недеља, 26.02.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54

Недостаје милион евра за националну лабораторију

Већ пет годинама чекамо донацију ЕУ како би референтна лабораторија за контролу хране почела да ради
Аутор: Ивана Албуновићсубота, 05.11.2016. у 09:30
(Фото Министарство пољопривреде)

Од када су пре пет година пресушили европски фондови Србија из националне касе није уложила ни динара за опремање Референтне националне лабораторије за испитивање хране. Да би она коначно почела да ради потребно је још око милион евра, али та ставка није предвиђена ни у буџету за 2017. годину, сазнаје „Политика”.

У Министарству пољопривреде потврдили су да је за завршетак опремања ове лабораторије потребно још око 958.000 евра али да су средства у буџету ограничена па ова инвестиција поново није у плану.

– С обзиром на ограничења која постоје у делу расположивих средстава у националном буџет, али и планова у вези са могућношћу коришћења средстава из ЕУ фонда, није предвиђено да се набавка опреме за ову лабораторију финансира домаћим средствима. Већ, како је планирано, средствима која нам донира ЕУ – кажу у Министарству пољопривреде.

Изградња дирекције за референтне националне лабораторије почела је 2004. године, а из фондова ЕУ у њу је до сада уложено око 7,8 милиона евра. Према ранијем писању медија, транше новца из ЕУ обустављене су 2011. због затеченог јавашлука на терену и због тога што се није знало где се налази донирана опрема. Министарство је то демантовало, а званично образложење било је да је финансирање прекинуто јер делегација ЕУ није била задовољна прогресом који је Министарство пољопривреде остваривало у периоду од 2008. до 2012. године. У међувремену, надлежни из овог министарства тврдили су да су представници ЕУ променили став и да је томе, наводно, допринело отварање фитосанитарне лабораторије и сектора за контролу млека.

У мају ове године за „Политику” је речено да се очекује да ће новац за завршетак опремања лабораторије за испитивања хране и хране за животиње бити доступан али да не могу да утичу на динамику када ће се то догодити. Због чега нам ова средства и даље нису доступна? Изгледа да нас, поново, као и у случају са ИПАРД фондовима коче „компликовани административни захтеви”.

– Средства ЕУ, која би била употребљена за опремање треће и последње лабораторије у комплексу Дирекције, користе се и за финансирање других пројеката у пољопривреди, а њихова расположивост је део поступка одобравања више различитих пројеката. Административни поступак, прибављање документације и давање сагласности на претходно изведене пројекте од стране ЕУ је захтеван и комплексан – наводе у Министарству пољопривреде. Тврде да се, и поред тога што Дирекција за националне референтне лабораторије није потпуно оперативна, лабораторијска испитивања у Србији обављају редовно. Службене анализе хране раде су у овлашћеним државним али и приватним лабораторијама.

Према мишљењу Горана Паповића, председника Националне организације потрошача Србије овакав модел контроле не може бити потпуно непристрасан. Улога референтне националне лабораторије, објашњава, није у томе да преузме све анализе намирница које се раде у земљи већ да као технички и кадровски најопремљенија буде капа над свим другим и да се у њој раде суперанализе и даје коначан, објективан суд.

– Овако једна лабораторија ради узорковање за неког увозника хране, а сутра та иста треба да да мишљење о том производу уколико постоји неки проблем. Наравно да ће оно бити исто. То нема смисла, у том случају је потребно управо мишљење референтне лабораторије – истиче наш саговорник. Каже да су грађани, због непостојања једне овакве установе, какву има свака озбиљна држава, оштећени.

– Свих ових година су нас министри пољопривреде обмањивали по питању отварања референтне лабораторије. Ту су изгубљени милиони евра и ником ништа иако је ово стратешки важно питање – каже Паповић.


Коментари4
9cc4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

A
Од када је контрола хране 2005. из надлежности Министарства здравља пребачена у надлежност Министарства просвете настао је јавашлук на том пољу. Наиме, Мин. пољопривреде (део за пољопривреду и део за ветерину) могу да контролишу пољопривредне производе све до тренутка док они не постану намирница за људску употребу. Након тога то могу само да раде надлежне службе Мин. здравља јер само они који се баве здрављем човека могу да кажу како ће које хемикалије из гране утицати на здравље. то данас нажалост није случај.
savan
bez kaznene odgovornosti za svakog onog tko obavlja javne funkcije i to dosljedno bez iznimke ,nema pravog napretka.Umesto da je obavljanje javnih funkcija cast i priznanje,ispada da je to prigoda za javasluk,osobno bogacenje i bahacenje.
Danilo
Pitajte Glamocica zašto nema referentne laboratorije Neodgovarajuće jer kako će da se uzimaju pare od lab na njegovom fakultetu Sve za rad ličnih interesa a njega je premijer promovisao u spasioca srpske poljoprivrede Glamocic je ministar poljoprivrede iz senke on se pita za sve a sve je samo on i njegov džep. ...dobro de sigurno deli čim ga drže

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља