среда, 28.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:03

За бивше комунистичке земље производе храну лошијег квалитета

Захтев Словачке, председавајуће Европском унијом, да се строжом законском регулативом реши питање зашто мултинационалне компаније користе другачије стандарде у производњи робе за источно и западно тржиште
Аутор: Ивана Албуновић и Јелица Антељнедеља, 06.11.2016. у 22:00
У лавиринту хипермаркета (Фото Д. Јевремовић)

Словачка је искористила позицију председавајућег Европске уније да се коначно на највишем нивоу заједнице покрене питање неједнаких стандарда у производњи хране и остале робе за државе централне Европе и бивших комунистичких држава. Већ дуго постоје сумње, а и докази да велике мултинационалне компаније праве разлику у пласману ових производа за источно и западно тржиште, а најновије иступање Словака, које су подржали и представници Чешке и Хрватске, улива наду да би овај проблем могао да буде решен строжом законском регулативом на нивоу Европске уније.

Ово само потврђује да и на нашем тржишту већ годинама стижу лошије верзије популарних брендова иако велике компаније и увозници то не признају. Како преносе хрватски медији, једна од заслужних за покретање овог питања је Биљана Борзан, хрватска представница у Европском парламенту.

– Као члан Одбора за унутрашње тржиште и заштиту потрошача често комуницирам с грађанима и приметила сам да то тишти људе. И притом крши основне постулате Европске уније. Ако се једнакост и равноправност односи на језик и религију, зашто се не би односило и на ову област? Не постоје важније и мање важне једнакости – каже Борзан и додаје да се затим повезала са представницима Чешке. Наиме, и њихово истраживање је показало да је више од половине прехрамбених производа у поређењу са немачким тржиштем мање квалитетно, а скупље, што је такође прилично нелогично с обзиром на платежну моћ Чеха, изјавила је Борзан.

Она је подсетила да се проширење Европске уније на источне земље догодило још пре десет година, а да је тек недавно у стратегији за јединствено тржиште усвојен амандман којим се признаје разлика у квалитету на западном и источном тржишту. Рецимо, установљено је да рибљи штапићи, које производи иста фабрика из Данске, имају у паковањима за источно тржиште седам одсто мање рибљег меса, него у трговинама на западу Европе.

– Не разумем како им је толико јефтиније да имају два различита погона за сличан производ различитог квалитета. Али се очигледно исплати – коментарисала је Борзан.

Двоструки стандарди и за ИТ и аутомобиле
Једно од познатијих истраживања квалитета хране на различитим тржиштима обављено је у Словачкој 2011. године, а финансирала га је Европска комисија. Резултати су занемарени и није ништа предузето. Од осам производа, који су упоређивани у Бечу и Братислави, само је један био истог квалитета, а остали су се разликовали и квалитетом и укусом у корист оних са тржишта Беча.
– Одбор Европског парламента за унутрашње тржиште и заштиту потрошача, након последњег истраживања у Чешкој напокон је прихватио да постоје двоструки стандарди, и то не само за прехрамбене производе него и за ИТ опрему и аутомобиле – изјавио је Илија Ркман, председник најутицајнијег хрватског удружења „Потрошач”.
Он је нагласио да хрватски потрошачи морају имати иста права као и остали потрошачи у Европи. Проблем је и то што су тестирања јако скупа, чак 6,5 хиљада евра, објаснио је Ркман.

Истраживање Хрватске биће, како је најављено, слично овом које је спровела Словачка. У Хрватској ће на листи производа који ће бити упоређивани бити укључени и козметички производи и средства за чишћење, попут зубних пасти и детерџената за прање веша. Како су раније најављивали, међу анализираним производима могли би да се нађу воћни јогурти компаније „Даноне”, „Унилеверов” маргарин рама, „киндер јаје”, умаци компаније „Барила”, „јакобс” кафа, „пепси-кола” и „спрајт”. Исти производи су анализирани у Чешкој, наводи Јутарњи лист.

Чешка студија је показала, рецимо, да је „спрајт” у Немачкој заслађен само шећером, а у исти производ у Чешкој додају се и фруктозни и глукозни сируп. Уз то је чешки „спрајт” још и скупљи. У томе Чешка и Словачка виде неправду и дискриминацију.

Међутим, проблем је што са овим нису довољно упознати ни представници, а ни грађани развијених западних земаља. У прилог томе иде и податак да су Словачку и Чешку у овим иницијативама и напорима засад подржале само мање моћне земље попут Хрватске, Бугарске и Естоније. А да би се нешто конкретно променило, потребно је да се на нивоу ЕУ промене закони о храни.

„Политикин” Потрошач о овом проблему писао је у време када је Хрватска добила спор против „Проктор и Гембла”, доказавши да „аријел” није истог квалитета на хрватском и тржиштима западне Европе. Међутим, мултинационалне компаније одувек су на исти начин реаговале на овакве оптужбе. Приликом наше посете њиховом истраживачком центру у Бриселу, тврдили су да је у случају Србије проблем искључиво у навикама прања веша и у тврдоћи воде у различитим деловима земље.

– У Србији, показало је наше истраживање, чак 90 одсто домаћица пере веш на 90 степени. Више од 40 одсто га обавезно искувава, док то у Британији, Француској и Немачкој уопште не раде. У Србији се користи једна врста детерџента за све врсте веша, а у другим земљама неколико: за обојени, бели и осетљив веш. За тржиште Србије је карактеристично да готово сви користе прашкасти детерџент, док више од 60 одсто Немаца употребљава искључиво течни – рекли су нам у овом центру, тврдећи да нема разлике у квалитету њихових детерџената на различитим тржиштима.

Занимљиво је да смо у овом центру сазнали и то да постоје одређене разлике у формулама које настају као резултат различитог квалитета воде за прање, пре свега тврдоће (мека и тврда вода траже помало измењене рецептуре за исти ефекат прања, знатно се теже пере у тврдој, рецимо, београдској води) и локалних навика.

И прехрамбена индустрија на исти начин одговара на притужбе потрошача. Углавном се сви правдају тиме да рецептуре прилагођавају специфичним захтевима локалног тржишта. То је био и одговор из компаније „Нестле” на истраживање у Чешкој, које је показало да њихов „нести” са укусом лимуна има више додатих шећера и око 40 одсто мање екстраката чаја, него немачка верзија. „Кока-кола” је слично објаснила и заслађени „спрајт”.

Како пише „Јутарњи лист”, образложење је било да Чеси више воле вештачке заслађиваче, те је састав њиховог производа сличан оном на шпанском и америчком тржишту.

– Ми не говоримо о томе да компаније немају право да прилагођавају своје производе захтевима потрошача – истакла је Олга Сехналова, чешка представница у Европском парламенту, и објаснила да је овде реч о различитом квалитету када је у питању основни састојак, што је неприхватљиво.


Коментари18
2340a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari realista
Pocele su da vam se otvaraju i uskoro ce vam biti jasno zasto ste im potrebni u EU.
Dragan Gligorijević
Bojkutujte kupovinu svih proizvoda koji vam kao otrov i smeće dolaze sa zapada.Ne ubijajte sebe i svoju decu, do 12.kolena geneski kod pamti kako ste se hranili i svojim naslednicima ostavljate bolesti i smrt u mladosti.
грађанин
ТЕ и ТАКВЕ Европе су пуна уста нашим моралним громадама...
zanimljivo :-)
..Kao sto Hrvatska za trziste Srbije proozvodi Linoladu s manjim sadrzajem lesnika ppd izgovorom da srpski potrosaci nisu navikli na kvalitet .
From South
zanimljivo :-) @, ipak niste u pravu. Ta Lino lada koja se prodaje u Srbiji i BiH je drugacija od one za trzista HR i SLO, tj. ima 3 umjesto 10% ljesnjaka koliko ima ova potonja, ali joj je i cijena gotovo pa 50% niza. U HR Lino lada od 400 gr kosta oko 24 kn ili 3,4 e. Koliko kosta u Srbiji ista ? Inace u zadnje 2,5/3 godine, Lino ladi je srozan kvalitet, jer vise nema 13% nego 10% ljesnjaka, i to se osjeti u okusu, iako je cijena ostala ista, pa cak i malo skuplja. Kada sam pisao mail Podravci, odgovorili su mi da je to zbog EU regulative, posto smo kroz to vrijeme usli u istu. Jasno, cista laz, zapravo nas prave budalama, i vise ne kupujem Lino ladu, nekadasnju Kinder ladu. Steta, to kompaniji renomea Podravke ne treba.
Препоручујем 14
Kupac
@Веома занимљиво Srbija je manje više sve svoje kvalitetne brendove već rasprodala, a patriotizam se sveo na majice sa grbom.
Препоручујем 58
Прикажи још одговора
Pravedni
Znaci govorite o onim zapadnjacima koju su posli u Krstovacki Ratovi kako bi pomogli, spasili, hriscane u starih hriscanskih zemalja ali umesto toga ispalo je da je bilo isplatljivije ograbiti Balkanske i Istocne Slovenske zemlje. Nikada zapadnjaci, latinci, nece promeniti svoj hiljadu petsto godisnje ponasanje prema Slovenima. Dokaz je unistenje Jugoslavije i Sovjetskog Sojuza i povratak mrznje prema Rusiju, kao i povratak nacizma i stvaranje islamskog fundamentalizma radi upotrebe protiv Slovena. Ne prihvacam nikakve reci zapadnjaka nakon sve sto smo preziveli i sto gledamo.
suum cuique
Rumuni su latini i Balkanci u isto vreme, ali a ne vidim da se švercuju u celoj situaciji zbog svoje specifičnosti. Treba sagledati situaciju iz više uglova a ne upirati prst u kolektivizovane krivce. I taj Zapad za nos vuče politički establišment, kao i naš ovaj domaći.
Препоручујем 20

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља