстриму” савременог српског конзерватизма, спречила нас је да реформишемо државу и суштински је онемогућила спас српског народа у Крајини, одржање функционалне заједничке државе са Црном Гором и било шта осим потпуног губитка кад је реч о Косову и Метохији. Само радикално одступање од овог концепта учинило је да настане Република Српска.

Теза господина Чворовића да је регионализација Србије могућа тек уколико се уједине Србија, Црна Гора и Српска, како је према концепту Миодрага Јовичића било и предвиђено, у потпуности је неодржива. Дакле, Србија би требало да остане уставна развалина или уређена у складу с некаквим интересима националне мобилизације, све док не оствари национални циљ. Замислимо да је тридесетих година 19. века неко у Кнежевини Србији тврдио да је штетно донети устав или укинути феудализам зато што српски народ није уједињен, а статус Србије праведно и повољно одређен... Узгред, према Јовичићевом концепту, Српска и Црна Гора представљале би по једна регион. Дакле, суштински регионалаизована би била само данашња Република Србија.

Уставно питање није само правно. Тврдња да моји „правни аргументи за регионализацију нису вредни коментара” у својој суштини је бесмислена. Приликом писања устава политичке и друге потребе једне државе, народа, друштва, појединца... добијају правни облик и садржај. Није обрнуто. Мада, можда је у правној идеологији средњовековља, посебно у Византији и њеном комонвелту тако... Међутим, реч је о идеологији, а не политичкој реалности и данас је друго време.

Господин Чворовић је научник и професор па би било добро да објасни на основу ког сегмента мог текста је закључио да предлажем успостављање горњег дома Народне скупштине Србије, који би представљао регионе? Поставио сам једно питање. Ништа више. Истина је да сам написао да регионални ниво власти никако не би имао овлашћења која би угрожавала суверенитет Србије или би била у конфликту са средишњим властима. Уверен сам да би уз регионализацију Србија у уставној реформи требало да добије и сенат као горњи дом, али као што ћу писати у „Четвртом тексту о уставу, моја замисао је да сенатори не представљају регионе, већ да буду бирани непосредно у великим изборним јединицама које се не поклапају са границама региона.

Нисам детаљно изнео концепт регионализације за који се залаже Напредни клуб. Пре свега, желео сам да предложим ово питање јавности. Писао сам на ограниченом простору у уваженој новини о неколико принципа. Напредни клуб је још пре четири године објавио програм регионализације. Данас је ипак важно успоставити принципе пошто ће око појединости свакако морати да буде постигнут некакав, надајмо се, разуман компромис.

Господин Зоран Чворовић покушава да ме дисквалификује у свом тексту. Колико год ја дисквалификацију можда заслуживао, то је приступ недостојан озбиљне расправе. Ако су већ моји правни аргументи ништавни, ако је свака регионализација пут ка распаду државе, чему онда пажња коју ми је посветио? Притом, ако је најважније што ја незаслужено имам некакав углед у круговима до којих господин Чворовић држи, или што ми је текст објављен на некаквом порталу (њему није важно што је објављен у најстаријој живој и најугледнијој новини на Балкану), онда господин Чворовић не брани интересе Србије, већ једног идеолошког резервата чија чистоћа, док се можда не вратимо на свете и непроменљиве изворе уставности ромејских и руских императора, мора остати потпуна. Аргументације према личности уместо према тези скупо су у прошлости коштале српски народ, можда ће тако бити и у будућности.

Напредни клуб


Коментари24
8f626
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Regionalizacija sprečava odcepljenje AP Vojvodine
Da bi se sprečilo odvajanje Autonomne pokrajine Vojvodine (na sličan način kao i AP Kosovo), Srbija ima dva puta: 1). CENTRALIZACIJA države sa 15-tak okruga-županija (sa 4-5 opština), ili 2). REGIONALIZACIJA, tj. formiranje 4 ravnopravne pokrajine, ali bez autonomije (nezavisnosti) u državnim nadležnostima.. EU standardi upućuju naformiranje pokrajina od 2 miliona građana, kako bi lakše organizovali LOKALNI društveni i kulturni život po opštinama (škole, bolnice, pošte, pozorišta, specifičnost nacionalnih manjina,....), a i tako bi se druge srpske krajine lakše spojile sa Srbijom.
уставни правник
Онај ко предлаже да покрајине имају 2 милиона становника, не зна за правило уставно-правне теорије и праксе да јединице самоуправе које имају велики број становника теже да постану државе. Ово је знао мудри Баја Пашић, па је Видовданским уставом увео ограничење да области не могу да имају више од 800 000 становника и то у бившој СХС, која је имала 12 000 000 становника.
Препоручујем 2
За Борислава Пекића
Ко је у овој полемици паметан а ко будала?
jovo ilic
Разлика између паметног човека и будале је у томе што први исту заблуду изражава на више начина, а будала све заблуде на један исти. Сумња је као свраб; што се више чешеш, све више сврби…Ко хронично није сумњао у оно у шта верује, и у исто време док верује, ко није навикао на мисаону толеранцију као једину културу, у којој интелигенција може деловати саобразно својој истраживачкој природи, ко је увек мислио да је безусловно у праву, чак и кад је веровао узастопно у три опречне истине, тај стварно није потребан ниједној од њих. Тај ће и од најотвореније идеје, представимо ли је испрекиданом, колебљивом линијом, чим јој приступи, направити непробојан и неприступачан круг, а затим се у њега као у гроб затворити. Borislav Pekic
ФОРМА И СУШТИНА
Дијалог треба да буде културан али првенствено треба да буде смислен. А у овом случају смислен дијалог подразумева да се јасно наведу стручни разлози за регионализацију Србије. Довољно би било објаснити шта значи следећа реченица "Приликом писања устава политичке и друге ПОТРЕБЕ једне државе, народа, друштва, појединца... добијају правни облик и садржај." Логичан редослед - ако се већ говори о логици, је потребе, садржај, облик. Било би чудно да облик претходи садржају односно, да се прво утврди неки облик па да онда размишљамо каквим садржајем бисмо могли да га напунимо. Елем, ако се та збрка остави по страни, остаје суштинско питање - које конкретне ПОТРЕБЕ се решавају регионализацијом? Следеће питање је: како се доказује да се те потребе (које у овом тексту нису наведене) оптимално решавају баш регионализацијом?
RAVNOPRAVNOST građana i pokrajina
Glavna suština regionalizacija Srbije je : 1). RAVNOPRAVNOST građana bez obzira u kojoj opštini žive i rade, jer sada su privilegovani građani Vojvodine (koji ima ju autonomiju) i Beograda (koji imaju regionalnu-gradsku vladu) , i 2). efikasnija i bolja REALIZACIJA LOKALNIH interesa i specifičnosti potreba građana neke pokrajine (više opština). Svaka pokrajina bi morala da ima slične velike objekte: klinički centar, narodno pozorište, fudbalski stadion, sportsku arenu ,.... Tako bi se sprečilo iseljavanje periferije Srbije i dolazak u velike gradove.
Препоручујем 2
Yvonne Bollmann, Pierre Hillard
U knjizi „Nemačko iskušenje“ Bollmann podseća da su Evropska povelja o regionalnoj autonomiji i Evropska povelja o regionalnim i manjinskim jezicima rezultat lobiranja u Briselu asocijacije FUEV (Föderalistische Union Europäischer Volksgruppen) koja je naslednik "Kongresa nacionalnosti" (Nationalitäten-Kongresse) stvorenog posle Prvog sv. rata da bi se u velikonemačkom Rajhu ponovo okupile etničke grupe pretežno iz Centralne i Istočne Evrope koje su posle Versajskog mira ostale izvan Drugog Rajha i Austrougarske. Hillard u knjizi „Manjine i regionalizacija – nemački plan koji će potresti Evropu“ objavljuje kartu Evrope regiona izradjenu 1943. u Waffen-SS. Prostor sa slovenskim življem na istoku bio je zamišljen kao zona pod nemačkom dominacijom.Ta karta se praktično poklapa sa kartom evropskih regiona koju je izradila Demokratska partija evropskih naroda koja u Evropskom Parlamentu okuplja Elsässiche Volksunion, Alzas; Slovenska Skupnost, Italija; Partei Deutschsprachigen, Belgija...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља