недеља, 13.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бриселски услови начињу Митровдански устав

Београд се обавезао да ће до краја 2017. године променити највиши правни акт у деловима који се односе на правосуђе, али није немогуће да он и следећу годину издржи недирнут, јер су рокови из Акционог плана за поглавље 23 нарушени
(Илустрација Драган Стојановић)

Устав Ср­би­је, ко­јем се од ро­ђе­ња пре де­сет го­ди­на прог­но­зи­ра да „не­ће још ду­го”, по­ли­тич­ки је над­жи­вео два сво­ја твор­ца, Ко­шту­ни­цу и Та­ди­ћа, али су­тра­шњи ро­ђен­дан ипак би мо­гао да му бу­де по­след­њи у овом об­ли­ку.

На­рав­но, ако се не­ка­ко су­стиг­ну „бри­сел­ски ро­ко­ви”, по ко­ји­ма би до кра­ја сле­де­ће го­ди­не тре­ба­ло да бу­ду усво­је­не из­ме­не Уста­ва у де­ло­ви­ма ве­за­ним за суд­ску гра­ну вла­сти, у скло­пу нео­п­ход­не ре­фор­ме пра­во­су­ђа. За са­да се, ме­ђу­тим, ка­сни.

Глас патријарха Павла
Народна скупштина усвојила је Устав 30. септембра једногласно, са 242 гласа. Али морало је да га потврди и најмање 3.319.696 пунолетних грађана, односно 50 одсто плус један глас оних који су уписани у бирачки списак, јер је нови устав донет по тешкој процедури за промену коју је предвиђао претходни устав. А колико је референдум био близу неуспеха најбоље илуструје податак да је у недељу, први пут у животу, на гласање изашао тадашњи патријарх СПЦ Павле, ради мотивације грађана. Коначни резултат који је објавила Републичка изборна комисија гласио је: изашло је 3.645.517 грађана или 54,91 одсто грађана, а за устав је гласало 3.521.724, односно 53,04 одсто.

Ро­ко­ви из Ак­ци­о­ног пла­на за по­гла­вље 23 – пра­во­су­ђе и основ­на пра­ва, ко­ји­ма је пред­ви­ђе­на ди­на­ми­ка по­те­за ко­ји би тре­ба­ло да до­ве­ду до про­ме­не Уста­ва у по­след­њем квар­та­лу сле­де­ће го­ди­не, одав­но су на­ру­ше­ни.

Пре­ма том пла­ну, на­и­ме, са­да би пред­ло­же­не из­ме­не Уста­ва тре­ба­ло да бу­ду на оце­њи­ва­њу у Ве­не­ци­јан­ској ко­ми­си­ји. А још ни­је фор­ма­ли­зо­ван ни­ка­кав пред­лог из­ме­на Уста­ва.

На­рав­но, мо­же то и вр­ло бр­зо да се оба­ви ако има во­ље, ако се коц­ки­це сло­же и ако се пре­ско­чи не­ка сте­пе­ни­ца – као пре де­сет го­ди­на. 

А те 2006. го­ди­не пред­сед­ник Ср­би­је био је Бо­рис Та­дић, вла­ду је во­дио Во­ји­слав Ко­шту­ни­ца, нај­у­ти­цај­ни­ја стран­ка вла­сти био је ДСС, о др­жав­ној ка­си бри­нуо је Мла­ђан Дин­кић, део вла­да­ју­ће ко­а­ли­ци­је био је и СПО Ву­ка Дра­шко­ви­ћа, а нај­ја­ча опо­зи­ци­о­на стран­ка СРС че­ка­ла је по­вра­так свог ли­де­ра из Ха­га.

Ср­би­ја је упра­во по­ста­ла са­мо­стал­на др­жа­ва, јер се и по­след­ња ју­го­сло­вен­ска ре­пу­бли­ка Цр­на Го­ра одво­ји­ла од ње, Бе­о­град је во­дио пре­го­во­ре с ЕУ о Спо­ра­зу­му о ста­би­ли­за­ци­ји и при­дру­жи­ва­њу, Мар­ти Ах­ти­са­ри је био спе­ци­јал­ни иза­сла­ник УН за пре­го­во­ре о ста­ту­су Ко­со­ва, а ха­шка ту­жи­тељ­ка Кар­ла дел Пон­те тра­га­ла за Рат­ком Мла­ди­ћем и Ра­до­ва­ном Ка­ра­џи­ћем.

Срп­ска на­пред­на стран­ка ни­је би­ла ни у на­ја­ви. 

У тим околностима, уз доста „порођајних” мука и без изгледа да дуже поживи, настао је важећи Устав Србије, свечано проглашен на Митровдан, 8. новембра, пре десет година.

За српске услове – то је солидан животни век једног устава. Покретачи и најагилнији реализатори израде новог устава, Војислав Коштуница и његова Демократска странка Србије, били су мотивисани пре свега намером да кроз тај процес реафирмишу принцип територијалног интегритета Србије и спрече отцепљење јужне покрајине, будући да је све указивало на то да ће се тадашњи преговори о будућем статусу Косова и Метохије, по формули „више од аутономије, мање од независности ”, искористити за причу о независности Косова.

„За разлику од срећнијих или мање срећних друштава, код нас устав има рок трајања од једне до две деценије, посебно после Другог светског рата”, навео је декан Правног факултета Београдског универзитета проф. др Сима Аврамовић, на скупу који је Српски правнички клуб организовао у петак на том факултету, с темом „Поглед на Устав Србије – десет година касније”.

„Свака норма је добра док траје и док не постане тесна. Не мислим да је наш устав већ постао тесан, али сигурно постоје аргументи политичке природе, али и социјалне теме, који говоре да је време да почне да се размишља о његовим могућим променама”, истакао је Аврамовић.

Напредовање ка ЕУ и јубилеј, десетогодишњица највишег правног акта, били су повод за више сличних стручних конференција у последње две-три недеље. На њима су испољене све разлике у ставовима о актуелном уставу и питању његових измена, које су присутне у јавности практично свих ових десет година.

И нема јединственог погледа ни о томе да ли је то устав (дис) континуитета с временом Слободана Милошевића (заменио је тзв. Милошевићев устав из 1990. године), да ли је легитиман, омогућава ли или кочи развој државе и друштва, када и како га мењати, да ли уопште треба да се мења...

„Овај устав је бољи од Милошевићевог и биће времена да се поправља оно што није најбоље у овом уставу”, рекао је тадашњи шеф државе Тадић приликом гласања на дводневном референдуму о уставу, 28. и 29. октобра, за утеху онима који нису били задовољни начином доношења устава и његовим решењима.

Тих дана чули су се јаки гласови противљења због начина на који је доношен нови устав (на брзину и без јавне расправе о коначном тексту) и решења везаних за Војводину, територијалну организацију, судску власт...

Организован је и бојкот референдума. „Антиуставну” коалицију предводили су ЛСВ, ЛДП, Грађански савез Србије, СДУ и група утицајних невладиних организација.

„Имамо државу коју смо добили на поклон од предака и морамо својој деци да је оставимо у бољем стању него што смо је ми затекли”, рекао је на референдуму и Томислав Николић, у то време заменик председника Српске радикалне стране. Садашњи председник Србије, оснивач СНС-а, пре десет година је био трећа и веома важна карика у доношењу новог устава.

Коментари3
7a96a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља