уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Жене, мир и безбедност

Иницијаторке Резолуције 1325 упорно доказују да се новцем из пореза често обилато финансирају смрт и разарања
Аутор: Зорица Мршевић субота, 05.11.2016. у 09:15
Дворана Савета безбедности у Њујорку (Фото Википедија)

Пре шеснаест година, 31. октобра 2000, Савет безбедности УН донео је Резолуцију 1325, документ који предвиђа да се, поред држава као традиционалних актера, у мировне процесе и примену мировних споразума укључи цивилно друштво, а пре свега жене. Резолуција је позната под називом „Жене, мир и безбедност” и резултат је иницијативе међународног женског мировног покрета а обавезна је за све земље чланице Уједињених нација.

Иако се усвојени текст разликује од почетне идеје, a његова примена је још удаљенија од првобитних визија креаторки, оне су упорно доказивале да се новцем из пореза често обилато финансирају смрт и разарања, да жене подносе највећи терет милитаризма, као и да су ратови највећи узрочници свеколиког глобалног сиромаштва.

Резолуција се концентрише на учешће жена у мировним процесима и у доношењу одлука о миру, на укључивање родне перспективе у мировне процесе, на заштиту жена у оружаним сукобима и у постконфликтном периоду итд. Главна порука документа је неопходност изградње стратегије за равноправност жена и мушкараца, тако да та стратегија постане саставни део програма у свим најважнијим сферама живота: политичкој, економској, социјалној. Усвајање резолуције било је мотивисано чињеницом да су цивили, посебно жене и деца, током целог двадесетог века били стална мета ратних сукоба, што се наставља и у овом веку. У резолуцији не само да се наглашава важност равноправног учешћа жена и њиховог пуног укључивања у све напоре на одржању и промоцији мира и безбедности, већ се истиче потреба за њиховом већом улогом у доношењу одлука које се тичу спречавања и решавања конфликата.

Важно је рећи и то да се, осим давања женама улоге актерки, овим документом први пут на тако високом међународном нивоу афирмише тзв. људска димензија безбедности. Тиме се обогаћује традиционални концепт безбедности који подразумева улагање знатних средстaва у војску и полицију као кључне учеснике, док грађани, посебно жене, остају мање-више невидљиви. Људска безбедност је комплексан појам и сматра се да постоји више њених димензија. На пример, Агенција за развој и становништво Уједињених нација (УНДП) уводи седам димензија људске безбедности: економску, прехрамбену, здравствену, еколошку, личну, политичку, безбедност заједнице и културну безбедност.

Због тих људских димензија безбедности, резолуција позива на пораст учешћа броја жена на свим нивоима доношења одлука, нпр. у спречавању и решавању конфликата, у посебној заштити жена у конфликту, на повећању подршке женама које су активне у изградњи мира итд.

После доношења Резолуције 1325 владе држава чланица УН, на препоруку генералног секретара, приступиле су усвајању националних планова за њену примену. То је учинила и Европска унија, док су ОЕБС и НАТО израдили своје акционе планове, што је за период 2010–2015 урадила и Србија. Применом нашег акционог плана у Србији је повећана укупна заступљеност жена у одлучивању (командовању-руковођењу) у систему безбедности са 14,5 одсто у 2010. на 19,7 одсто у 2015. години. Заступљени су и сви облици едукације у војсци и полицији за партиципацију жена, покренуте су иницијативе за измену постојећих стратегијских и нормативних докумената или за израду нових ради спречавања насиља над женама, успешно су вођене медијске кампање за запошљавање жена у оперативном саставу војске и полиције и пријем девојака у Војну академију, Војну гимназију и у Криминалистичко-полицијску академију. После успешне примене првог Националног акционог плана, у току је израда другог таквог документа, с тежиштем на спровођењу активности на локалном нивоу. Јасан је мотив: нема трајног мира без жена, нити безбедности без женског учешћа у креирању и одржању мира. Нема ни безбедних граница а да унутар њих грађанке и грађани не живе безбедни и у миру.

Научна саветница у Институту друштвених наука у Београду


Коментари4
1a5a3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сале Земунац
Не знам зашто, али нема мог коментара. Жене су у двадесетом веку избориле равноправност. Колико учествују у очувању мира толико исто учествују и у рушењу мира, или ми се онда чини да сам погрешно схватио улогу жена у војним јединицама. Можда су оне ту да би умириле ''ратоборне мушкарце'' када претерају? Једна студија је показала да су по суровости на првом месту деца, затим жене, па на крају мушкарци. Према томе и оне дају свој допринос нестабилности у свету. Можда би ауторка текста о томе требало да да неко виђење улоге жена у креирању те нестабилности и да да своју слику о Мадлен Олбрајт, Хилари Клинтон и још неким. Стварно, а можда и грешим, нисам чуо неког политичара мушког пола да прича са толико мржње и ниподаштавања као ове две поменуте у случају нпр. Југославије или Либије.
Ко је Квир и квирскога рода а не рекне
Зорица, која је много писала о лезбејским, а понекад и општим лезбогеј правима, а годинама радила као саветница управо за та права у разнм међународним (Оксфам) и нашим (две некакве владине агенције) институцијама за промоцију ЛГБТ(Q) права сасвим сигурно та права не заборавља. Него је просто њен стил, као и сваког другог правника (ма ког пола) много сувопаран и досадан. Нема ту лепршавости, све је крајње симплификовано и исцепкано у ситна цревца и онда дидактички распредено без интеракције са потенцијалним читаоцима. Тја, шта ћеш... није сваком све дато.
Владисалв Ђорђевић
Залагати се за мир је достојно сваке похвале. Стога и овај текст заслужује похвалу. Али миротворство није основна интенција текста. Основна његова интенција је промовисати жене на политичке функције. Стога је текст - како је већ примећено - гиноцентичан, а тиме и сексистички. И ја се залажем за мир, иако нисам жена. Не може једна групација - па ни жене - имати тапију на миротворство. Пацифизам може - и треба - да буде настојање свих људи. Миротворство - да; гиноцентризам - не!
belen
Mislim da je ovaj tekst „ženocentričan“, zašto se samo izdvajaju žene i njihova prava, a autorku baš briga za npr. decu, koju svakako treba uključiti u rešavanja glavnih svetskih problema, i to već od obdaništa. Autorka sebično zaboravlja LBGT populaciju ( kao što i LGBT populacija sebično zaboravlja one sa oznakom Q-queer), pa gde su tu osobe ometene u razvoju, osobe sa posebnim potrebama, nacionalne i religiozne manjine, umereni satanisti, zoofili.... Nije u redu da se brine samo o jednoj grupaciji, a zapostavljaju sve ostale, to je velika diskriminacija, skoro pa rasizam i seksizam.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља