уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:16

Жена којој се дивио и Пол Валери

Петог новембра 1909. године рођена је наша славна сликарка и песникиња Милена Павловић Барили. Тим поводом у Галерији у Пожаревцу која носи име сликарке промовисана је књига њене поезије
Аутор: О. Милошевићпонедељак, 07.11.2016. у 09:40
Милена Павловић Барили: „Девојка у соби”, 1938. (Фотодокументација Политике)

Пожаревац – Зашто велики уметнички дар и туга тако често иду руку-подруку, питам се док без даха слушам животну причу чувене сликарке и песникиње Милене Павловић Барили, у њеној Галерији у родној кући у Пожаревцу. Ту прерано прекинуту причу о кратком, али невероватно плодном животу једне од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два рата, такође без даха, за „Политику” прича кустос Виолета Томић, жена која „у прсте” познаје Миленина дела, али и живот.

Живела је само 36 година. Жена којој је чувени Пол Валери рекао: „Милена, Ви лепше сликате него што ја пишем”, рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године. На њену необичну судбину утицале су и необичне судбине њених родитеља, мајке Данице, чукунунуке великог Карађорђа, и оца Бруна Барилија, композитора и новинара из Италије. Упознали су се у Минхену где је Даница студирала клавир, а он композицију. Венчали су се у српској православној цркви, али Бруно убрзо напушта супругу и ћерку. Том двојству патријархалне Србије и модерног света припадао је и Миленин живот.

– Њено сликарство делимо на неколико периода. Први је академски, сликала је људе из своје околине, најчешће своју баку Босу, ујака, мајку. У Паризу покушава да пронађе другу реалност живота. На Монмартру се много причало о Фројду, па су његови симболи чести мотиви на њеним сликама: цигла која означава недостатак родитељског дома, лампа, вео, црна боја... Сликала је и филмске глумце. Тако су настали портрети Рудолфа Валентина, Конрада Вајта, балерине Ане Павловне.... Касније је занима надреализам и зато 1939. године одлази у Америку на велику ретроспективну изложбу, где су јој представили и слике Салвадора Далија – прича Виолета Томић.

Само годину дана касније, у тој истој галерији, раме уз раме са сликарским великанима, Милена је приредила самосталну изложбу. У међувремену, радила је и за чувени „Вог”, њена „Плава венчаница” ушла је у историју насловних страна тог часописа. Волела је моду, па је радила и моделе хаљина, ципела, а део тога доспео је и у „ Гламур”.

– У Америци је тешко живела, недостајала јој је Србија и мајка у далеком Пожаревцу. Много је радила, имала је изложбу и у Вашингтону 1943. године. Радила је костиме за Ђанкарла Менотија за балет „Себастијан”. Био је то велики успех и 1945, баш у ноћи када је потписала други уговор за представу „Сан летње ноћи”, њено срце престало је да куца – подсећа Томићева.

Пожаревац чува сећање на ову велику жену и уметницу. Она је данас највећи бренд тог града. Заслуга за то припада њеној мајци која је за живота поклонила кућу да би од заборава сачувала Миленина дела. Тако је 1962. ту отворена Галерија „Милена Павловић Барили”. Непуну годину потом, као да је завршила своју мисију, Даница је заувек отишла код своје Милене.

Годинама су прикупљане слике широм света, али како је Милена за 15 година створила више од 1.000 уметничких дела, још их има расутих, највише у Америци. Галерија данас има 894 Милениних уља на платну, акварела и пастела, а ту, у аутентичном дому Павловића, чува се и 1.400 дечјих цртежа које је урадила од друге до девете године. Њена дела, захваљујући људима који брину о Галерији, још увек путују по Србији и иностранству. Галерију свакодневно посећују ђаци, туристи, дипломате, а у овој години су долазили и Карађорђевићи.

Милена је писала и песме, на шпанском, француском, италијанском, српском. Неке од њих први пут је објавила у италијанском листу Квадриви, чији уредник је рекао да су попут слика, генијалне.

Њена уметност данас је неизоставна у школском и факултетском програму у Србији. У Канади је, захваљујући Аранђеловчанину Зорану Младеновићу, изашла двојезична монографија о Милени. Када су у канадској националној библиотеци видели све те критике, поређења са Далијем, монографија је ушла у национални архив Канаде, а прошле године на њен рођендан објављена је и поштанска маркица са Милениним ликом у издању поште Канаде.

У Галерији „Милена Павловић Барили” у Пожаревцу на дан њеног рођења одржана је промоција књиге поезије, друго издање фондације „Миленин дом”. Уредник збирке је Виолета Томић, а састоји се из италијанског, француског и шпанског циклуса. Реч је о песмама из рукописне заоставштине које су делом објављене у италијанској штампи или су остале забележене у такозваној Милениној свесци.


Коментари4
d4634
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Филип Н
Ја, као филателиста, морам да демантујем ову реченицу да је издата марка ( а не маркица) са њеним ликом. Пошта Канаде то није учинила... можда је неко приватно издање у питању. То се може проверити и на сајту поште Канаде а и на сајту stampworld.com
Jelica Milojković
Marku sa reprodukcijom dela Milene Pavlović Barilli "Dama sa lepezom",1929. izdala je Nacionalna pošta Kanade, 05.novembra 2015.godine. Ne radi se dakle, o marki sa Mileninim likom, već o reprodukciji dela sa likom mlade žene koja ne nosi autoportretska obeležja Milene Barilli. Međutim, 2009.godine, "Pošta Srbije"-"Srbija marka", izdala je 2009.godine povodom obeležavanja stogodišnjice Mileninog rođenja marku sa reprodukcijom Mileninog dela "Autoportret sa velom",1939. (dobijeno 2001.godine kao donacija Margaret Mallory iz Santa Barbare-USA), kao i "Koverat "Prvog dana" sa reprodukcijom slike "Madonna", 1936. Žao mi je što u komentarima ne postoji opcija postavljanja foto-materijala.
Препоручујем 10
Jelica Milojković
Delo Milene Pavlović Barilli,udate Gosselin, jedinstveno je u jugoslovenskoj međuratnoj umetnosti a takođe je bila jedna od najavangardnijih žena-slikara svoga vremana u Evropi i SAD. Njeno delo doživelo je tokom nekoliko zadnjih decenija značajnu afirmaciju, kako reprezentativnim i retrospektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu, tako i putem brojnih stručnih studija, kapitalnim katalozima,monografijama...Ukoliko se bude realizovao film o Mileni, svakako bi trebalo podržati ideju njenog rođaka, Francesca Barilli-ja da to bude srpsko-italijansko-francuska koprodukcija. Samo bih ovde ispravila gospođu Trajković, jer Milena nije imala nikakvu ljubavnu vezu sa italijanskim grofom, već sa jednim kubanskim pijanistom sa kojim se rastala pred odlazak za Njujork.Udala se u Severnoj Karolini za Roberta Thomasa Gosselin-a, 23.decembra 1943, sa kojim je bila u braku do svoje prerane smrti,06.marta 1945. Njena urna pohranjena je 1949.godine na Cimitero Acatolico per gli Stranieri u Rimu.
Sasa Trajkovic
Umesto da svojim likom i delom bude inspiracija savremenoj, emancipovanoj zeni danasnjice ali salonske feminiskinje kao da se stide velikih autenticnih zena . Ako sve to stavite u vremenima kada u svetu tek krece budjenje zena i razni pokreti za emancipaciju zena a u patrijahalnoj Srbiji zena ima tek tradicionalnu ulogu. Njen zivot kao i nesrecna ljubavna veza sa italijanskim grofom koja joj je na kraju i slomila srce o tome treba snimiti film ali neka je pamtimo i kao umetnicu,ilustratora i zenu koja je definitivno isla ispred svog vremena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља