недеља, 11.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 08.11.2016. у 09:05 Марија Бракочевић
БРИГА О СТАРИМА

​Мрвице саосећајности и подршке

Издвојено 400 милиона динара за развој нових и постојећих услуга у 122 локалне заједнице, а међу њима су дневни боравци за старе, помоћ геронтодомаћица, персонални асистенти за особе с инвалидитетом и становање уз подршку
Илустрација Шпиро Радуловић

Дневни боравак за старе, клуб у којем времешни грађани могу да се разоноде, саветовалиште за оне с компликованијим проблемима, подршка геронтодомаћица… Све ове најједноставније услуге социјалне заштите, намењене старијим и немоћним грађанима, баш свака општина у Србији нема могућности да пружи. О најугроженијим житељима Љига прошле године изгледа није имао ко да брине, сем породице или сродника. Општина Љиг није обезбедила средства за рад геронтодомаћица, кроз услугу „помоћ у кући”. Ове године су се очито „опаметили”, па су у сарадњи с организацијом „Каритас Ваљево” покренули двогодишњи пројекат за помоћ старима. То потврђује и Стево Вранешевић, начелник општинске управе Љига, када каже да је општина издвојила око 5.000 евра из буџета за помоћ најстаријим житељима. Истина је, у ствари, да је бригу о старима покренула Европска унија која тренутно већим делом финансира пројекат „За више солидарности према старима”. На драгоцену помоћ неговатељица до августа наредне године, указује Јована Максимовић, координаторка „помоћи у кући”, моћи ће да рачуна највише сто корисника, а о њима већ сада брине девет неговатељица. Сем у Љигу, оне помажу и старима у Лајковцу и Мионици.

У Куршумлији, ситуација с домаћицама које су на услузи најстаријима знатно је боља. У овом прилично сиромашном крају општина је некако успела да ангажује 19 геронтодомаћица, а како најављује Невена Драговић, директорка тамошњег Центра за социјални рад, ова општина ускоро би могла да добије и свој први клуб за старе.

Најчешћи разлог због којег поједине локалне самоуправе и даље не развијају сервисе подршке старима је мањак новца у њиховим буџетима. Због тога је у овој години Министарство рада, запошљавања, борачких и социјалних питања издвојило 400 милиона динара, највише од 2000. године, управо за развој нових и постојећих услуга у заједници, а међу њима су дневни боравци за старе, помоћ у кући, персонални асистенти за особе с инвалидитетом и становање уз подршку. Новац је преусмерен на адресе 122 локалне самоуправе.

Можда баш зато што су Србији нема довољно развијених сервиса подршке, чланови породице или старатељи смештају своје времешне родитеље или сроднике у илегалне домове за старе.

У организацији „Амити” подсећају да се у такве куће за „треће доба” најчешће не смештају здрави, већ непокретни, дементни, психички измењени људи…

– Држава не издваја довољно за дементне. Њихови лекови су заиста прескупи, ови грађани немају право ни на бесплатне пелене по дијагнози. Да би све то обезбедили немају довољно новца, па онда и не чуди што њихове породице хрле да их сместе у неки нелегални дом. Једноставно им се исплати. Јефтинији је од регистрованог, а да и не причамо о томе да је смештај у државном дому двоструко скупљи од просечне пензије у Србији која износи око 23.000 динара – набраја Надежда Сатарић, председница УО организације „Амити”.

У Србији тренутно ради 40 државних домова за старе, са око 9.000 корисника, и 111 лиценцираних приватних кућа за „треће доба”, у којима има до 3.000 особа.

Ове установе социјалне заштите су безбедне за живот, али је проблем што има и оних домова, и то највише у Београду, који не испуњавају услове и законске прописе за рад.

Од 2004. када је формирана инспекција социјалне заштите издато је стотинак забрана, а у току ове године инспектори су забранили рад у чак 17 приватних домова за старе. Сви су радили на „црно”.

Биљана Зекавица, начелница Одељења за инспекцијски надзор у Министарству рада, запошљавања, борачких и социјалних питања, открива да су баш пре неколико дана запечаћена два илегална дома у Обреновцу – „Феникс” у насељу Ројковац, у којем је боравило 15 корисника, и „Удружење-центар за социјални дијалог” из Мислођина, у којем је било десет старијих. У години иза нас било је и оних који су се огрешили о правила и прописе државе захваљујући којима су раније обезбедили дозволу за рад. Због тога су им инспектори наложили да отклоне неправилности, како би поново могли да стекну право на рад. Мањкавости су се углавном односиле на неангажовање стручног особља које би ваљано бринуло о корисницима, неприлагођавање просторија боравку штићеника, непостојање противпожарне заштите...

То потврђује и Сатарићева која је приликом обиласка таквих установа видела, како каже, „све и свашта, али не и достојанствене услове за живот и негу људи”.

– Обично се организују у породичним кућама, у једну собу ставе и пет кревета, у објекту нема довољно санитарних чворова. Има чак и оних који преуреде подрумске просторе и гараже и то наплаћују ниже од најјефтинијег легалног дома. У таквим условима нема гаранта сигурности, па би надлежне службе морале да буду ефикасније у сузбијању таквих појава. Када министарство напише пријаву, правосуђе би требало одмах да реагује – истиче Сатарићева.

И у министарству признају да је дугогодишњи проблем недовољна или недовољно квалитетна сарадња с правосудним системом.

– Казне су најчешће симболичне или изостају. Људи се довијају на разне начине да зараде новац, па кад виде да нису санкционисани за незаконит рад, онда немају разлога да послушају инспекцију, већ се оглушују о налоге – истиче начелница Одељења за инспекцијски надзор, додајући да инспектори досад нису званично обавештени ни о једном исходу или току судског поступка, иако су се уредно одазивали на учешће у предистражним и истражним поступцима.

– Тиме су губи ауторитет државне управе и инспекције, а казне су ионако ниске, самим тим стимулативне за илегални сектор. Крећу се од 15.000 динара до милион динара – подсећа Зекавица.

Циљ инспектора није да забрани рад некој кући за „треће доба”, већ да подстакне власника да стање у њој доведе до нивоа који је прописан законом и тиме га спречи да пређе из легалних у илегалне токове пословања.

Посебан проблем у приватним домовима је и непоштовање воље корисника приликом смештаја. Надлежни сматрају да сродници имају и моралну и законску одговорност према онима које одводе у дом. Недавно је и министар рада Александар Вулин подсетио да „онај ко свог родитеља смести у илегални дом мора кривично да буде одговоран, исто као и онај ко држи илегални дом”.

– То је тачно, јер да не постоји потражња за илегалним домовима онда би их вероватно било мање. Мањак новца је најчешћи мотив за смештај старих у неки непримерени објекат, али чланови породице или сродници изгледа све више губе емпатију и солидарност према остарелим родитељима – примећује Зекавица. Зато би они који воде бригу о старима, пре смештања у дом, требало да обрате пажњу на неколико важних детаља.

– Требало би да обиђу цео простор, виде колико има запослених, обрате пажњу на све сегменте заштите, исхрану, хигијену, здравствену заштиту. Уколико им нешто постане сумњиво, одмах треба да се јаве инспекцији – саветује Зекавица.

У току ове године инспектори социјалне заштите обавили су 207 надзора, а ранијих година просек је био око 80 годишње. Сем тог посла, они раде и на издавању лиценци. У Србији је тренутно 11 државних домова овенчано овом дозволом, али то како подсећају надлежни не значи да остали не раде како треба, већ да су у поступку добијање лиценце. Инспекција открива и да је ове године примила 460 захтева за лиценцирање за све услуге социјалне заштите, али са само осам републичких инспектора нису у могућности да одговоре на све захтеве. Рок за подношење захтева истекао је крајем маја ове године. Од почетка 2016. издато је око 100 лиценци колико је печатирано у претходне три године, када је и почело лиценцирање установа социјалне заштите.

Мини концерт у Геронтолошком центру у Београду (Фото А. Васиљевић)

 

У Београду листе чекања за геронтодомаћице

У Београду постоји 25 клубова за старе, а до краја године биће отворен још један, у општини Барајево. Тренутно ради само један дневни боравак, у Новом Београду. О угроженим и немоћним житељима брине 650 геронтодомаћица, али и поред тога што је реч о престоници, између 500 и 700 суграђана чека на драгоцену помоћ домаћица за старе. Постоји и 61 приватни лиценцирани дом за старе, као четири државна објекта при Геронтолошком центру Београда. Оболели од Алцхајмерове болести могу да рачунају на стручну, лекарску и помоћ неговатељица на две локације – у Дому за старе „Бежанијска коса” и Стационару на Карабурми. Услуга наравно кошта, просечно око 40.000 динара месечно. Услови живота у ове две државне установе су задовољавајући, тврди Сузана Мишић, директорка Геронтолошког центра, али је и даље велики проблем – недовољан број места за смештај оболелих.

– У овом тренутку тридесетак особа оболелих од Алцхајмера чека на смештај, али ми ту ништа не можемо да предузмемо. Од великог значаја би било да и локална заједница помогне. Могао би да се обезбеди простор за отварање дневног боравка за дементне или оспособе геронтонеговатељице које би радиле с оболелима од Алцхајмерове болести у оквиру услуге „помоћ у кући” – предлаже Мишићева.

Коментари1
a53e4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милољуб Иконић
Просторним Планом је предвиђена грдња Дома за старе у Општини Љиг, само није имао ко да прочита!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља