субота, 18.11.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Пољска не да Уставни суд

Борба на линији Варшава–Брисел води се око покушаја да се донесу закони који ће омогућити „више националне државе у ЕУ”, насупрот жељи друге стране да надлежности задржи у својим рукама
Аутор: Биљана Митриновићсреда, 09.11.2016. у 09:30
Беата Шидло и Ангела Меркел (Фото: Ројтерс)

Пољска је свесна да у Европској унији не постоји неопходно јединство у многим питањима и да је немогуће донети једногласну одлуку. Једно од таквих питања је и могућност да се овој чланици ускрати право гласа због тога што одбија да спроведе измене у свом законодавству које се односи на функционисање Уставног суда.

Зато је пољска влада по истеку тромесечног рока, који јој је дат 27. јула у Бриселу, одбацила низ законодавних препорука за функционисање Уставног суда, укључујући и објављивање и спровођење одлука овог суда, које не желе да објаве. Министар спољних послова Витолд Вашчиковски је рекао да се Пољска не слаже са интерпретацијом Европске комисије, нарочито не првог потпредседника Франсоа Тимерманса, који је рекао да извршни органи ЕУ неће одустати и да ће захтевати гласање о томе да ли Пољској треба суспендовати право гласа. Међутим, председник Европског савета и бивши пољски премијер Доналд Туск, који није наклоњен владајућој гарнитури у Пољској, објаснио је да ће према правилима, ако овај предлог не добије неопходне гласове свих 27 чланица – све то онда бити губљење времена.

Пољска је прва држава против које је примењено новоустановљено правило о покретању надзора и примени мера против неке чланице. Иако нема јединства да се Пољској ускрати право гласа, ипак јој може бити ускраћен новац из европских фондова, који није мали. Али још у јануару мађарски премијер Виктор Орбан је најавио вето на било какав предлог санкција ЕУ против Пољске. Он је реаговао на изјаву тада мало познатог комесара ЕУ за дигиталну економију и друштво Гинтера Етингера, који је запретио надзором над Пољском, наводећи да је Варшава „прекршила заједничке европске вредности” усвајањем закона којим се влади даје контрола над државним медијима. Етингер је управо ових дана стекао негативан публицитет, јер је, само што је предложен као кандидат за комесара за буџет, на скупу немачких привредника, не знајући да неко тајно снима његов говор, и сам прекршио „заједничке европске вредности”, назвавши делегацију кинеских министара „косоокима”, „преварантима” и људима који се „ималином чешљају слева на десно”.

Реакција кинеског министарства спољних послова била је на фону онога што је пољска премијерка рекла о бриселској врхушки, када је упозоравала да се ЕУ распада. Портпаролка Хуа Цунјинг је рекла да Етингерова изјава одсликава „комплекс супериорности који имају неки западни политичари”. А премијерка Беата Шидло је само који месец раније, бранећи пољски став да је мешање Брисела у пољско законодавство неосновано, за разглављивање темеља ЕУ оптужила председнике три најважнија тела ЕУ (комисија, савет и парламент), рекавши да „криза носи њихова имена”. Проблем је што, губећи „заједничке европске вредности” у мигрантској кризи, подељености у вези са санкцијама против Русије и мерама штедње које се намећу неким државама – Брисел има све мање ауторитета да носи улогу демократског арбитра.

Тако је створен нови блок држава које се залажу за „више националне државе у ЕУ”, попут Вишеградске четворке (Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска), које не желе да у случају миграната или и у другим питањима (Мађарска и Пољска) дозволе наметање правила из централизоване команде у Бриселу која би ишла на штету националних интереса. Због тога се и могло догодити да пољска премијерка дословно каже да су препоруке Брисела политички мотивисане и да она лично „не може ни да схвати зашто се Европска комисија још увек бави Пољском”. Најавивши да ће се и даље разговарати са ЕК, она није пропустила прилику да нагласи да све што Пољска чини, произлази из одлука парламентарне већине и да је у складу са пољским уставом.

У последњим изменама закона Пољска је учинила уступак утолико што је објавила неке оцене Уставног суда, али не и оне најважније, и председнику Анджеју Жеплинском, коме мандат истиче у децембру, омогућила да има право гласа у избору свог наследника и да управља судом у прелазном периоду.

Проблем са Пољском је настао оног тренутка када је у Варшави у октобру прошле године Странка права и правде (СПиП) Јарослава Качињског поново, после губитка власти 2011. године, победила до тада владајућу Грађанску платформу бившег премијера Доналда Туска; оформљена је нова парламентарна већина, изабрана нова влада и председник из ове странке. Конзервативна странка је испунила предизборна обећања и донела законе којима жели да заштити националне интересе државе – отприлике део закона које је увео Виктор Орбан у Мађарској. Ова владајућа коалиција је, као што је учинила и она пре ње, именовала судије у Уставни суд који доноси најважније одлуке везане за државни интегритет. Нови председник Анджеј Дуда није хтео да потпише указ о именовању троје судија које је Грађанска платформа предложила, а парламент уочи самих избора именовао, а потом је председник суда Анджеј Жеплински одбио да прихвати нових троје судија који су именовани на предлог СПиП. Сукоб је продубљен када влада није хтела да објави, ни после препоруке Европске комисије, две одлуке у којима је Уставни суд владине законе управо о његовом устројству оценио као неуставне.

Очигледно је да се борба на линији Варшава–Брисел води око премоћи у Уставном суду, то јест око покушаја да се, после промене владајуће већине, донесу закони који ће омогућити „више националне државе у ЕУ”, насупрот покушају Брисела да задржи све команде у својим рукама.


Коментари3
c535d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Varšavski blok...
.... bi mogao da se pripoji azijskom bloku. I ovako ne pripadaju kolonijalnim već kontinentalnim silama.
Ivan
U poslednjih godinu-dve Poljska me iznenadjuje (u pozitivnom smislu, naravno) jer se svim silama trudi da EU njom ne mase kao krpom, i koristi je u svje svrhe, a naustrb poljskog naroda. Poljska je danas vise drzava nego jedna Francuska, na primer. Poljska danas pokusava da zastiti svoje gradjane od eksploatacije cinovnika EU, i kako se cini, postize izvesne rezultate. Zato, Poljacima zelim i dalje da uspeju u svojim teznjama, jer jedan evropski narod od 40 miliona pripadnika zasluzuje da se njegova rec cuje i da se njegove zelje uvaze.
Балкански шпијун
Не изненађује Пољска толико ако се зна њена историја и како се тај народ носио кроз историју. Ко су Пољаци заправо. Лично сматрам да су Срби и Пољаци две различите стране на једном новчићу али ако бих морао да окарактеришем сличности Срба са Пољацима то би биле пркос, инат и слободољубље мада то карактерише све полусловенске и словенске народе, Пољаци су далеко бројнији па се њихов глас јасно чује много јаче и звучније. Пољска док је света и века биће провинција међу Германима и Русима. И незгодна је нарав Пољака, нема ту симпатија са нашим народом као што има са Словацима и Чесима.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља