среда, 16.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како да реформа правосуђа не прерасте у референдум о ЕУ

Драган Стојановић

Мо­ра се спре­чи­ти да пред­сто­је­ћи устав­ни ре­фе­рен­дум у ве­зи с по­гла­вљем 23, би­ло да бу­де 2017. или 2018, бу­де при­кри­ве­ни ре­фе­рен­дум о Европ­ској уни­ји. Јер он­да ће про­па­сти, апе­ло­вао је Вла­ди­мир Ме­ђак из Европ­ског по­кре­та у Ср­би­ји и члан Пре­го­ва­рач­ког ти­ма Ср­би­је у про­це­су при­сту­па­ња ЕУ. Он је не­дав­но на кон­фе­рен­ци­ји „Де­мо­крат­ски до про­ме­не Уста­ва”, у ор­га­ни­за­ци­ји Фон­да­ци­је Цен­тар за де­мо­кра­ти­ју, Фон­да­ци­је „Фри­дрих Еберт” и Фон­да­ци­је за раз­вој пар­ла­мен­та, ис­та­као да не­ће мо­ћи да се ка­же да је то ре­фе­рен­дум о ЕУ ако бу­де са­мо ре­фе­рен­дум о ре­фор­ми пра­во­су­ђа, а не и о не­ким дру­гим пи­та­њи­ма ко­ја се на­ме­ћу на пу­ту ка ЕУ. 
Због то­га је по­треб­но, ка­ко је до­дао, из­ме­ну Уста­ва ра­ди­ти у два ко­ра­ка и тек у дру­гом, на кра­ју при­ступ­них пре­го­во­ра, уно­си­ти у Устав та­ко­зва­ну ин­те­гра­тив­ну кла­у­зу­лу, од­но­сно по­ве­ра­ва­ње де­ла су­ве­ре­них пра­ва ЕУ, као и од­ред­бе ко­је омо­гу­ћа­ва­ју гра­ђа­ни­ма ЕУ ак­тив­но и па­сив­но би­рач­ко пра­во у Ср­би­ји на из­бо­ри­ма за Европ­ски пар­ла­мент. То је и пра­ви тре­ну­так за ре­фе­рен­дум о ЕУ, сма­тра он.
При­ли­ка да се уз из­ме­не устав­них од­ред­би ко­је се ти­чу суд­ске вла­сти (а око чи­је нео­п­ход­но­сти има нај­ма­ње спо­ре­ња) про­ме­не још не­ки спор­ни де­ло­ви Ми­тров­дан­ског уста­ва очи­глед­но ком­пли­ку­је ства­ри. Не­пре­гле­дан је број иде­ја на те­му шта све тре­ба про­ме­ни­ти, из­ба­ци­ти или до­да­ти у основ­ни за­кон. 
„Уме­сто да гра­ди­мо дух уста­ва, ми у ства­ри ко­ви­тла­мо ду­хо­ве око уста­ва”, упо­зо­ра­ва проф. др Ире­на Пе­јић с Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Ни­шу. На­гла­ша­ва­ју­ћи сво­је „кон­зер­ва­тив­но ста­но­ви­ште устав­ног прав­ни­ка”, она је на го­ре­по­ме­ну­тој де­ба­ти ис­та­кла да се за­ла­же за обр­нут пут у од­но­су на онај ко­јим иде ве­ћи­на. Да­кле, по­ла­зе­ћи од вред­но­сти Уста­ва, а не од ње­го­вих ма­на, да се нај­пре ре­ши пи­та­ње да ли је уоп­ште по­треб­на устав­на ре­фор­ма, а он­да пи­та­ње шта је то што је пред­мет устав­не ре­фор­ме: устав у це­ли­ни или де­ли­мич­на про­ме­на. 
„Жи­ви­мо у јед­ном про­це­су пер­ма­нент­не устав­не ре­ви­зи­је ко­ја нам ства­ра сли­ку да ће­мо жи­ве­ти бо­ље ако бу­де­мо из­ме­ни­ли тај акт, што не до­при­но­си то­ме да има­мо осе­ћај би­ло ка­кве устав­не ста­бил­но­сти, а још ма­ње осе­ћај устав­не при­пад­но­сти. Знам да зву­чим кон­зер­ва­тив­но, али од­у­пи­рем се те­ми днев­не на­ја­ве про­ме­не уста­ва”, на­ве­ла је она, ука­зу­ју­ћи да устав­на ре­фор­ма тре­ба да бу­де ду­го­тра­јан про­цес кроз ко­ји ће про­ћи не­ко­ли­ко вла­да (што се Ен­гле­зи­ма упра­во де­ша­ва у по­ку­ша­ју да до­ђу до пр­вог пи­са­ног уста­ва).
Устав­ни прав­ни­ци, ина­че, оба­ве­зно у сва­ку при­чу о уста­ву уме­ћу по­тре­бу да се са­чу­ва до­сто­јан­ство уста­ва као нај­ви­шег прав­ног ак­та и устав­на ста­бил­ност, ко­ја је, ка­ко ука­зу­је и Срп­ски прав­нич­ки клуб, јед­на од су­штин­ских од­ли­ка тра­ди­ци­о­нал­них европ­ских де­мо­кра­ти­ја. Та­ко и пред­сед­ник овог клу­ба проф. др Вла­дан Пе­тров с Прав­ног фа­кул­те­та Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ду ис­ти­че да кри­ти­ка ко­ју је устав­но­прав­на на­у­ка из­ре­кла на ра­чун ак­ту­ел­ног уста­ва „не сме по­слу­жи­ти као ’плат­фор­ма’ или док­три­нар­но оправ­да­ње за то­тал­но или пар­ци­јал­но ме­ња­ње Уста­ва по сва­ку це­ну”. Ка­ко ка­же, по­треб­но је бра­ни­ти Устав, а то зна­чи шти­ти­ти иде­ју устав­но­сти и на­че­ло су­пре­ма­ти­је Уста­ва, али не осу­је­ћи­ва­ти ор­га­ни­зо­ва­ну рас­пра­ву и рад на про­ме­ни Уста­ва ко­ји би до­ве­ли до бо­љег тек­ста. 
„Бо­љи текст би­ће онај ко­ји, уз по­што­ва­ње на­че­ла и вред­но­сти европ­ске устав­но­сти, во­ди ра­чу­на о на­ци­о­нал­ном и др­жав­ном ин­те­ре­су Ср­би­је. По­сле све­га, зна­мо ли ко­ји је то ин­те­рес? Ако га, ко­јим слу­ча­јем, не зна­мо, не­мој­мо ула­зи­ти бр­зо­пле­то у про­ме­не Уста­ва. Кад не­ста­ну по­ли­тич­ке хи­ме­ре ко­је нас оп­хр­ва­ва­ју по­след­њих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја, по­ста­ће ја­сно да је устав­но пи­та­ње и да­ље отво­ре­но”, ис­ти­че Пе­тров.
Ве­ли­ки је број за­ступ­ни­ка су­прот­ног ста­но­ви­шта, по­пут оног ко­је за­сту­па и про­фе­сор­ка пра­ва Ве­сна Ра­кић Во­ди­не­лић. Она сма­тра да ак­ту­ел­ни устав Ср­би­је мо­ра да се ме­ња то­ком про­це­са при­дру­жи­ва­ња Ср­би­је ЕУ. „Што овај устав кра­ће тра­је, то бо­ље. Али, пред­у­слов је да се ме­ња на­бо­ље”, ка­за­ла је она и до­да­ла да ни­је оп­ти­ми­ста у ве­зи с тим пи­та­њем. 
На три­би­ни Не­за­ви­сног дру­штва но­ви­на­ра Вој­во­ди­не „Устав Ср­би­је – де­сет го­ди­на по­сле”, ка­ко пре­но­си пор­тал Ауто­но­ми­ја.ин­фо, она је ука­за­ла, из­ме­ђу оста­лог, да то­ком устав­не ре­фор­ме тре­ба ин­си­сти­ра­ти да се Ср­би­ја де­фи­ни­ше као ре­пу­бли­ка свих оних ко­ји у њој жи­ве, без фа­во­ри­зо­ва­ња јед­не на­ци­је.

Коментари19
5b572
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља