понедељак, 01.05.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Затражен стечај за успешну сеоску фирму

Друштвено пољопривредно предузеће „Бранко Глеђа” ником није дужно, има стално пара на рачуну, а држава га гаси јер није на време приватизовано
Аутор: Ђуро Ђукићсреда, 02.11.2016. у 22:00
У Банату се завршава сетва

 

Банатско Вишњићево – Радници Пољопривредног предузећа „Бранко Глеђа” у Банатском Вишњићеву од јуче су на бироу за незапослене, иако су добро пословали и редовно примали плате. Земља коју је користило ово сеоско друштвено предузеће редовно се обрађује скоро цео век, а од сада ће бити у парлогу.

Друштвено предузеће „Бранко Глеђа” је у предстечајном поступку, јер се није приватизовало до законског рока 31. децембра 2015. године. Као што је „Политика” писала, купац се тражио дуже од деценије, али нико није био заинтересован, јер је вредност друштвеног капитала у предузећу била нула динара. Земља коју је оно обрађивало водила се као државна, пошто је предузеће настало из земљорадничке задруге, а као таква не би припала евентуалном купцу.

Како тврди директор Војин Тркуља, правни статус предузеће је стекло 1990. године када је постало наследник земље истоимене сеоске земљорадничке задруге, али и земље коју су у њу унели задругари. Међутим, сва земља је у катастру уписана као друштвена својина.

– Несметано смо је користили све до прошле године, безуспешно покушавајући да извршимо трансформацију и наставимо пословање у новом правном статусу. Тада су по сили закона престала да постоје друштвена предузећа, а ми се нашли „ни на небу, ни на земљи” – каже Тркуља.

Пошто до краја прошле године није било приватизовано, Министарство привреде предложило је стечај за пољопривредно предузеће, али је Привредни суд из Зрењанина два пута одбио овај захтев. Став суда је био да не постоји ниједан разлог за увођење стечаја, а понајмање изостанак приватизације до утврђеног рока. „Бранко Глеђа” је увек било узорно аграрно предузеће, које је од оснивања пословало позитивно.

Одбацујући захтев државе за увођење стечаја, Привредни суд у Зрењанину образложио је да предузеће није никоме дужно и да стално има пара на рачуну. Успешно је обавило и последњу жетву пшенице и сунцокрета, приходујући око 40 милиона динара. У суду јавно признају да не знају шта им је чинити, и да на овакав случај нису наишли у досадашњој пракси.

Директор Тркуља напомиње да су у протеклих 12 година разговарали са надлежнима из шест влада, али да нико није био спреман да одреди ко ће убудуће бити корисник 300 хектара земље која се у Банатском Вишњићеву води као друштвена својина.

– Ми се и даље водимо у привредном регистру као друштвено предузеће, а пошто су уведене привремене мере и предстечајни поступак, забрањено нам је да располажемо финансијским средствима и земљом. Не можемо никоме да је издамо у закуп, али можемо кривично да одговарамо ако нас инспекција пријави што је земља у парлогу – каже директор Тркуља, а у селу које је у изумирању влада неизвесност због судбине јединог овдашњег предузећа.

Не схватајући да држава може да доведе до гашења успешну фирму, мештани Вишњићева углавном сумњају да се неко од тајкуна намерачио на плодну земљу и жели по сваку цену да јој уђе у посед.


Коментари26
018a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Србин
Самоуништење драги мој народе
Radoje sa Kosmeta
Stupili na Vlast uljezi koji imaju zadatak sve Narodno da unište i nekome ga prodaju bud-zašto, a profit u svoj džep po navici.
Slobodan Ratković
Kada su vršene priprema za prelazak sa planske na tzv."tržnu privredu"organizovani su diljem SFRJ seminari s ciljem obučavanja nas koji smo bili na rukovodećim položajima s postupcima i prednostima prelaska iz planske u tržišnu privredu.Naravno,predavači su bili mladi doktori nauka školovani na zapadu,većinom u SAD,a mi koji smo pohadjali te seminare, bili smo ti koji su izvršili transformacije naših firmi u skladu sa novim zahtjevima.Od složene organizacije u kojoj sam bio zaposlen,i koja je veoma dobro funkcionisala, stvorili smo novokomponovanu akcionarsku organizaciju,da bi kasnije sve naše akcije pale u vopdu,iako smo od vlastitih ličnih dohodaka odvajali za njih značajne iznose.Sve to je pratila politička groznica, stvaranje nacionalističkih partija ,ukidanju jednopartijskog sistema vlasti i konačno raspad SFRJ,ali i njenog jedinstvenog tržišta kojim su ovladali hoštapleri,špekulanti i kriminalci.Ovo što imamo danas predstavlja posljedicu kriminalne tranzicije.S.R.
Леон Давидович
Приватизација је највеће економско зло које је снашло људе. Од тог пропадања за сада лека нема.
Препоручујем 8
Neša (Glodur)
U borbi sa neprijateljem najvažnije je shvatiti njegov sistem. Srbija je sama sebi neprijatelj, to je njen sistem. Radi protiv sebe i svojih građana. Nažalost, ali tako je. Svaka druga priča je izlišna.
Леон Давидович
Ово је да плачеш. Ово је пример шта ради идеологија која све претвара у приватно власништво. Још када су политичари почели да причају о приватизацији, основна порука је била како неко мора бити власник предузећа. А то је у пракси значило доведи било кога домаћег или страног и упиши власништво на њега и не питај да ли тај зна да ради или не.Резултати се виде. Затварају успешно предузеће, а оним који пљачкају и уништавају омогућавају несметано да раде.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља