недеља, 24.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:38

Ни гроб више није сигурно место

Ако уговор о одржавању гробног места није продужен, после десет година посмртни остаци могу да буду пренети у заједничку гробницу
Аутор: Бранка Васиљевићуторак, 08.11.2016. у 09:20
И вечно пребивалиште неко мора да плаћа (Фото: З. Кршљанин)

Традиција која је у нашем народу постојала деценијама, да покојник свој вечни мир нађе на једном месту, у последње време губи трку с временом. На основу претходних година донесених одлука о одржавању гробаља и сахрањивању, уколико наследници деценију не плаћају закуп за гробно место, посмртни остаци могу бити измештени из гробнице и премештени у заједнички гроб.

– Рок обавезног почивања преминулог у гробном месту износи 10 година, а после овог периода корисник гробног места – породица, сродници, могу да га продуже, под условом да се гробно место одржава и да се уредно плаћа накнада за протекло време. Ако уговор о одржавању није продужен после десет година, посмртни остаци могу бити пренети у такозвани осаријум, односно посебан заједнички гроб или гробницу – каже Драган Балтовски, директор ЈКП „Погребне услуге”. Пре ове мере предузеће писмом обавештава особе које се старају о гробном месту о постојећем дуговању.

– У случају када обавештење о дуговању није могуће уручити из било којих разлога, ми у средствима јавног информисања позовемо корисника да нас контактира како би испунио обавезу. Ексхумација посмртних остатака због неплаћања закупнина крајња је мера и ми заиста покушавамо да је избегнемо. Како бисмо олакшали корисницима да плате заостале дугове, омогућили смо измирење на рате – објашњава Балтовски. Он истиче да ако се заиста догоди пренос остатака о томе се води прецизна евиденција. Надгробна обележја се скидају и такође се чувају у посебним магацинима уколико родбина у неком тренутку одлучи да их преузме.

Закуп за гробнице плаћа се на годишњем нивоу и креће се од 1.595 до 6.149 динара, а зависи од величине. Уз овај закуп плаћа се и накнада за одржавање површине гробља која се креће од 1.415 до 5.665 динара. Накнада за одржавање гробног места износи 1.333 динара.

Од тога да ли покојник има породично гробно место или гробницу, да ли мора да се обезбеди ново гробно место, да ли се ради демонтажа надгробног обележја, укључујући и врсту погребне опреме за коју се породица преминулог одлучи, зависе и трошкови сахране. Трошкови просечне сахране када се покојник сахрањује у ново гробно место, укључујући и погребну опрему, износе око 70.000 динара. Они који су сносили трошкове сахране, у случају смрти корисника пензије, војних пензионера и пензионера самосталних делатности, имају право на умањење трошкова сахране. Висину умањења утврђује Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, на тромесечном нивоу и износи 35.187 динара. Поменуто умањење се код нас може остварити одмах, приликом регулисања формалности око сахрањивања, уз одговарајућу документацију (фотокопија извода из матичне књиге умрлих, фотокопија личне карте подносиоца захтева, чек од пензије преминулог корисника пензије) – напомиње Балтовски.

„Американац” скупљи од половног „југа”

Трошкови сахране могу бити многоструко већи у зависно од тога где наследници и породица купују опрему за сахрану.

– Цене сандука су различите и зависе од материјала од којих су направљени, па су тако најјефтинији ковчези од дрвета тополе и коштају око 13.000 динара. Нешто скупљи су од буковог дрвета. Њихова цена креће се од 18.000 до 50.000 динара, док су ипак најскупљи од храстовине. Један такав, најобичнији сандук, без неких претераних резбарија, кошта 23.000 динара, али ковчези од ове врсте дрвета могу достићи цену и вишу од хиљаду евра – објашњава један од власника продавнице погребне опреме.

Породица која свог покојника на онај свет жели да пошаље у фул опреми, мора да издвоји много већу суму.

– Најскупљи сандук који ми имамо, али све са опремом од природног материјала, зове се „американац” и кошта око 2.000 евра – истичу у овој фирми. То значи да је и троструко скупљи од половног „југа” који може да се нађе за 600 и 700 евра.

На цену утиче и опрема која се ставља у ковчег, а чија цена обично износи од 4.000 до 5.000 динара, крст који кошта између 3.000 и 4.000, цена пластичних венаца креће се око 1.000 динара.

– Цене табута у којима се сахрањују муслимански верници износе око 160 евра, а баслук, односно обележје над гробом, стаје око 20 евра – објашњава власник погребне фирме.


Коментари16
1cd7d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Leopolt Birčanin
Ovaj tekst svedoči o primitivizmu koji vlada Srbijom. Sve ogoljeno, samo novac je bitan. Pih.
Beogradjanin Schwabenländle
Сви осврти овде се односе на београдска гробља, на гробља у престоници. Крените мало по варошима,варошицама и селима бићете тужни и згрожени, као да је стао 18 век. Никада се ми Срби нисмо добро старали о нашим мртвима.
Гробар
Решите то као у Грчкој. Иза или испред споменика (плоче) постоји прекривени одељак у који се похрањују кости. Тако, једно гробно место постаје породична гробница. Када се врши нова сахрана, отвара се стари сандук, ваде се кости и полажу у ту посебну посуду - одељак испод споменика. На тај начин, породица има бар једно сигурно породично гробно место, а кости се не расипају нити се полажу у заједничке гробнице.
stari doktor
(наставак) А сад окрените и другу страну. Колико је новца издато за закупнине и није ли тиме то парче земље већ преплаћено? Моја породица на пр. плаћа закупнину од 1905 године! Има их и старијих. Израчунајте колико је то новца до данас! Шта је решење? Престаните да рушите и расипате кости ради оних ружних кутија у које се полаже пепео противно хришћанској вери, прогласите стара гробља за споменике културе и дозволите сахрану на њима само онима који су ту већ у поседу. И укините "закупнине", претворите их у трајно власништво, многе ће породице природним током изумрети и нико неће моћи да их "закупљује", али ће ти споменици остати трајно сећање на људе од старине који су некада живели и доприносили општем развитку, угледу народа и државе уместо да и даље будете ВАНДАЛИ. И стално градите нова и нова гробља изван града уз слична решења која обезбеђују трајност и мир покојних, а славу друштва и државе.
Сале Земунац
Да се разумемо ја јесам за очување културних вредности. На гробљима имате бисте и споменике, које су урадили познати уметници, али имате и кичераја сваке врсте. Ко ће бити тај ко ће одлучивати шта треба да се сачува, а шта не? На крају крајева, како ви предлажете, ако се граде нова и нова гробља и на њима остављају сви споменици и сва гробна места, Србија ће једног дана бити велико гробље. Нажалост пре тога ћемо изумрети, не због пада наталитета, већ због заузимања обрадивог земљишта гробљима. Ново бежанијско гробље и ''Збег'' у Борчи су подигнути на обрадивим површинама, а и даље се шире, а да не причам о насељима за живе на истим обрадивим површинама.
Препоручујем 16
stari doktor
И ово што се дешава са гробовима је велика срамота државе и друштва.Зашто? Смрт јесте природна појава, а укоп уобичајена. Од увек. Али, у свакој нормалној држави, а наши властодршци се труде да докажу да то јесмо, заборављају да у културном свету, Европи од Запада до Истока, постоји нешто што је темељ те културе: историја и традиција. А та два темеља чине људи који су некада живели и места покопа који су материјални докази прошлости. Тако и код нас у Београду "Ново гробље" и земунско старо гробље. И гробови славних предака, научника, лекара, инжењера, војсковођа, реформатора. Али, "Господа" су се досетила бизниса још од самог почетка, па гробна места не продају, већ "изнајмљују". И ако је на пример Никола Тесла остао без наследника, он ће после истека "закупнине" бити избачен из гроба, да би се он некоме опет "изнајмио". Има ли тога у Паризу на Пер Лашезу? Нема.Има ли на Новодјевичјем гробљу уМоскви? Нема. Због тога су многи гробови заслужних људи уништени, а тиме и Историја. (наставак

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља