среда, 22.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:46

Страна улагања премашила 2,6 милијарди евра

Највећи допринос привредном расту у 2015. од 0,8 и овогодишњем од очекиваних 2,7 процената даће инвестиције, став је Народне банке Србије
Аутор: Александар Микавицапонедељак, 07.11.2016. у 09:05
(Фото Пиксибеј)

Судећи по учинку државе на оздрављењу српске економије у 2016. години, економисти тврде да је њен допринос расту укупних инвестиција сасвим солидан. Чланови Фискалног савета указују да је спровођење реформи у 2016. готово потпуно стало, а једина светла тачка било је управо јавних инвестиција – са око три, на више од четири одсто бруто домаћих производа.

Највећи допринос привредном расту у 2015. од 0,8 и овогодишњем од очекиваних најмање 2,7 процената, даће инвестиције, став је Народне банке Србије, што потврђује нето прилив страних директних инвестиција у последњих 18 месеци од преко 2,6 милијарди евра.

На листи Светске банке „Дуинг бизнис 2016” Србија се нашла на 59. месту, што је скок од чак 32 позиције у односу на прошлогодишњу листу. Упућени тврде да ће позитиван утицај овог скока, на раст домаћих и страних инвестиција нарочито бити видљив у годинама које долазе.

Прошлогодишњи нето прилив страних директних инвестиција премашио је 1,8 милијарди евра, а и у 2016. се може очекивати најмање толико.

– Ако ове година Србија укњижи нето прилив страних директних инвестиција од око две милијарде евра, биће то добар резултат – сматра економиста Радован Ковачевић. – Нарочито ако превагну такозване „гринфилд инвестиције”, које значе подизање нових погона, отварање нових радних места, у којима ће се производити за извоз.

Ако је веровати истраживању ревизорско-консултантске компаније „Ернст и Јанг”, Србија је једна од пет најатрактивнијих држава за стране директне инвестиције (СДИ) у европској индустрији и друга је по стопи раста броја нових радних места створених из СДИ.

Србија треба да тежи годишњој суми страних директних улагања од 3,5 до четири милијарде евра, што би уравнотежило наш биланс плаћања, тако да не би морали да се задужујемо, казује Ковачевић. Тај циљ се може остварити уз стално унапређивање услова пословања.

Премијер Вучић је обећао да ће његова влада настојати да до краја мандата годишњи прилив СДИ премаши три милијарде долара.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета, сматра да је за одржив економски напредак земље потребно да укупне инвестиције у наредним годинама расту за 10 одсто брже од раста БДП, док не достигну око 25 процената свега створеног у једној години.

– Било би пожељно да удео страних и јавних инвестиција у наведеном проценту БДП укупних годишњих улагања у развој буде по пет процентних поена, а приватних десет процената – каже Арсић. – Током времена домаће приватне инвестиције требало би да расту, стране да опадају, а јавне би почеле да опадају тек после изградње солидне инфраструктуре.

Да би се то постигло потребно је у кратком року повећати јавне и инвестиције јавних предузећа, као и стране директне инвестиције, додаје Арсић. Нарочито треба подстицати раст домаћих приватних инвестиција, јер је потребно да се улагања у развој све више финансирају домаћим средствима.

Држава ће наставити да подстиче инвеститоре, што чини од 2006. године.

Према подацима из Министарства привреде, од априла 2014. до јуна 2016. потписана су 33 уговора о додели подстицаја. У овом периоду укупно је додељено 155,6 милиона евра државне помоћи, или 8.489 евра по запосленом.

Инвеститори ће уложити 703,44 милиона евра, од тога 513,2 милиона у основна средства, а њихови трошкови двогодишњих зарада за новозапослене раднике биће 90,22 милиона евра. Овим инвестицијама ће укупно бити отворено 18.329 нових радних места у различитим индустријама.

У буџету за 2016. годину за подстицаје инвестиција планирано је 12,3 милијарде динара. Реч је о средствима за уговорене обавезе, нове подстицаје и подстицаје за филмску индустрију.

У овом министарству тврде да су додела државних подстицаја инвеститорима за отворено радно место и контрола поштовања преузетих обавеза знатно унапређени новим Законом о улагањима, Уредбом о условима и начину привлачења улагања и Пословником владе. У Уговору о додели средстава подстицаја инвестиција наводи се период у којем радници не смеју бити отпуштени, а у складу са Законом о контроли државне помоћи и Уредбом о правилима за доделу државне помоћи, који су преузети из правног система Европске уније.

По новим прописима, ако власници малих и средњих предузећа добију државну субвенцију за запосленог радника, он мора да проведе на послу најмање три, а у великим привредним друштвима најмање пет година. Ова обавеза предузећа почиње да тече од дана кад корисник субвенције запосли и последњег радника од броја на који се обавезао уговором.

Ако корисник субвенције отпусти примљеног радника пре три, односно пет година, Министарство привреде раскида уговор, а фирма враћа целокупну субвенцију заједно са законском затезном каматом. Могућа је и промена уговора, а у том случају износ подстицаја се прилагођава смањеном броју запослених и висини улагања. Ако је примила све транше подстицаја, фирма враћа вишак примљеног новца.

Уговор се раскида ако предузеће смањи уговорени број запослених испод Уредбом утврђеног доњег лимита.


Коментари19
551ad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Old Traford
Od kada je merna jedinica za strana ulaganja period od "18 meseci"...!? Kako je krenulo,jos malo pa ce kalendar da se racuna od godine Vucicevog rodjenja...
Deda Milivoje
Vuciceve 'investicije', medju narodom poznate i kao: 'rasprodaja dedovine', nisu nikakvo merilo ni za sta osim za njegove prevare i halucinacije. Kada budemo jednom pisali o padu nezaposlenosti, rastu plata i zivotnog standarda, porastu proizvodnje i izvoza, tek onda govorimo o napretku. To sto je on od Srbije napravio kineski buvljak i briselsku latifundiju punu robova, u kojoj se besomucno zaduzuje i pravi provincijske puteve koji nikome ne trebaju, ... to narodu Srbije ne znaci nista!
Саша Јовановић
А како то да је нама све непријатније што нам тако добро иде? Господо економисти, погледајте мало кључне параметре. Србија остаје без људи. Посебно без младости. Села остају без људи. И то углавном старих, јер младих више одавно и нема.
Zoya T
A ko ce to da vrati? Plasim se da nas nasa vrhuska uvlaci u vecu nevolju nego sto je cuveni kredit u svajcarcima.
Mirko Savic
Pominju se neke cifre od kojih Srbija i srpski narod nema skoro nikakve koristi .Dok se stimulise strane fabrike po Srbiuji domace su skro pred raspadom

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља