Представници петнаестак странака и покрета парламентарних и ванпарламентарних су затражили одржавање председничких избора у „фер и демократским условима” који како су закључили на заједничком састанку сада не постоје.

Они су такође тражили и да опозиција добије довољан медијски простор, пре свега на РТС-у и РТВ-у као јавним сервисима, а осим критика на рачун власти, разматрали су и опцију да се Александру Вучићу и напредњацима супротставе тако што ће подржати заједничког кандидата на председничким изборима.

Такву могућност најавили су Јанко Веселиновић, лидер Покрета за преокрет и домаћин скупа, али и Санда Рашковић Ивић, доскорашња председница ДСС-а и Борко Стефановић председник Левице Србије који је поручио да је то питање опстанка демократске Србије.

И док је део опозиције уверен да је демократски изборни процес угрожен и разматра нову тактику са једним кандидатом, владајући напредњаци као да много не хају због тих порука. Да опозиционе странке, већ имају потпуно фер и равноправне услове убеђен је потпредседник Скупштине Србије и функционер СНС-а Верољуб Арсић који наглашава да „ко губи има право да се љути”.

„Они имају и недостатак политичког програма и квалитетних кандидата и зато су се већ унапред предали пре расписивања избора. И то нема никакве везе с представљањем у медијима. Само бих вас подсетио на спотове које су плаћали против Томислава Николића у негативној кампањи 2012. као и да сам ја између два изборна круга тада нападнут као посланик, што су снимиле и камере. Да се то сад случајно деси (неком из опозиције), освануло би у свим медијима”, каже Арсић за наш лист.

Захтеви које је опозиција упутила, у основи су оправдани за аналитичара Бојана Клачара који за „Политику” каже да се неки проблеми у изборним процесима хронично понављају од циклуса до циклуса.

„То су неизбалансираност у медијима, притисци о којима смо слушали на локалу да се гласа за одређене листе, затим недоумице са бирачким списковима и фалсификованим потписима. На последњим изборима десило се да РИК у једном моменту није држао све ствари под својом контролом. Ни извори финансирања нису били потпуно јавни. Али већина тих проблема суштински постоји одавно, и када су власт чинили неки други. Само су ескалирали пролетос, због одређеног стицаја околности и таквих резултата на последњим изборима”, наводи Клачар који не искључује ни могућност да су се опозиционе странке окупиле да бирачима пошаљу поруку да су још у игри.

По много чему тај сусрет који је у делу јавности називан и скупом „деривата” ДС-а личио је на опозиционе скупове одржаване пред последње парламентарне изборе, када су учесници упућивали сличне захтеве да се слободно гласа.

Разлика је међутим, што су тада на састанцима суделовали и изасланици данас парламентарних Двери, као и покрета Доста је било који се сада нису одазвали. На списку званица које се нису појавиле видели смо и име иницијативе „Не давимо Београд” познате по грађанским протестима против рушења у Савамали.

Ни данас, као ни приликом ранијих сусрета, није било представника ЛДП-а Чедомира Јовановића, али овога пута нису били ни позвани, уз образложење да не представљају праву опозицију. Позив није упућиван ни новом руководству ДСС-а које је из странке искључило Санду Рашковић Ивић.

Домаћин сусрета Јанко Веселиновић, лидер ванпарламентарног Покрета за преокрет нагласио је да ће нови састанак бити одржан за 20 дана и то у седишту СДС-а Бориса Тадића и да ће се тада вероватно детаљније разговарати и о заједничком председничком кандидату опозиције. То је потврдила и Санда Рашковић Ивић уз најаву да ће следећом приликом у „игри бити и нека имена”.

А председник ванапарламентарне Левице Србије Борко Стефановић нагласио је да је заједнички кандидат потребан како би се нанео први озбиљни политички ударац режиму Александра Вучића, јер то није могуће са 10 кандидата, као и да је у питању опстанак демократске Србије.

Говорећи о захтевима учесника састанка, Веселиновић је навео да ће од РТС-а и РТВ-а тражити да у наредних 20 дана буде омогућен адекватан простор за представнике опозиције у дебатним емисијама, као и да ће уколико то не буде испуњено затражити оставку директора информативних програма тих медија, уз могућност покретања протеста.

Говорећи о недостацима сусрета Бојан Клачар издваја управо чињеницу да тамо није било „четири релативно важне странке у овом моменту – Двери, ДСС-а, ДЈБ-а и ЛДП-а”. Друга негативна слика, по њему, је то што се стиче утисак да садашња опозиција све ради као актуелна власт.

„Изборни процес масовно коментарише и критикује онај ко није у власти, а у супротном се се не баве тиме. Требало би се само сетити колико је било оптужби из редова радикала, па СНС-а некада на рачун тог процеса, укључујући и 2012. годину са причом о џаковима. Врло је слично са садашњим опозиционарима. У сваком случају ако се нешто не уради за месец или два сви они проблеми о којима смо говорили могли би да се понове на првом следећем гласању. Можда једино у мањем обиму, јер је реч о председничким изборима који су лакши за спровођење од парламентарних”, закључује Клачар.