уторак, 26.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 09.11.2016. у 08:15 Чедомир Антић
ПОЛЕМИКА

Чворовићева потрага за „кореном свих српских проблема“

И у овом одговору осећам његову снажну потребу да у потпуности дисквалификује саговорника

Поводом текста „Државни услов је сувереност, а не регионализација”, од 4. новембра

Господин Зоран Чворовић, доцент на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, тврди да је узрок наших државних пораза и уставних неуспеха „петооктобарска криптоокупација“. Наводи као пример Уставну повељу Државне заједнице СЦГ. Из његовог текста излази и да је доношење Уставне повеље ДЗСЦГ било некакав изузетак у нашој ранијој уставној пракси. Тврди још и да до уставне промене не треба да дође све док Србија не раскине Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, и то због промењеног односа Брисела према њеном суверенитету, који је исказан 2008. године. На другом месту, међутим, г. Чворовић тврди да управо ССП има својство надустава због чега га не може прихватити било која суверена држава.

Г. Чворовић као да покушава да пронађе корен свих српских проблема, који по правилу налази у деловању непосредних политичких противника. Када тај проблем исече, он је сигуран да ће његова уверења, колико год можда била ригидна, крајња и радикална, омогућити и трајно и идеално решење. Такво размишљање је можда добронамерно, али ништа више од тога.

Поредећи савремену Србију с Кнежевином Србијом и њеним уставотворним искуством г. Чворовић такође није баш био у потпуности успешан. Међународне околности и унутрашњи сукоби спречавали су Србију да 1835. донесе трајан устав по својој вољи. Промена међународних околности и нестанак унутрашњих сукоба омогућили су уставне промене које је започео кнез Михаило шездесетих година 19. века. Кнез Михаило је владао уз помоћ познатих политичара, који су припадали његовим некадашњим уставобранитељским непријатељима. Према свима њима није имао тако оштар и радикалан однос као што г. Чворовић има не само према омраженом ДОС-у већ и према Српској напредној странци Милана Пироћанца и Стојана Новаковића, која је деловала пре сто тридесет година. Одакле г. Чворовићу помисао да је мотив предлога за оснивање сената у Србији крајем 19. века био пре свега заснован на деловању Аустроугарске, која је наводно желела да избором богатијих људи у његове редове промени политику Србије? Како то да је Стојан Новаковић био председник владе у време Анексионе кризе, а СНС била у коалицији са НРС током већег дела трајања Првог светског рата? Да ли је могуће да је г. Чворовић из данашње перспективе подозривији према напредњацима из 19. века него што је био Никола Пашић?

Што се тиче горњег дома скупштине, његово постојање може помоћи бољем регионалном представљању разних крајева Србије, а да тиме политички не буду ојачани региони.

Србија се много променила од 19. века и рекао бих да је најчешће у условима непостојања пуног суверенитета и у разним ванредним приликама и дошло до успешних реформи и одрживе модернизације. То није био избор наших предака и наш, већ је таква била судбина. Промене су, коначно, у напредним друштвима сталне.

За модерне конзервативце кажу да заступају одређене принципе и посебно традиционалне вредности, а да су под извесним условима отворени за ново и да често прихватају тековине својих противника ако се покажу као добре и исправне. Не видим чак ни назнаке таквог размишљања код г. Чворовића.

И у овом одговору г. Чворовића осећам његову снажну потребу да у потпуности дисквалификује саговорника. Он као да се радује што неком несрећом, чудним путевима корупције његов саговорник предаје на најстаријем факултету у земљи, а наводно мисли да су Византија и царска Русија Алексија Михаиловича имале модерне уставе... „А такви устави нису постојали до 17. века...“ И сада би требало да ја доказујем да знам оно што треба да зна ученик завршног разреда основне школе. Или би можда г. Чворовић требало да објасни да му је познато оно што сигурно зна: разлику између „устава“ и „уставности“. Уосталом, можемо говорити и о уставима држава које немају формални документ насловљен као устав. И опет није довољно да будем дифамиран и разобличен као особа која је недовољно стручна да има релевантно мишљење. Потребно је да се у све увеже и Крунски савет престолонаследника Александра Другог. „Ако је цео савет као Антић... Онда...“  Уосталом зар није принц само сенка свога деде који је, иако потомак оних који су бранили устав, уводили парламентаризам и  преводили слободоумне списе, за узор своме Уставу из 1931. имао модерну и невероватно успешну визију цара Николаја с почетка века...

Тема наше дебате је била сасвим друга. Њену нит је г. Чворовић изгубио.

Напредни клуб

Коментари11
86ff6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Šta oko petog oktobra nije jasno? To je najsramniji period u istoriji Srbije od šestog veka, period pre toga je još uvek "zabranjen" i bojkotovan od istoričara i "istoričara". Puč pod Arčibaldom je najjeftiniji plaćenički obračun sa sopstvenom državom i njenom istorijom, kao i najveći auto ekonomski genocid ikada. Nema naroda i države na svetu u kojoj je grupa stranih podanika i plaćenika bagerpiromanskokalašnjikov metodama srušila legalnu vlast, Milošević nije izgubio izbore, i da u kratkom vremenskom periodu upropasti sve što je postignuto i odbranjeno u fašističkom NATO napadu na Srbiju. R1244 je bačena u blato, predsednici i generali isporučeni u broju za Ginisa i za narednih 77 vekova, rasprodano sve, a u svrhu puzanja ka ubicama malih Milica čak prihvaćeno da su OU i plutonijum "lekoviti". Iz Srbije je u vreme DOS-a izneto najmanje 59 milijardi EUR, opljačkano na tone zlata i na stotine hiljada tona robnih rezervi. DOS je stvorio uslove za secesiju KiM 8g posle Miloševića.
Vasil
Peti oktobar Kroz padeže, tekstove, zaključke i mudrovanja. Od stručnjaka i analitičara, od učesnika i tragičara. Od nas. Gosn Antić je petooktobarac. Smatram, a ne mogu dokazati da nam on i njegovi duguju. Ono što petooktobarski lopovi, a pri tom ne mislim da ga poslovica s kim si onakav si, određuje, što oni ukradoše-ne vratiše, to je pojeo vuk magarca. Vratili ne vratili umetnine, tehniku, novac i ostalo ukradeno isto nam je. Ali isti kao on jesu dužni istinu. Je li Voja Šljiva bio pobewdnik već u prvom krugu ili nije. Ako nije naravno bio bi u drugom ali to bitno menja suštinu. Ona koja zna o tome jer je po prirodi stvari bila oči i uši izbora 2000. Arežina veli da nije. Ako ne, onda je i gosn Čedomir isti kao i oni. On je on. Naravno, tekst nisam čitao, jer kada nešto njegovo čitam to odmah treba upoređivati sa onim knjigama koje imam, a tu gosn ne govori istinu, po pravilu. A i zašto bih. Neka je tekst o tenzorskom računu prof. Šamija. Šami... dakle lopovi. Svi, svi,svi. Baš.
pera
Da li je Zoran rođak od Ilije?
CEMU SVE
ove poruke licne prirode? Ko napada na licnost drugog, umesto na njegove argumente, time govori o sebi, sopstvenoj nesigurnosti, jer napad je najbolja odbrana.
Милош
Изгледа да је највећи проблем што госин Чворовића нису звали у Крунски савет, судећи по томе колико га често спомиње...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља