четвртак, 18.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:10
ПОГЛЕДИ

Зашто нема револуције

Није више идеал не бити експлоатисан, него бити упослен и стално експлоатисан
Аутор: Тодор Куљићпетак, 04.11.2016. у 08:15

Седмог новембра стиче се 99 година од светски значајног историјског догађаја – Октобарске револуције. Требало би подсетити на овај прогнани датум и на окупирани и превредновани појам револуције. Зашто данас нема револуције када су неједнакости драстичне? У Москви новембра 1917. није било много крви и жртава приликом насилног преузимања власти. Жртве су стигле касније у грађанском рату и у Стаљиновим чисткама. Многе капиталистичке реформе су биле крвавије.

Данашњи дефетизам је почео 1989. са транзицијом ума. Тадашњи левичарски интелектуалци су се почели питати шта ће нажалост од социјализма остати или, што је ређе било, шта ће хвала богу остати. Тријумф о заслуженом крају социјализма пратио је тријумф о његовом дефинитивном крају. Па ипак, 25 година након тога, као да је ова искључивост ослабила јер се јављају опрезни гласови о могућности сличног урушавања капитализма. Тржишни фундаментализам данас скоро да није мање дискредитован од једнопартијског социјализма. Данас један одсто најбогатијих на свету поседује више него остатак човечанства, а најбогатија 62 милијардера поседују исто колико и сиромашнија половина светског становништва. Беда има свој систем – капитализам.

Упркос томе, нема револуције, иако никада као данас сиромах није остајао сиромах ни богат остајао богат. Има антиколонијалних ратова, али антиколонијализам више није извориште световне револуције него је полуга религијске реакције. С нестанком социјалистичке ароганције СССР-а наступила је капиталистичка ароганција САД и ЕУ. Манчестерски капитализам у ауторитарној Кини још више је ојачао глобални тријумф капитализма. Није више идеал не бити експлоатисан, него бити упослен и стално експлоатисан. Појам револуције је прогнан не само због конверзије интелектуалаца него и због баналне околности да капитализам данас има више тенкова од левице.

Нема револуције и зато што је ова проглашена за насиље, а процедура – за демократију. А да ли је тако? Граница између политичког насиља и ненасиља је нејасна и увек је намећу владајући. Социјална револуција није изворно него реактивно насиље, отимање отетог, насиље против насиља. Нису ли и избори насиље? Ако медијски успешну кампању не може организовати сиротиња него само богати, није ли на делу репресивна толеранција? Промењен је и кривац. Партије су одговорне, капитализам не. На изборима треба мењати партије, а не укидати експлоатацију. То је неолиберална култура ослобођења. Заборавља се да је демократија гола процедуру свуда где су социјалне разлике велике. Али где наћи детонатор за неослобођени гнев?Нема га иако има много критике капитализма. Зидови капитализма јесу гумени, али нема ни успешних организатора масовног гнева. Није ли капитализам спонтано постао бољи зато што се европски социјализам показао неуспешним? Иако је, објективно гледано, капитализам постао гори јер је драстично редуковао социјалну државу. Али пошто нема конкурентске хегемоне идеологије, победник је октроисао властите критерије напретка. И на тај начин сам себе прогласио за бољег. На револуцију се данас гледа као на поражену идеју, што свакако утиче на њен делатни потенцијал. Не може поражени бити привлачни идеал, него победник. До 1989. револуција је била у регистру победника. Данашња Кина више храбри капиталистичке него социјалистичке промене, док је совјетски режим имао обрнути утицај.

Нема револуције јер је непомирљиви антагонизам рада и капитала претворен у решиве еколошке, верске и полне напетости. Савремена неолиберална држава почива на савезу врхова грађанских партија са банкама и тајкунима, а заштићена је мрежом националних и мултинационалних невладиних организација. Упркос томе, има прогноза да капитализам може умрети од предозираности јер је уништио опозицију која га је гонила на умереност. Да ће се сам од себе урушити и да је 1989. била заправо Пирова победа капитализма. Ако се већ не може срушити, да ли је утеха да се капитализам може урушити?

Није. Зашто? Кључни тренд јачања неумерености тржишта дестабилизује капитализам, али га упркос томе одсуство актера промене с лева и даље стабилизује, па је отуда бар за сада као резултат ове синергије вероватнији реактивни удар здесна. Масовни привремено упослени прекаријат не може блокирати производњу и то је кључна контрареволуционарна околност. Упркос томе, морамо се учити да мислимо о крају капитализма, иако не знамо шта ће га и када заменити. Ако истинске револуције мењају и човека и ако јесу с ону страну постојећег, ако су оно што није, а треба да буде, онда не признају постојеће као нужно. У том смислу је Маркс отац револуције, а Декарт јој је деда. Није довољно понављати да капитализам није вечан. Треба се променити да би се могло веровати у алтернативу, а то значи развијати културу небуржоаског живота и мишљења. У супротном, онога ко заповеда великим чини онај ко је послушан. Ваљда се и отуда треба сетити Октобра 1917.

Професор Филозофског факултета у Београду


Коментари34
e69ce
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gaspar Von-Alapic
Poslje prezivljenog gradjanskog rata u Bosni u ovom zivotu revuluciju nebi mogao da podnesem sportski.Revolucija donosi da siroimasni otmu vlast da bi se obogatili i naplatili dosadasnjebogatsvo i po onoj bosanskoj sjasi kura da uzjasi murta i tako u krug,sto se usput prolije nesto krvi nije bitno.Jedan od ideologa revolucije lezilebovic Karl Marks nikada nije radio,nego ga je izdrzavaoFridrih Engls vlasnik fabrika.Veoma je lako sjediti u fotelji i prporucivati revolucije.
zoran stokic
@Proleter Francuska nije imala građansko društvo pre revolucije? Pomešali ste sve rodove i kategorije. Pojam građanskog društva potiče još od Aristotela... Hegel i Marks su napravili "papazjaniju" koja je preko Lenjina, Plahanova stigla i do nas 1945., gde se na našim fakultetima društvenih nauka učilo iz sovjetskih skripti... Najbolje je da se o tome informišete, na primer, Vitfolgel "Orjentalna despotija". Hartija sve trpi. Lako se da proveriti šta je sve bilo štampano u nas (1945-2016). Totalitarni mrak (proizveo je današnje antiduhovno stanje). Umesto društvenih nauka, kulture zacario je dijalektički materijalizam "nova religija": Jahve = dijalektički materijalizam, Mesija = Marks, izabrani narod = komunistička partija, drugi Hristov dolazak = revolucija, pakao = kažnjavanje kapitalista. Učinak? Našoj fakultetskoj eliti je temeljno upropastili način mišljanja i zaključivanja.
Zoran Petkovic
Испушену лулу тешко је поново упалити. Октобарска револуција је устанак који је век (и кусур) после "гиљотинаша" (Робеспјер, етц...) урушио свемоћ средњовековног апсолутистичког монарха. На жалост, она је замењена апсолутистима који су робове (мужике) којима су владали прогласили за "владајућу класу", али су уместо капиталистичког система (где неуспешни власник, на добош, продаје средства за производњу успешнијем) увели средњовековни систем репресије где црвена Инквизиција оне ко се дрзне да примети неуспешност система шаље на ломачу сибирске зиме.
Koministička prevara od 1928.
Neka gospodin Kuljić pročitaju knjigu Borisava Jovića u kojoj je napisao ISTINU, tj. da su Jugoslaviju rasturili (na štetu Srba) jugo KOMUNISTI i USTAŠE, po planu postavljenom na IV Kongresu KPJ u Drezdenu 1928. (koji su podržali svi komunisti Evrope i SSSR-a), koji je potvrđen na II zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 1942., pravno usavršen u Ustavu iz 1974., a realizovan tokom građanskog rata 1991-95. Bilo bi interesantno da svi levičari napišu svoje mišljenje..
Јован
Потпис: Професор Филозофског факултета у Београду. Увек може да да отказ и да грађанима у пракси покаже како се човек мења и припрема за крај капитализма, а не да из академске фотеље распреда о томе. Поента приче је да док се буду распредале филозофске расправе, револуција ће бити само филозофска мисаона вежба, а капитализам пракса и свакодневица.
Јован
Ако се бави теоријом онда нема потребе да ламентира што се не диже револуција. Она је ствар праксе, устајања, напуштања старог, борбе за ново, а не теоретисања из удобне и безбедне фотеље. Можда се револуција не диже зато што народ неће више да буде топовско месо за ,,мозгове'' из задњих редова? Мислите о томе.
Препоручујем 3
Ljiljana
Da, baš je vrlo čudno da se univerzitetski profesor bavi teorijom.
Препоручујем 15

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља