Прва свеобухватна студија о оштећењу ћелија под дејством дуванског дима открила је да он има катастрофалне последице за ДНК и да постоји директна веза између броја цигарета конзумираних током живота и броја мутација у ДНК тумора.

Људи који пуше паклицу цигарета дневно у просеку доживе 150 додатних мутација у свакој ћелији плућа и скоро 100 промена више него што је уобичајено у свакој ћелији гркљана, установили су научници.

До мутација долази и у устима (23), бешици (18), јетри (6) и осталим органима.

Промене су трајне и остају као ожиљци чак и када особа престане да пуши или запали само покоју цигарету годишње.

Иако се одавно зна да једињења из дуванског дима повећавају ризик од најмање 17 врста канцера, никада нису до краја разјашњени прецизни молекуларни механизми мутација ДНК.

Од 7.000 хемикалија у дуванском диму више од 70 изазива рак. Нека директно оштећују ДНК, а друга посредно, обично тако што ремете функционисање ћелије. Што више мутација, веће су шансе да ћелија постане канцерогена.

Разлог зашто неки људи годинама пуше, а не добију рак повезан је са начином настанка мутација. Када неко пуши, удише хемикалије које насумично стварају мутације у геному.

Многе од њих неће направити штету, али неке друге нису бенигне.

Што је већем диму особа изложена, веће су шансе да акумулиране мутације „погоде” специфичне тачке ДНК које претварају ћелију у канцерозну, пренео је „Гардијан” објашњење научника са Краљевског колеџа у Лондону.

„Мислите о томе као о руском рулету. Можда дим не погоди праве гене, али ако пушите ипак и даље играте игру. Ово је веома снажна порука свима да не почињу да пуше. Ако пушите макар и мало, нагризате генетски материјал већине ћелија у телу”, објаснио је Људмил Александров, биолог из Националне лабораторије Лос Аламос у Новом Мексику, водећи аутор студије.

Александров је заједно са истраживачима са једног британског института близу Кембриџа анализирао ДНК више од 5.000 врста рака.

Употребили су софтвер који је откривао шеме у разним мутацијама и поредио пушаче и непушаче.

Уочено је више од 20 мутационих „потписа” код 13 врста рака повезаних с пушењем, али само пет је било чешће присутно код пушача. Једна шема мутације, названа „потпис 5”, главни је узрочних рака плућа, а верује се да је повезана са бензопиреном, једињењем из дуванског дима.

Још је већа загонетка како дуван изазива мутације у ткивима која нису директно изложена диму, на пример бубрезима или панкреасу. Истраживање је показало да хемикалије из дима нађу пут до различитих органа и ткива и тамо убрзају молекуларни часовник у ћелијама, повећавају природну стопу мутација.

„Са сваком кутијом цигарета на годишњем нивоу акумулирате 18 мутација у свим ћелијама бешике”, напоменуо је Александров.

Научници се надају да ће, када буду схватили принцип по којем појединачни састојци дуванског дима утичу на ризик од разних врста канцера, развити нове начине да спрече болест. Техника коришћена у овој студије биће употребљена да се до детаља рашчлани утицај алкохола, гојазности и других фактора на ризик оболевања од рака.