среда, 20.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:47

Од црних какадуа у рукаву до ретких мајмуна у гепеку

Највише се шверцују птице, гмизавци и примати. – Животиње изложене стресу, транспортују се у лошим условима, због чега многе угину
Аутор: Александар Бојовићуторак, 08.11.2016. у 13:30
Поспанко на мети шверцера (Фото Ројтерс)

Што је врста животиње ређа и угроженија, то је њена вредност на црном тржишту већа. Добра вест је да кријумчарење заштићених врста у нашој земљи опада из године у годину, показују подаци царинске службе Србије. Контроле су ригорозније, а у Србији се овом проблему све озбиљније приступа.

У свету је шверц животиња велики бизнис. Према подацима Интерпола, нелегална трговина ретким и заштићеним животињским и биљним врстама убраја се у један од најуноснијих облика илегалне трговине на свету. Нико не може прецизно да каже о којим је сумама реч, али се верује да је ова врста шверца уноснија чак и од трговине људима. На западу су на цени егзотичне животиње и њихови продукти. Куповна моћ је далеко већа него код нас, па су колекционари спремни да издвоје велике суме новца за свој „хоби”…

У последњем извештају Канцеларије УН за питања дроге и криминала није урађена процена укупне зараде од кријумчарења заштићених врста на глобалном нивоу.

„Претходно извршене процене Интерпола и других организација показале су да годишња вредност илегалне трговине заштићеним врстама на светском нивоу износи између седам и 10 милијарди америчких долара”, каже за „Политику” Павле Јовановић, руководилац Групе за спровођење ЦИТЕС конвенције Министарства пољопривреде и заштите животне средине.

Тренутно је на глобалном нивоу најзаступљеније кријумчарење рогова носорога и слоноваче из Африке у Азију, иза чега стоје међународне организоване криминалне групе. Поред тога, делови одређених животиња на црном тржишту имају изузетно високе цене, због којих је опстанак појединих врста, попут тигрова и панголина, озбиљно угрожен, додаје наш саговорник.

У контексту илегалне трговине, Србија је држава порекла за одређене дивље врсте, односно држава у којој се примерци заштићених врста, попут копнених корњача или птица, незаконито узимају из природе и кријумчаре у иностранство. Због свог географског положаја и граничења с тржиштем ЕУ, Србија је најчешће држава транзита за врсте које се кријумчаре из Африке и Азије ка ЕУ.

„Али у последње време Србија је и држава коначног одредишта за одређене дивље врсте, и то посебно оне које су тражене на тржишту егзотичних кућних љубимаца”, наводи Јовановић.

Многе животиње угину приликом покушаја кријумчарења: измучене, због стреса и јер не могу да се прилагоде новом животу у кавезу неког колекционара. Кријумчари животиње транспортују у лошим условима, крију их на различите начине. Птице, на пример, држе у скученом простору, у потпуном мраку, како их не би одале приликом преласка границе.

Код кријумчарења живих животиња, на глобалном црном тржишту најзаступљеније су птице, гмизавци и примати, али у неким деловима света и дивље врсте мачака.

Због велике потражње на тржишту егзотичних кућних љубимаца, на мети кријумчара најчешће су папагаји. Први на листи угрожених је црни какаду. По неким проценама, у природи се налази само још око 100 парова. Незванично, цена једног пара те врсте папагаја креће се од 20.000 евра навише. Кријумчари не презају ни од шверца јаја ових јединки.

Кријумчарење тражених птица (Фото: Управа царина)

За сада код нас није откривен ниједан примерак те врсте, каже у разговору за „Политику” Иван Рибаћ, начелник Одељења за сузбијање кријумчарења Управе царина. Међутим, додаје он, оперативци интензивно раде на прикупљању података о особама за које се сумња да се таквим пословима баве.

Начелник Иван Рибаћ каже да су искуства из праксе многобројна и врло сликовита: од голуба у рукаву, тукана у коферу, мајмуна и крокодила у ауто-приколици, па до случаја са шест преплашених и загрљених макаки мајмуна нађених у гајбицама испод гомиле одеће у гепеку. Вредност једне јединке ове врсте на тржишту достиже и 3.000 евра.

Овом врстом кријумчарења подједнако се баве и страни и домаћи држављани. Заједничко им је што мисле да је то брз и лак начин да добро зараде. Ти људи животиње посматрају искључиво као извор профита.

Начелник Одељења за сузбијање кријумчарења наводи и пример са граничног прелаза Ђердап, кад су у једном „голфу” открили два јеменска камелеона, који спадају међу 30.000 дивљих врста флоре и фауне заштићене ЦИТЕС конвенцијом. Њих је повезао један студент ветерине, тврдећи да су му они рођендански поклон”, каже Рибаћ. Сазнајемо да су ови камелеони свој дом касније нашли у београдском зоо-врту.

У односу на друмске прелазе, кријумчарење на аеродрому има своје специфичности. Најспектакуларнији случај је кад су цариници у рукавима и чарапама једног Кинеза пронашли живе голубове.

Њихове колеге из иностранства редовно бележе најбизарније начине кријумчарења дивљих животиња, попут кријумчарења јаја птица обвијених у најлон чарапе везане око струка шверцера ради прикривања испод мајице и одржавања температуре неопходне за инкубацију. Било је и случајева кријумчарења мањих змија у паклицама цигарета.

У одељењу за сузбијање кријумчарења Управе царина раде официри за везу задужени за спровођење ЦИТЕС конвенције који сарађују с другим службама које се баве истим проблемом, посебно с групом за ЦИТЕС Министарства пољопривреде и заштите животне средине. Србија је потписница Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље флоре и фауне и спроводи је од 2002. године, а њом је регулисано издавање увозних, извозних и транзитних дозвола за више од 33.000 заштићених врста животиња и биљака. Неке од тих врста често су мета кријумчарења, што их је довело до истребљења. Поједине популације смањују се незапамћеном брзином, првенствено због људских активности, наводи се у „Извештају о живој планети” Светског фонда за природу. Уколико нешто не предузмемо, бројност различитих животињских врста до краја ове деценије могла би да се смањи за две трећине у односу на стање од пре пола века, упозорио је Светски фонд за природу.


Коментари0
2d936
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља