субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Наследник Светог Саве у Србији нема цркву

Ове године навршава се седам и по векова од упокојења другог српског архиепископа, Светог Арсенија Сремца, којег Српска православна црква прославља 10. новембра
Аутор: Јелена Чалијапонедељак, 07.11.2016. у 11:55
Арсеније Сремац

Описују га као најбољег ученика Светог Саве, монаха о чијем се духовном развоју оснивач аутокефалне српске цркве нарочито бринуо. Баш њега, Свети Сава изабрао је за свог наследника, и тако је игуман манастира Жиче, Арсеније Сремац, 1233. постао други српски архиепископ. Ове године навршава се тачно 750 година од упокојења овог светитеља, којег Српска православна црква прославља 10. новембра, на дан његове смрти.

Свечаније него претходних година празник Светог Арсенија Сремца, који је српском црквом управљао од 1233. до 1263. године, биће обележен у Сремским Карловцима. Ту се налази чувена Карловачка богословија која носи његово име, односно чији је он небески заштитник. Поводом великог јубилеја, у Карловцима ће бити уприличен стручни семинар о историјском лику и делу Светог Арсенија, а у сарадњи са манастиром Ждребаоник планирано је објављивање књига и публикација о другом српском архиепископу, најављује протојереј Јован Милановић, професор карловачке богословије. Уочи самог празника, у среду 9. новембра, биће служено празнично бденије којем ће присуствовати некадашњи и садашњи карловачки богослови.

– Наши бивши ученици, међу којим данас има и професора, певаће за десном певницом, а за левом ће бити садашњи ђаци. На сам дан Светог Арсенија биће служена света архијерејска литургија, а увече молебан. Тај дан завршићемо свечаном академијом у Карловачкој богословији – каже отац Јован Милановић.

У Карловцима се чувају и честице моштију Светог Арсенија Сремца, у Саборној цркви светог Николе. Највећи део, међутим, данас се налази у манастиру Ждребаоник у Црној Гори и представља једну од великих светиња Митрополије црногорско-приморске. Од када је Свети Арсеније 1266. сахрањен у својој задужбини, Цркви светих Апостола у Пећи, његове мошти много пута су пред војскама и разним другим опасностима измештане из манастира у манастир, а од 1920. године су у Ждребаонику. Занимљиво је да су мошти овог српског светитеља стигле и до Манџурије. Свети архијерејски Синод СПЦ и патријарх Варнава удовољили су 1933. године молби руског архиепископа Нестора да део моштију Светог Арсенија однесе у Харбин, у капелу Дома милосрђа.

Највећи део моштију Светог Арсенија Сремца данас се налази у манастиру Ждребаоник у Црној Гори и представља једну од великих светиња Митрополије црногорско-приморске. Свети архијерејски Синод СПЦ и патријарх Варнава удовољили су 1933. молби руског архиепископа Нестора да део моштију Светог Арсенија однесе у Манџурију, у град Харбин, односно капелу Дома милосрђа. Његов култ у Русији био је распрострањенији него култ Светог Саве

Осим у Карловцима, 10. новембра биће посебно свечано и у Пећкој патријаршији, која тог дана обележава своју славу и свеца који је седиште српске цркве преместио у Пећ. Седиште Светог Саве, манастир из којег је и сам Арсеније потекао, Жича, била је исувише „истурена” и изложена нападима непријатељских војски, због чега 1253. године други српски архиепископ одлучује да седиште цркве буде у Пећи, где подиже Цркву светих Апостола. У његовом житију као важан догађај бележи се још и труд да заједно са краљем Владиславом пренесе мошти Светог Саве из бугарског Трнова у Србију.

– У „Житију краљева и архиепископа српских” Данило Други описује Арсенија Сремца као човека мира и утехе, посвећеног људима. Много је учинио за развој црквеног живота и поретка, од њега је црква почела да се развија у правцу организованијег богослужбеног живота. Традиција је била да Хиландар буде место образовања будућих српских епископа, али она је одмах на почетку прекинута избором жичког монаха за архиепископа. Одлука Светог Саве да за свог наследника изабере не неког од епископа него жичког игумана, била је необична, али мудра. Арсеније је на прави начин наставио његов рад, утврђујући цркву и чинећи много да народ буде побожнији – наглашава протојереј Јован Милановић.

Као и његов претходник Свети Сава, повукао се са архиепископског трона. Арсеније Сремац био је принуђен да то учини 1263. због болести (парализе). Три године касније умро је у жичком метоху Црнча, на Лиму. Његов култ у Русији је био распрострањенији него култ Светог Саве, али је у Србији други српски архиепископ остао у сенци свог претходника. Отац Јован Милановић наводи да ниједна црква у нашој земљи није посвећена овом светитељу. Арсенију Сремцу посвећена је капела у карловачкој богословији и црква у канадском граду Витбију. И највиши орден Епархије сремске носи име овог свеца.

 

Да ли је Сремац из Срема

Иако би требало да је релативно лако утврдити његово порекло, јер је оно већ садржано у његовом имену, место рођења Светог Арсенија Сремца било је предмет многих стручних полемика. Према различитим историјским изворима и каснијим тумачењима, завичај светитеља лоциран је од данашњег Срема, преко Мачве до Далмације и јадранске обале. У житију Светог Арсенија, архиепископ Данило Други наводи да је био родом „од сремске земље”, али истраживачи наглашавају да је средњовековни Срем обухватао и територију данашње Мачве, Посавине, долину Колубаре и крајеве до Ужица. Каснија традиција смешта његов завичај, ипак, северно од Саве и Дунава, у околину Старог Сланкамена. У прилог томе да је то постојбина Светог Арсенија, Радован Пилиповић, у раду о овом светитељу, подсећа да се Свети Сава у два наврата живо интересовао за постојбину свог верног ученика и да је желео да сазна више о њој.


Коментари11
6fe14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miroslav j.
Pridjimo kivotu i poklonimo se Svetom Arseniju I Sremcu, u Sremskim Karlovcima. Bilo bi i to dovoljno za pocetak, da se odrzimo kao narod pravoslavni, a kada odvojimo i po neku paru od sebe, dicii ce se i crkva posvecena tome svecu.
Krle
SPC je dovoljno imućna, pa neka sama podiže crkve, ne trebaju joj pare od naroda.
Препоручујем 2
Milovan
Mi Srbi u Kanadi imamo crkvu posvecenu svetom Arseniju u Osavi kod Toronta.Crkva je osvecena 1990.godine.
@Ђого-Ђогани
Пу, пу, пу да зло не чује сачувај нас Боже таквог духовника и оног нечастивог ражалованог владике Георгија Ђокића што га доведе у Канаду, Узурпатора имања СПЦ и проневиретења црквених пара, актера многих нечастивих догажања у канадској епархији. Κύριε, ελέησον
Препоручујем 2
Kir Arsenije
@Djogo-Djogani- postovani, mi Kanadski Srbi, nismo "francuske sobarice", pa katakombne Crkve i manastiri na celu sa Srbima ala "Ikonomovski" ne zaokupljuju nasu paznju. Hvala na ponudi!
Препоручујем 1
Прикажи још одговора
Бранка
Свети Арсеније Сремац је и велики чудотворац, чему је свједочила једна група вјерника из Приједора и Новог Града. Код његових моштију излијечен је паралисани младић Здравко који се напрасно разболио на Благовијести. У аутобус је унесен, није могао сам да хода, стално је био у боловима и под јаким таблетама. Сви који су то јутро, након службе, присуствовали молитви за његово изљечење могли су видјети како му се лице мијења, тијело које нису могли да држе четворица младића почело је само да устаје са црквеног пода. Иако је Здравко, на наговор сестре вјернице, пошао под Острог да потражи свој спас, нашао га је у Ждребаонику. Остатак пута је нормално комуницирао са ходочасницима, а од Доњег до Горњег острошког манастира је изашао пјешке.
Đogo-Đogani
Јашта је но чудотворац,и вјерујем да је то истина коју морамо да славимо подизањем не једнога него много цркава и манастира Светоме Арсенију чудотворцу.
Препоручујем 8
Relax
Svaki dan u godini je "pokriven" sa 5000 svetaca. Ajmo svakome po crkvu. Ipak su to sveti ljudi. A i nije mnogo, 1.825.000. Šta je to za nebeski narod.
Rodoljub
U Rusiji se manastiri i Crkve koje se podižu,posvjećuju svijema svecima i većim i manjim,a kod nas u Srbiji uglavnom samo velikim svetiteljima,što ne bi moralo da ostane praksa već da se posvetimo i onim svetiteljima koji su nam ostali još samo u sjećanju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља