Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је Трамп, милијардер на челу САД

Доналд Трамп (Фото Ројтерс)

ВАШИНГТОН - Победник америчких председничких избора Доналд Трамп је у својој кампањи играо на карту новог, представљајући се бирачима као неко ко не потиче из вашингтонског политичког миљеа и говори оно што мисли. Неизвесно је, међутим, до које мере ће његова победа заиста променити начин управљања и политику највеће светске силе. Извесно је да је својим бучним наступом и неодмереним изјавама уз вешто коришћење медија током 17-месечне кампање успео да користи поларизованост Американаца и њихов бес против вашингтонског естаблишмента.

Присталице га хвале за отвореност и то „што каже оно што сви мисле”, а противници га критикују као лоше обавештеног мизогена без манира, расисту, хипокриту, демагога и сексуалног насилника, преноси Ројтерс.

Чињеница је да му је било довољно нешто мање од 10 месеци да порази осталих 16 кандидата и постане први кандидат Републиканске странке без искуства у влади, од Двајта Ајзенхауера педесетих година прошлог века. Потом се окренуо борби против Клинтонове, а његову кампању отада прати низ контроверзи, од оптужби да је узнемиравао жене до тврдњи да су Клинтонова и медији наместили изборе против њега, подсећа Ројтерс.

Шокирао је многе рекавши да би могао и да не прихвати изборне резултете ако изгуби, одбацујући тиме америчку традицију мирне транзиције власти. Током читаве кампање, а нарочито у говору на републиканској конвенцији у јулу Трамп је говорио како су Кина, Мекско, Русија и такозвана Исламска држава бациле Америку на колена, оцењујући да је амерички сан мртав због злих пословних интереса и корумпираних политичара, а једино он може да је оживи.

Обећао је да ће, снагом своје личности, преговарачком и пословном вештином, поново учинити Америку великом, а као главни изазов спољне политике, која је иначе његова најслабија тачка, означио је однос са Кином.

За почетак је потребно, како је говорио, Кину прогласити валутним манипулатором и довести је за преговарачки сто, као и створити милионе радних места у Америци путем увођења високих такси на увоз робе из Кине а смањити корпоративне такси за домаће компаније.

Поред односа са Кином, Трамп планира и заокрет кад је у питању однос према Русији и Ирану у Сирији, као и ограничавање непотребних ратних авантура и оружаних интервенција.

Говорио је прво да ће забранити муслиманима улазак у САД, а затим и да ће изградити зид на јужној америчкој граници како имигранти без докумената не би могли да уђу и још напомињао да ће натерати Мексико да га финансира.

Провисао је себе као оличење успеха, човека који је излазио са лепотицама и оженио три, имао сопствени телевизијски ријалити шоу, градио солитере који носе његово име, као човека који је у свему највећи и најуспешнији без обзира што га противници нападају за утају пореза и банкротства.

Обећавао је да ће вратити послове у САД али је производио одећу и шешире за кампању у другим земљама. Осуђује коруптивну моћ новца у политици али се хвали како је сам купио утицај. Обећава да ће послати илегалне имигранте кући али на његовим грађевинским пројектима раде радници без докумената, наводи Ројтерс.

Трамп је херој најтврдокорнијих конзервативаца. Када је реч о људским правима, највећу пажњу посвећује поштовању Другог амандмана америчког Устава који прописује да сваки грађанин има право да поседује и носи ватрено оружје. Против је геј бракова и залаже се за очување традиционалне америчке породице.

Рођен је 14. јула 1946. у њујоршкој четврти Квинс као четврто од петоро деце Фредија Трампа, који ће постати један од највећих њујоршких грађевинских предузетника и власника некретнина. Од оца је научио вредности самопромоције и наследио бескрупулозну амбицију.

По сопственом признању, није био лако дете и у осмом разреду родитељи су га послали на Војну академију у Њујорку у нади да ће га тамо науцити дисциплини. Није никада служио војску, јер је приликом прегледа за регрутацију за рат у Вијетнаму проглашен је неспособним за војску.

Дипломирао је на Универзитету у Пенсилванији, а потом је почео да ради у компанији свог оца која је градила у Квинсу, Бруклину и Стејтен ајленду и према проценама имала 15,000 станова. Трампови су 1973. године били оптужени за расну дискриминацију приликом изнајмљивања некретнина али су постигли нагодбу са америчком владом.

Са зајмом од милион долара од свог оца, Трамп је на крају почео да послује на Менхетну, где је био редовни посетилац ексклузивних клубова и стекао репутацију женскароша.

Убрзо је постигао успех у низу грађевинских подухвата, а 1983.године је отворио Трампову кулу од 58 спратвова где се налази и његов стан а и пословно седиште фирме. Међу другим пројектима су тенисики терени на Флориди, Плаза хотел у Њујорку и казина.

Трамп није увек имао успеха у својим подухватима. Његов Трамп универзитет, Трамп хипотекарни зајмови, Трамп авиолинија, и Трамп вотка, нису имали успеха, али прави пораз је доживео са четири казина у Атлантик ситију када је према Тимоти О'Брајену, аутору књиге о њему, морао да тражи зајам од породице да му фирма не би пропала.

Колико је успешан био у брендирању свог породичног имена говори и чињеница да преко 250 хотела, пословних зграда, голф терена и других фирми носи име Трамп, а данас му се богатство процењује на око четири милијарди америчких долара.

Танјуг

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.